Ako ikada…

Ako ikada budemo živeli u istoj državi

Možda shvatiš koliko su nedeljom tužne autobuske stanice

I koliko su jeftine povratne karte naspram cene vikenda pored osobe koju voliš.

Ako ikada budemo živeli u istom gradu

Možda shvatiš koliko je lepo kada nam je svaki dan kao ona tri koje smo proveli zajedno

Koliko su nam blizu stanovi

I koliko kafića sa dobrim pivom za tebe i vinom za mene ima.

Koliko je dobar osećaj kad se probudimo zajedno i ne žurimo na aerodrom  ili bus

Pa možemo  da provedemo dan u krevetu kao što si hteo.

Ako ikada budemo živeli u istom stanu

Možda shvatiš da je onih 1000 kilometara između nas bio samo izazov

Koji smo pobedili i dobili maksimalnu razdaljinu od jednog centimetra svakog jutra.

Možda shvatiš da granice postoje samo da bismo imali pečate u pasošima.

Možda shvatiš da ipak želiš da od nas dvoje postane još dvoje

Možda najzad naučiš srpski

Pa ti se smejem naglasku kad mi kažeš „poješću te“.

Ako ikada ostarimo jedno pored drugog

Možda shvatiš koliko smo srećni

Što unucima možemo da pričamo kako smo pobedili kilometre

I ljubavlju ubili mržnju koju istorija nosi

Između zemlje u kojoj ti živiš

I zemlje u kojoj ja živim.

Ali možda

Jednog dana

Te obe zemlje budu naš zajednički dom.

Ako ikada počneš da razmišljaš o svim mojim “ako”

Možda shvatiš da smo prerano rekli

– Zbogom.

 

Piše: Sandra Bogdanović (Pegica)

 

 

Please follow and like us:
20

Leave a Reply