Lovro Zafred: Zašto gluma? To je kao da me pitate zašto sam se zaljubio

Mladi slovenački glumac Lovro Zafred, još uvek je student glume, a zveć promoviše svoje filmove van granica svoje države. Na  ovogodišnjem 47. FEST-u, u Beogradu,  sa svojim kolegama predstavio je film “Posledice”. Ovo je njegova prva veća uloga.  Pored ove uloge, igra u novoj slovenačkoj seriji “Bled” kao i  u pozorišnom komadu “O čemu govorim kada govorim o ljubavi”. Za Kulturni kišobran, Lovro je govorio o svojim idolima, boravku u Beogradu, kao i zašto je odabrao da se bavi baš glumom.

KK: Jednom prilikom ste rekli da su svi glumci iz ekipe kao podlogu za svoj lik uzimali ono što su proživeli ili videli u školi ili u kraju. Na koji način bi se po vašem mišljenju mogao rešiti problem destruktivnog ponašanja kod omladine, koji je čest među današnjom omladinom?

LZ: Čini mi se da čitav sistem više mari za birokratiju nego za odnos sa mladima. Verujem u lični pristup pojedincu, a ne u kategorizaciju sa sistemom pravila.  

Foto: Privatna arhiva

KK: Koliko lik koji tumačite u filmu “Posledice” ima sličnosti sa Vama?

LZ: Luka se prvenstveno boji, i mislim da za takav strah svi znamo. Ne bojimo se Luka i ja istih stvari, ali svakako znam kakav je taj osećaj. Oportunizam i strah, na primer, dve su najjače karakteristike mog karaktera, ali se manifestuju drugačije i više nego u mom privatnom životu.

KK: Sigurno je bilo i anegdota koje i danas prepričavate. Koja vam je ostala u pamćenju?

LZ:  Poslednjeg dana snimanja filma tonac mi je skinuo mikrofon, nije mi bilo jasno zašto. Nastavio sam da se pripremam za scenu. Bio sam u baš u ušao u ulogu kada je Matej prestao da govori. Pomislilo sam da se zbunio i krenuo sam da improvizujem. Odjednom mi je na glavu pao litar ledene vode. Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim sta se desilo.

Foto: Privatna arhiva

KK: Film je bio zapažen u Sloveniji, a sada ga promovišete i u Srbiji. Koji je utisak na Vas ostavio Beograd? 

LZ: Beograd je super, kao mala Moskva.  Kod nas se ne živi 24/7.  Ovo mi je bila moja druga poseta Beogradu i sigurno ću doći ponovo. Verovatno kada izađe diplomski film Katje Laitgeb iz SAE instiuta u Beogradu.

KK: Pored filma, glumite i u predstavi “O čemu govorim kada govorim o ljubavi”, koja je zanimljive prirode. Zbog čega je drugačija od ostalih?

LZ: Ova predstava, u režiji Maše Pelko, svojevrsni je omnibus kratkih priča Rejmonda Karvera. Svi imamo 5, 6 uloga, od  ljubavnika  do introvertnog sina dementne majke, mehaničara, ribara, tako da ima svega. Volim tu predstavu.

Foto: Privatna arhiva

KK: Šta je presudilo da gluma bude Vaš životni poziv?

LZ: Zapravo ne znam. To je kao da govorim o tome zašto sam se zaljubio. Ne osećam nikakvu misiju, samo volim da igram. Zanimaju me odnosi i zastupanje ili zagovaranje različitih ljudi koji žive u svetu i ne znaju kako da artikulišu svoje strahove, ograničenja i probleme. 

KK: S obzirom na ste još uvek na studijama glume, koliko Vam angažovanje na televiziji i pozorištu pomaže?

LZ: Rad na televiziji i u pozorištu izvan akademije je svakako od pomoći. Recimo na televiziji sam naučio šta znači široki plan, šta znači ponavljanje scena, a u pozorištu šta znači predstava,  igra se više nego na akademiji. Na sve što radim gledam kao na priliku da učim od budućih kolega.

KK: U kojoj ulozi biste voleli da se nađete u nekom od svojih narednih projekata?

LZ: Jednog dana bih voleo da igram Šekspirovog Ričarda III. Ali ne prebrzo, treba mi više baze za nešto tako veliko. 

Foto: Privatna arhiva

KK: Imate li idola? 

LZ: Naravno, od starijih glumaca, recimo Niklson, Šerbedžija, Rac Polič, Miki Manojlovic. Od mladih glumaca recimo Hardi i Gosling.

KK: Kako vidite sebe za nekoliko godina?

LZ: Nadam se da nikada neću izgubiti volju za glumu i uloge, da neću ostati bez inspiracije i mašte i da ću biti okružen ljudima koje volim. 

Intervjuisala: Ksenija Stojiljković

Foto: Privatna arhiva

 

 

 

 

 

 

 

Please follow and like us:
20

Leave a Reply