A posle – Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka (1898) bio je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj. Njegova zaostavština se u Španiji smatra nacionalnim kulturnim blagom. Počeo je da piše sa 15 godina.

Tri bitne crte karakterišu njegovu poeziju: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj.

Prvu zbirku pesama je objavio 1921. godine.

Jedna od poslednjih Lorkinih pesama je: Plač za Sančezom Ignasijem Mehijazom u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja, čuvenog toreadora.

Osim pesama Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre svega žena. Njegove najčuvenije drame su: Krvava svadbaJerma i Dom Bernarde Albe.

Lorka je streljan za vreme građanskog rata 1936. godine.


Iščezavaju lavirinti
što ih vreme stvara.

(Samo pustoš ostaje.)

Iščezava srce,
izvor želja.

(Samo pustoš ostaje.)

Iluzija zore i poljupci,
sve iščezava.

Samo pustošostaje.
Pustoš valovita.

Priredila: Miljana Miletić

Foto: Wikimedia Commons

Please follow and like us:
20