Mi smo se suviše sretali – Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić bio je poznati srpski pesnik. Rođen je 14. marta 1932. godine u Mokrinu.

Pre neko što je postao pesnik, bio je mornar, a radio je i u lutkarskom pozorištu. Pored pisanja, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.

Režirao je filmove “Doručak sa đavolom”, “Sveti pesak”, “Široko je lišće”, “Strašan lav”.

„Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“, govorio je u obraćanju deci.

Neke od pesama po kojima ga pamtimo su “Opomena”, “Plavi čuperak”, “Drugarska pesma”, “Besmrtna pesma”,…

Preminuo je 24. juna 1986. godine u Novom Sadu.


Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća su žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele ko tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom – drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa

Priredila: Miljana Miletić

Foto: Youtube/Printscreen

Izvor: Wikipedia

Please follow and like us:
20