Intervju sa Idom Prester: Jako mi fali ta era autoironije i humora

Sećam se jedne davne godine, prijatelj iz Pule se doselio u Beograd, te smo sedeli u njegovom stanu i nasumično puštali muziku koju volimo. U tom uzrastu, veoma je važno to šta slušaš, to te na neki način određuje, a umnogome i oblikuje, usmerava prema nekim horizontima koje drugačije ne bi otkrio… zapravo, neverovatno je to koliko muzika i umetnost uopšte može da kreira nečiju putanju. Prijatelj mi je, u tom stanu tada, prvi put ukazao na Lollobrigidu. Zaprepašćen je upitao: kako to da mi ovde ne slušamo taj bend, i da ja ne znam ništa o njima. Kaže – oni tamo formiraju čitave fan klubove, i jurcaju na koncerte u raznobojnim krpicama, s raznovrsnim emocijama dočekuju svaku pesmu, a svaka je za sebe vredna.

U to vreme, nisam sasvim shvatala šta je to elekro/synthpop, a kamoli razne varijacije na temu, i za mene je jedini bend koji je to nosio bio Videosex. Međutim, kada sam pokušala da mu guglam Videosex, prva fotka je bila fotka Lollobrigide. Sve je stalo, ja sam skinula album i slušala ga lutajući kroz mokre beogradske ulice, a raspoloženja su se menjala… Ovo je bila moja nova fascinacija. “Ovi ljudi me razumeju”, rekla sam sebi u bradu. Pojma nisam tada imala ko je Ida Prester i šta sve ta cura radi, šta je “Tina Lollipop”, ko je “Stefan Franck” i kako se to voli kao “…Casio i šljokice”. Znala sam da neću biti “Straight Edge”, kao ni “Katarina Velika” (iako su me ljudi potom godinama zvali Keti), i šta sve, kog đavola, govori ona pesma “Stand By”, ali sam znala da mi sve te stvari govore mnogo. Kasnije sam imala prilike da bend gledam uživo, u nekoliko navrata. Te cure na toj bini su bile nešto što je mlada devojka htela jednom da iz sebe iznese.

Jednom smo, iz nekakve glupe šale, napisale “Ido, rodiću ti bebu!” i odnele na Beer Fest. Ida se, kada sam je srela godinama kasnije, na to slatko smejala, a meni je bilo milo što sam uspela da isped sebe slušam zvonki smeh i glas te neizmerno harizmatične, sada već zrele i ispunjene žene, osobe, umetnice. Ona je tada već bila (i jeste) stanovnik ovog našeg grada, možeš je ponekad sresti kako u veselim bojama viori preko pločnika, s crvenim ružem i malenim plavušanima u rukama.

Ona je sada mama, ali je i mnogo drugih stvari, ona je stvaralac i didžej i modna ikona i svetski putnik i osnivačica fenomenalnog sastava “Maika”, s kojim, u oblaku nezamislivih kostima, ritmova i svetala, praši i zagreva podijume planete. Zaista ne bi bilo fer da pokušavam spakovati jednu tako dražesnu pojavu kakva je Ida u nekoliko redova, stoga sam odlučila da sa njom porazgovaram za Kulturni kišobran, i dopustim joj da sama ispliva u ovom tekstu, kako najlepše ume.

Foto: Instagram/ @idaprester1985

KK: Kako je bilo šetati po Kolumbiji, a onda i vratiti se?

IP: Eto, vratili smo se živi i zdravi, a još i preporođeni. Prekrasna zemlja, najveća bioraznolikost flore i faune na svijetu, eksplozije boja i mirisa posvuda. Ima Kolumbija i drugu stranu, onu opasniju, ali situacija se drastično popravila u zadnjih 15-tak godina. Mi smo se šetali u sigurnim zonama, da ne povlačimo vraga za rep, i divno se proveli.

KK: Šta rade tvoji dečaci? Mislim na svu trojicu.

IP: Moj najveći dečak je tu pored mene u autu, na putu do Zg. Ovi manji dečaci su kod none na čuvanju, idu popodne na rođendan Rokovom najboljem drugu. Sve je pod kontrolom 🙂

KK: Šta radi MaiKA u poslednje vreme?

IP: Ludujemo koliko god možemo 🙂

KK: Divno je to kako nalaziš vremena za svašta, u gradu u kome ga niko ne može uhvatiti za rep. Stižeš biti i DJ. To je filter, potreba ili sastavni deo muzičkog rada?

IP: Šta ja znam, ja sam radnica pre svega. Volim puno raditi i puno putovati. Najbolje kad se sve spoji. Odabrala sam dinamične, scenske poslove kojima zabavljam i radujem ljude. Kroz bendove, evente, festivale, pa tako i DJ-ing upoznajem stalno nova nasmješena lica, ona namrgođena izbjegavam, meni je to dovoljno.

KK: Lepe su te saradnje sa beogradskim DJ svetom. Kakvo je bilo partijanje, na primer, sa 100MU Tamarama i Joviah u Mercury-u?

IP: Ej, pa počelo je dosta napeto, ali smo na kraju spasili stvar i super se proveli. Naime, došla je jako mlada ekipa. Klinci kojima je Lady Gaga vec bakica. Slušaju samo te neke nove hip hoperice i trepere za koje ja ni ne znam, nit je moj fah. Muziku koju ja slušam i volim oni ne poznaju. Plesali su onako iz pristojnosti, jer su dragi, al vidim ja da to nije to. Pa sam rekla Tamari i Jovijahu, ajmo mi back to back, ja jednu old school pjesmu, pa bi onda jednu za klince. To je bio pun pogodak! Na kraju je na red dosao i Queen i Nirvana, mislim da im je bio kao neki čas pop kulture iz prošlosti 🙂 DJ-ing je takav, treba se snaći u sekundi i prilagoditi potrebama, s bendom to ne trebaš.

Foto: Instagram / @maika_band

KK: Da li je lakše pronaći off-mejnstrim kulture u Beogradu ili u Zagrebu?

IP: Zagreb je manji, pa i mjesta za izlaske ima manje. Ali su razmjerno tu negdje. Beograd je jači u rokenrol i klupskoj sceni, a u Zagrebu je popularniji indie. Ali, danas se sve toliko pomiješalo da nema jasne granice.

KK: A stilske ikone koje ne priznaju ikakve strimove?

IP: Nema više toga, internet je sve nekako ujednačio i uprosječio 🙂

KK: A nedostaje li ona era kada su devojčice nosile tutu suknjice na Lollo koncerte, kao svojevrsnu unformu?

IP: Jako nedostaje. To je baš bilo veselo razdoblje, šareno, odjećom i stilom se potcrtavao karakter, klinci su htjeli biti drugačiji, zabavni, šašavi, buntovni… Moj bend je bio pravi predstavnik te scene, baš smo nekako nenamjerno ulovili duh vremena. Danas curice svojim stilom većinom žele bit opasne i sexy. Jako mi fali ta era autoironije i humora.

Foto: Facebook/ Promo

KK: U to vreme si radila i na zagrebačkom TV-u. Ima li u tome draži i slobode, kao u pisanju kolumni?

IP: Ja sam dijete medija i volim ih. Ljudi ne vole da ih ljudi gledaju, kritikuju.. ne vole otkrivati svoje stavove i slabosti. Ja nemam problem s tim. U radu na tv-u nije fokus na meni, nego na sugovorniku, ja sam samo intermedijator. Svaki dan upoznaješ neke nove zanimljive ljude, otkrivaš nova područja, pa onda to sve prenosiš ljudima kroz medij, bilo tv, internet, radio.. nije bitno. Meni je to strast.

KK: Kako je bilo učestvovati na Krokodil festivalu? I sarađivati sa Vladom Arsenijevićem?

IP: Predivno iskustvo. Jako volim i Krokodil i Vladu. Načeli smo jako zanimljive teme, nadam se da će rasprava o njima biti s vremenom sve manje potrebna.

KK: Tamo si govorila o jezicima – balkanskom jedinstvu, razlikama i problemima koji mogu ići uz oba. Misliš da je MAiKA savršeno prevazišla te besmislene kategorizacije na ovim prostorima? A Lollobrigida?

IP: I Maika i Lollobrigida i ja sama. U svim mojim bendovima su svirali državljani svih jugoslavenskih država, sama svaki tjedan pređem Balkan uzduž i poprijeko, djeca su mi ‘miješana’.. Baš se pitam hoće li i ona morati u doba umjetne inteligencije, globalnih kriza i klimatskih promjena morati odgovarati na pitanja o nacionalizmu :/

Foto: Instagram / @maika_band

KK: Gde najviše osećamo Idu kao takvu: Lollo, MAiKA, Frau Casio, ili uživaš u bouvijevskom poigravanju i prožimanju sopstvenog lika kroz fikciju u tekstu?

IP: Volim puno uloga. To me uzbuđuje i inspiriše. Neki glumci vole cijeli život igrati samo jedan lik, ja volim da šamaram 🙂

KK: Bude još saradnje sa Bojanom Vunturišević?

IP: Sigurno!

KK: Kakvi su bili Gogol Bordello?

IP: Luđački energični, ali i disciplinirani. Pred svaki koncert slijedi sat vremena zagrijavanja i joge. Nije ni punk više bez glave i repa 🙂

KK: Kako je bilo raditi sa Mirom Karanović?

IP: Ona je vrhunski talent. Zahtjevna je i neobična, ali nevjerojatan radnik. Snimala je s nama od zore do mraka, gotovo bez pauze. Njena ekspresija bila je ključan element spota “Kontrola”, nitko to ne bi mogao tako izvesti.

KK: Moram da pitam, kaži šta god želiš: kako gledaš na građanske šetnje (ovde i u drugim državama) i misliš li da su takvim pojavama pojačani solidarnost i razumevanje među običnim svetom?

IP: Poenta demokracije je da građani kažu što misle, da se njihov glas čuje. Tužno je samo vidjeti političare koji kidnapiraju cijelu akciju svojim pojavljivanjem, prisvajaju nešto što nema veze s njima. Podržavam svaku formu entuzijazma s konstruktivnim namjerama.

Foto: Instagram / @idaprester1985

KK: Da li muzika na ovim prostorima i dalje ima ulogu u širenju svesti, i šta nam preporučuješ kao saundtrek za tako nešto?

IP: Ima puno društveno angažiranih bendova, ne znam koliko mlađa publika to prati, oni su većinom u fazi nihilizma i materijalizma. Al Hladno pivo, Edo maajka, Partibrejkersi, Dubioza kolektiv, Elemental, Repetitor.. svi oni još rade i pune dvorane i stadione.

KK: Šta to čitaš, gledaš, voliš, u poslednjih godinu dana?

IP: Većinom dječju literaturu koju čitam klincima pred spavanje. Rijetko kad uspijem pogledat seriju neku, najčesće na HBO. Zadnja knjiga koju sam pročitala i uživala bila je “Ciganin al najljepši” hrvatskog pisca Kristijana Novaka.

KK: Vole li Srbi, i dalje, kada slatko opsuješ svojim meko-zagrebačkim?

IP: Više ne psujem, ni tvrdo ni meko. Moram bit primer klincima 🙂

KK: Gledajući tvoj instagram, deluješ nezaustavljivo. Gde ćeš putovati ove godine? Ili to dolazi kao impuls?

IP: Ne pitaj. Ne bi se time hvalila jer mislim da je too much. Od jeseni ću sasvim drugačije, treba znati svoje granice, a ja sam ih malo i prešla 😉

KK: Bude nove muzike / drugih projekata iz glave Ide Prester uskoro?

IP: O da. Na jesen spremam veliko iznenađenje. Stay tuned 🙂

KK: Hvala ti, i želimo ti veličanstvene momente u svakoj narednoj inkarnaciji.

IP: Također!!

Intevjuisala: Ariel Cemović

Naslovna fotografija:  Goran KovaZg

Please follow and like us:
20