Federiko Garsija Lorka (1898) bio je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj. Njegova zaostavština se u Španiji smatra nacionalnim kulturnim blagom. Počeo je da piše sa 15 godina.
Tri bitne crte karakterišu njegovu poeziju: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj.
Prvu zbirku pesama je objavio 1921. godine.
Jedna od poslednjih Lorkinih pesama je: Plač za Sančezom Ignasijem Mehijazom u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja, čuvenog toreadora.
Osim pesama Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre svega žena. Njegove najčuvenije drame su: Krvava svadba, Jerma i Dom Bernarde Albe.
Lorka je streljan za vreme građanskog rata 1936. godine.
Iščezavaju lavirinti
što ih vreme stvara.
(Samo pustoš ostaje.)
Iščezava srce,
izvor želja.
(Samo pustoš ostaje.)
Iluzija zore i poljupci,
sve iščezava.
Samo pustošostaje.
Pustoš valovita.
Priredila: Miljana Miletić
Foto: Wikimedia Commons
