U proteklih dvadeset godina Tešinov roman je doživeo više izdanja, od toga četiri izdanja u inostranstvu. Cenjen među čitaocima i u kritici, roman Kuvarove kletve i druge gadosti doživeo je veliki broj promocija u zemlji i inostranstvu, a po ovom romanu nastao je i jedan strip. Tešin je 2004. godine za nacrt romana dobio nagradnu stipendiju Fonda „Borislav Pekić“.

Prvo izdanje romana Kuvarove kletve i druge gadosti objavljen je 2006. godine u izdanju Stubova kulture, a šest godina kasnije kod istog izdavača objavljeno je i elektronsko izdanje romana.

Po odlomcima iz Kuvarovih kletvi i drugih gadosti mađarski umetnik Geza Ric nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu Simpozion 2009. godine, dok je izložba ovog stripa upriličena 2014. na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, koji organizuje izdavačka kuća Arhipelag, a koja je upravo te godine objavila i novo izdanje ove snažne i uzbudljive Tešinove romaneskne priče o zločinu i strasti, ljubavi i kazni u svakodnevici i istoriji naših dana. Urednik oba srpska izdanja je Gojko Božović.

Izdavačka kuća Ikona iz Skoplja objavila je u dva izdanja, 2012. i 2018. godine, na makedonskom jeziku roman Kuvarove kletve i druge gadosti, pod naslovom Kletvite na gotvačot i drugi gadosti. Roman je na makedonski jezik prevela Jasmina Aleksova. U Sloveniji je ovaj Tešinov roman objavljen 2009. godine u ediciji Aleph, u prevodu Sonje Polanc, pod naslovom Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva.

Promocije Tešinovog romana su tokom godina održane širom Srbije, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Austriji.

O Tešinovom romanu hrvatski pisac i prevodilac Neven Ušumović je rekao: „U knjizi Kuvarove kletve i druge gadosti Tešin nam servira zamršeno klupko grotesknih priča čiji krajevi počinju ili završavaju u Mokrinu, banatskom selu u blizini Kikinde. Glavni junak romana ratni je izvještač i fotograf Pavle; upravo na njegov način, distancirano, a opet fotografski opsceno i hladno, iz poglavlja u poglavlje ulazimo u krležijanski obračun s obiteljskom, lokalnom i nacionalnom tradicijom koja se prokazuje kao nesretno nasljedovanje perverzija, trauma i zločina. Ovim romanom Tešin hrabro zadire u aktualnost i u svoju fikciju uvlači traumatične i tabuizirane teme srpske javnosti, što ga svrstava u red najintrigantnijih srpskih pisaca danas.“

U razgovoru za Feral Tribune s novinarkom i spisateljicom Tatjanom Gromačom, Tešin je precizirao da su Kuvarove kletve i druge gadosti „pokušaj opisivanja morbidnosti banatske ravnice kroz porodičnu sagu i cikličnost istorije“ i da je „potmula atmosfera romana protkana zapletima između strasnih i perverznih likova koji se bore sa sopstvenim i tuđim ravnodušnostima prema zločinima ili sami čine nezamislive zločine“.

U tekstu objavljenom u Danasu književni kritičar i pisac Mića Vujičić konstatovao je da „treba imati hrabrosti, pa se uhvatiti ukoštac s tek minulom stvarnošću, što je Tešin odabrao za svoj glavni zadatak. Sve izmisliti, ali i tako izmišljeno locirati u svoje rodno mesto. Onda pripovedati bez cenzure! Utkati u priču i sve zločine činjene od početka Drugog svetskog rata na ovamo, ispitati svoju, a ne tuđu krivicu. Takvim izborom teme Tešin je učinio ono što do sada gotovo niko nije. Dirnuo je u tabue, otvorio otvorene rane i zbog toga će se oko Kuvarovih kletvi i drugih gadosti dići velika prašina (ovog puta bez pustinje), s polemikama koje su, razume se, već počele.“

Upravo u duhu Vujičićevih reči književni kritičar Ivan Bevc je 2007. godine, u prikazu za YellowCab napisao: „Da je sreće, agilnijeg izdavača i pismenijeg naroda, roman Kuvarove kletve i druge gadosti do sada bi imao desetak izdanja, a autor bi bio zvezda srpske književnosti; umesto na desničarskim sajtovima, gde ga opskurne kreature koje su se prepoznale u galeriji jezivih junaka njegovog dela čereče optužujući ga da je izdajnik, plaćenik, da mrzi Srbiju i sl., knjigom bi se bavili ozbiljni analitičari u TV emisijama. Suštinski, ovakva knjiga imala bi u pristojnoj kulturi tretman kakav, na primer, novi Uelbekov roman ima u Francuskoj. Podelio bi publiku i kri¬tiku, ali mu niko ne bi sporio značaj.“
U izdanju Arhipelaga objavljena su četiri romana Srđana V. Tešina, među kojima su i Moje i Mokrinske hronike, tri knjige priča, od kojih je najnovija Žan Grenije, navodni vukodlak, kao i knjigu priča za decu Luka kaže. Za knjigu priča Crna Anđelija Tešin je dobio Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku.

Foto: Stanislav Milojković

The post Dvadeset godina od prvog izdanja romana Srđana V. Tešina „Kuvarove kletve i druge gadosti“ appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava će biti izvedena 28. aprila i 26. maja, u večernjem terminu od 19.30 časova.

„Brundibar“ prati Anicu i Jovicu, dvoje dece koja pokušavaju da zarade novac za mleko bolesnoj majci, ali ih na gradskom trgu potiskuje ulični verglaš Brundibar , ne zato što je u pravu, već zato što je glasniji i bezobzirniji, dok odrasli na nepravdu ćute.

Preokret nastaje tek u trenutku kada se deca udruže i zajedničkim glasom pokažu da nisu sami. Zato je „Brundibar“ priča o hrabrosti i solidarnosti, ali i o savesti zajednice, o tome kako nepravda opstaje kada se ćuti, a kako se red i pravda grade tek kada ljudi preuzmu odgovornost jedni za druge. Razumljiva je i deci i odraslima, jer govori o svetu kakav svi prepoznajemo.

Jasna režija, upečatljivi kostimi, sigurna gluma i muzičko izvođenje čine ovu predstavu zaokruženim večernjim opernim događajem, koji se obraća različitim generacijama publike. Upravo zato opera se igra u redovnom večernjem terminu, ali je istovremeno primerena i za organizovane dolaske škola, kao prilika da učenici operu dožive u realnom kulturnom i institucionalnom okruženju, zajedno sa odraslom publikom. Trajanje predstave, jednog školskog časa, omogućava koncentrisano i snažno umetničko iskustvo bez pojednostavljivanja sadržaja.

Opera „Brundibar“ realizovana je u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i organizacije Music Art Project, u okviru programa „Muzika nade“, koji već deset godina kroz kolektivno muziciranje razvija rad sa decom i mladima širom Srbije. Više informacija o programu dostupno je na www.muzikanade.rs.

Deca u ovoj produkciji, uz baritona Vladimira Andrića, nastupaju kao nosioci glavnih uloga u punom i ozbiljnom operskom okviru.

Uvrštavanjem „Brundibara“ u repertoar, Madlenianum potvrđuje savremen i otvoren pristup operi kao umetnosti koja povezuje generacije, prepoznaje kvalitetne i dugoročne obrazovne procese i pretvara ih u scensko iskustvo koje publika dolazi da vidi.

Foto: Ivana Todorović 

The post „Brundibar“ u Madlenianumu: opera o hrabrosti, savesti i zajedničkom glasu appeared first on Kulturni kišobran.

Zdenko Kolar, Saša Šandorov, Boris Bunjac, Marko Milivojević, Damjan Dašić i Marko Ćalić bili su Vladini dugogodišnji saradnici i prijatelji – ekipa koju Divljanova dela i dalje inspirišu. Izvešće pesme koje publika voli iz svih perioda njegovog stvaralaštva.

Specijalna gošća koncerta

Specijalna gošća beogradskog koncerta „Samo jednu ljubav imam“ biće Ana Đurić Konstrakta. Umetnica sa autentičnim pogledom na svet, jedinstvenim pristupom muzici i avangardnom estetikom daće poseban ton koncertu u MTS dvorani. Konstrakta i Nevladina organizacija Vlade Divljana već su delile binu u Beču, Skoplju i Zagrebu, na oduševljenje publike, a ove godine i beogradska publika imaće priliku da doživi taj, možda i neočekivani, spoj.

Nakon nastupa u MTS dvorani, program će biti izveden i u Tvornica Kulture u Zagrebu, 22. maja.

Ulaznice za koncert Vladine Nevladine organizacije „Samo jednu ljubav imam“, koji se održava 10. maja, dostupne su na blagajni MTS dvorane i putem sajta mtsdvorana.rs.

Foto: Srpski Centar, Beč

The post KONSTRAKTA je specijalna gošća koncerta „Samo jednu ljubav imam“ appeared first on Kulturni kišobran.

O knjizi će govoriti Nenad Šaponja, urednik izdanja, Slađana Ilić, književna kritičarka, i Pavle Popović, priređivač izdanja.

„Nulta egzistencija“ (Agora) predstavlja obimni dnevnički zapis književnika, dramaturga, reditelja i akademika Pavle Ugrinova, nastao tokom šest decenija umetničkog stvaralaštva – od njegovog dolaska u Beograd 1946. godine, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda televizijske drame. Ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu ovog autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.

Treći tom prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Ugrinov dokumentuje nastanak „Beogradskog kruga“ Ugrinov beleži osnivanje „Beogradskog kruga“ i novonastali raskol među beogradskim intelektualcima. Kroz zapažanja o knjižarskim izlozima, scenama iz tramvaja, pojavi novih malih zanatskih radnji, kao i konjskih zaprega oko Cvetkove pijace, Ugrinov ispisuje novu sliku društva u vreme hiperinflacije, pa sve do demokratskih promena i početka XXI veka. Usled pogoršanog zdravlja Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju. Pre odlaska na bolničko lečenje završava i treći deo dnevnika „Nulta egzistencija“.

Trotomno izdanje „Nulta egzistencija“ pruža jedinstven uvid u istorijske, umetničke i društvene tokove druge polovine XX veka, ali i intimni pogled na stvaralački proces jednog od važnih svedoka epohe.

NULTA EGZISTENCIJA I: DNEVNIK 1946–1972.

Prva knjiga dokumentuje period posleratnog razvoja i uspona, do 1972. godine. Ugrinov beleži postavku avandgadne predstave “Čekajući Godoa” i rana poznanstva sa Stojanom Ćelićem, Oskarom Davičom, Dušanom Matićem, Mihizom, Radomirom Konstantinovićem, Lazom Vozarevićem, Ljubom Tadićem, Dobricom Ćosićem. Tu su i zapisi sa suđenja Draži Mihailoviću, kao i niz upečatljivih detalja – od jelovnika restorana „Grmeč“ s kraja četrdesetih do opisa Starog sajmišta i drugih važnih ambijenata u kojima je Ugrinov boravio. Ovaj tom obuhvata i iscrpnu dokumentaciju studentskih protesta 1968. godine.

NULTA EGZISTENCIJA II: DNEVNIK 1973–1989.

Drugi tom obuhvata period velikih promena, od 1973. do 1989. godine. Kroz zapise o ključnim događajima – donošenju novog Ustava ‘74, smrti Josipa Broza, objavljivanju Memoranduma SANU i osnivanju Udruženja nezavisnih pisaca Jugoslavije, Ugrinov dokumentuje produbljivanje krize jugoslovenstva i postepeno jačanje nacionalnih struja. Od beleški o slučajnim susretima sa Ivom Andrićem, prepiske sa Borislavom Pekićem, zapisa o manje poznatim audio-scenskim interesovanjima Mirka Kovača, do gurmanskih egzibicija sa Filipom Davidom i noći provedene u ciganskoj čardi sa Radomirom Konstantinovićem, Ugrinov ispisuje važne detalje naše istorije.

Pavle Ugrinov

Pavle Ugrinov, rođen kao Vasilije Popović 15. aprila 1926. godine u Molu, u Bačkoj, ubraja se među najznačajnije savremene srpske prozne pisce. Ostao je upamćen i kao jedan od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu, koja je 1956. godine otvorena upravo njegovom režijom avangardne predstave „Čekajući Godoa” Samjuela Beketa.

Bio je urednik dramskog i serijskog programa Radio-televizije Beograd tokom zlatnog perioda televizijske drame, sve do odlaska u penziju 1991. godine. Uporedo sa uredničkim radom posvećuje se književnom stvaralaštvu pod pseudonimom Pavle Ugrinov. Autor je jednog od najobimnijih romanesknih i pripovedačkih opusa u srpskoj književnosti XX veka.

Objavio je više od dvadeset knjiga, za koje je višestruko nagrađivan. Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Zadat život”, Oktobarske nagrade za roman „Carstvo zemaljsko”, dok je roman „Fascinacije” uvršten u Nolitovu ediciju „50 romana srpske književnosti”. Posebnu pažnju publike privukli su i knjige memoarske proze „Egzistencija” i „Antiegzistencija”, kao i dnevnički zapis „Zauvek”, koji je nastao tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Roman “Bez ljubavi” je po nepodeljenom mišljenju kritike jedan od naših najboljih savremenih romana.

Bio je redovni član SANU.

Foto: Ljubinko Kožul

The post Promocija trećeg, finalnog toma dnevnika Pavla Ugrinova „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“ appeared first on Kulturni kišobran.

To će biti veče ispunjeno smehom, modom i sjajnom atmosferom uz piće dobrodošlice, plakate filma u ograničenoj seriji (do isteka zaliha) i raznovrsne poklone za najsrećnije. Događaj u Beogradu počinje u 19h uz DJ-a Neo Paulex.

Već dugo vlada veliko interesovanje za ove događaje, preporuka je nabaviti ulaznice što pre na blagajnama bioskopa ili onlajn na sajtu cinestarcinemas.rs.

“Đavo nosi Pradu 2” dostupan je jedino u Concept Cinema i CineStar bioskopima u ScreenX formatu sa tri platna gde se ovaj filmski hit može gledati na svih 270 stepeni sa ključnim delovima filma.

“Đavo nosi Pradu 2” prati glavnu urednicu časopisa „Pista“ Mirandu Pristli dok pokušava da se snađe u svetu u kojem štampano novinarstvo izumire. Njena bivša, mlada asistentkinja Emili Čarlton sada je uticajni rukovodilac u moćnoj grupaciji za oglašavanje, a Pristlijevoj je novac očajnički potreban. Nastavak čuvenog filmskog hita još jednom okuplja originalnu glumačku postavu, Meril Strip, En Hatavej, Emili Blant i Stenlija Tučija, ali su tu i novi likovi koje tumače: Kenet Brana, Simon Ešli, Lusi Lu i drugi. Ovaj film ima i veoma atraktivnu muziku, glavni singl „Runway“ snimile su Lady Gaga and Doechii, a poznato je da će se u filmu naći i pesme „Vogue“ (Madonna) i „Cerulean Blue“ (Lana Del Rey).

Velika pažnja javnosti prati ovaj film od samog početka snimanja. Paparaci i na stotine obožavalaca obilazili su set svakg dana dok se snimalo na ulicama Njujorka. Film je urađen uz podršku nekoliko modnih kuća visoke mode a glumačka ekipa je prisustvovala pravim modnim revijama tokom Nedelje mode u Milanu, dok su za potrebe snimanja prvog dela filma modne kuće oklevale da daju svoju podršku. Zanimljivo je da je ovog puta Meril Strip imala priliku da provede vreme sa Anom Vintur, legendarnom urednicom magazina “Voguea”, koja je poslužila kao inspiracija za lik Mirande.

Više informacija o ulaznicama dostupno je na sajtu cinestarcinemas.rs.

Fotografije: The Disney Studios

The post “Đavo nosi Pradu 2” stiže: spektakl za dame uz modu, DJ-a i poklone appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj muzički događaj, koji spaja energiju hard roka i prefinjenost klasične muzike, zakazan je za nedelju 10. maj od 20 časova.

Glavna zvezda večeri, čileanski pevač Roni Romero, svetsku slavu stekao je kada ga je legendarni Riči Blekmor (Ritchie Blackmore) lično odabrao za frontmena kultne grupe „Rainbow“.

Romero je postao prvi pevač nakon decenija pauze koji je stao na mesto rezervisano za legende poput Ronija Džejmsa Dia (Ronnie James Dio).

Blekmor ga je opisao kao „neverovatan spoj snage i emocije“.

Pored rada sa grupom „Rainbow“, Romero je poznat i po saradnji sa „Michael Schenker Group“ i brojnim drugim svetskim projektima, što ga svrstava u sam vrh moderne rok scene.

Na sceni SNP-a, Romeru će se pridružiti impozantan ansambl koji broji oko 40 izvođača, kao i talentovani solisti: Nikola Mijić, Nevena Branković, Julijana Vincan, Ana Aleksić Šajrer i Steva Mesaroš.

Zrenjaninska filharmonija sviraće pod dirigentskom palicom Mikice Jevtića, a za žestoku rok osnovu zadužen je kultni domaći bend „Alogia“, dok će bogatstvo zvuku pružiti i raskošni hor. Ovaj sastav izvešće antologijske hitove grupa „Rainbow“, „Deep Purple“, „Led Zeppelin“ i drugih velikana koji su definisali istoriju muzike.

Ulaznice za ovaj spektakl mogu se nabaviti na blagajni Srpskog narodnog pozorišta ili putem zvaničnog sajta. Cene se kreću u rasponu od 3.500 do 5.000 dinara.

Ulaznice možete rezervisati na ovom linku.

Foto: Aleksandar Blanuša

The post Kad se spoje hard rok i klasična muzika: Roni Romero i Rock Symphony u maju u Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.

U manifestaciji učestvuju: Subotica (Gimnazija „Svetozar Marković“), Sremska Mitrovica (Mitrovačka gimnazija), Šabac (Šabačka gimnazija), Pančevo (Gimnazija „Uroš Predić“), Požarevac (Požarevačka gimnazija), Valjevo (Valjevska gimnazija), Kragujevac (Prva kragujevačka gimnazija), Bor (Gimnazija „Bora Stanković“), Užice (Užička gimnazija), Požega (Gimnazija „Sveti Sava“), Čačak (Gimnazija Čačak), Zaječar (Gimnazija Zaječar), Niš (Gimnazija „9. maj“) i Leskovac (Leskovačka gimnazija).

U Beogradu i Novom Sadu učenički parlamenti odlučili su da se sajam ove godine održi u centralnim gradskim zonama — u Beogradu u prostoru knjižare Makart (Čumićevo sokače 2), a u Novom Sadu u knjižari Zenit (Njegoševa 24).

Knjige dolaze do čitalaca

Organizatori ističu da sajam menja uobičajenu logiku kulturnih manifestacija: umesto da čitaoci dolaze do knjiga, knjige dolaze do čitalaca širom Srbije. Ideja je da se kultura učini dostupnom u različitim sredinama, a ne samo u velikim centrima.

Ove godine sajam se realizuje u 16 gradova, uz plan da se narednih godina uključe i škole iz dodatnih mesta, sa ciljem širenja mreže čitalačke publike i jačanja dostupnosti knjiga.

Humanitarni karakter

Nacionalni humanitarni sajam knjiga ima i humanitarni karakter – prihodi od simboličnih cena ulaznica biće zajednički uplaćeni u humanitarne svrhe. Organizatori poručuju da knjige u ovom kontekstu postaju i sredstvo solidarnosti, pored svoje kulturne i obrazovne uloge.

Obeležavanje Svetskog dana knjige

Srednjoškolci Srbije ovim događajem obeležavaju 23. april, Svetski dan knjige i autorskih prava, sa idejom da doprinesu stvaranju novih čitalaca i podrže kulturne i obrazovne institucije, kao i da obogate kulturni život u zemlji.

Inicijativa je nastala nakon uspeha Humanitarnog sajma knjiga koji je krajem oktobra prošle godine organizovao Učenički parlament XIV beogradske gimnazije.

Otvaranje i program

Nacionalni humanitarni sajam knjiga biće otvoren u petak, 24. aprila u 19 časova, svečanosti ispred knjižare Makart u Beogradu. Tokom 25. i 26. aprila, od 10 do 18 časova, sajam će biti otvoren za posetioce i pretvoriće se u jednu od centralnih tačaka kulturnog i društvenog života, otvorenu za različite interese, teme i generacije.

Foto: Pexels

The post Nacionalni humanitarni sajam knjiga prvi put u 16 gradova Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

ACID je paralelni program Kanskog festivala fokusiran na promociju nezavisnog filma, sa specifičnim konceptom – selekciju biraju sami filmski autori, članovi ovog udruženja, čime se afirmišu nova i autentična autorska ostvarenja. Ovogodišnji program čini devet filmova, među kojima je čak šest debitantskih dugometražnih ostvarenja.

Film „Obećani prostori“ je dugometražni film koji spaja igrane i dokumentarne elemente, nastao kao koprodukcija Francuske (Bocalupo Films), Nemačke (Fiskultura Films), Srbije (Big Time Production) i Kambodže (Anti-Archive).

Posle dugog razvojnog puta koji je počeo u Srbiji, film je snimljen u Kambodži.

Radnja prati zajednicu radnika koji žive u jednoj od brojnih nedovršenih višespratnica. U jednu od takvih zgrada, u luksuzni apartman, useljava se prva stanarka Seda, koja se ubrzo oseća izolovano i prevareno u ogromnom zatvorenom kompleksu.

Kroz spoj igrane strukture i dokumentarnih elemenata, film istražuje posledice ubrzane urbanizacije i spekulativnog razvoja, postavljajući pitanja o identitetu, zajednici i samom pojmu doma.

“Kroz paralelne svetove radnika i stanovnika luksuznih kompleksa, film oslikava način na koji arhitektura odražava klasnu segregaciju,” izjavio je reditelj filma.

Režiju, scenario i montažu potpisuje Ivan Marković, koji je direktor fotografije zajedno sa Katharinom Hauke.

Na scenariju je sarađivala Tanja Šljivar, dok je za miks zvuka zadužen Luka Barajević. Producenti filma su Jasmina Sijerčić (Bocalupo films), Žofi Lili Kovač (Fiskultura films), Jelena Radenković (Big time production) i Daniel Mattes (Anti-Archive).

Ivan Marković je filmski autor i vizuelni umetnik rođen u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2012. godine, a master studije filma završio na Univerzitetu umetnosti u Berlinu 2019. godine.

Njegov dokumentarni film „Centar“, premijerno je prikazan na festivalu Doclisboa 2018, a zatim je osvojio nagrade na Beldocsu, Dokufestu i drugim međunarodnim festivalima. Dugometražni film „From Tomorrow on, I Will“, nastao u korežiji Linfengom Wuom, premijerno je prikazan u programu Berlinale Forum 2019. godine. Film je osvojio Grand Prix na festivalu u Jeonjuu 2019, kao i nagradu First Steps Nemačke filmske akademije, a prikazan je na brojnim festivalima, uključujući Viennale, New Horizons i Mar del Platu. Poslednji kratki dokumentarni film “Inventar” premijerno je prikazan na festivalu Cinema du Reel 2025, a potom u nizu dokumentarnih značajnih festivala.

Kao direktor fotografije, radio je na filmovima među kojima su “Linije Želje” Daneta Komljena, „Otapanje Vladara“ Ivana Salatića, “„Pejzaži otpora“ Marte Popivode i „I Was at Home, But…“ Angele Šanelek, koji je osvojio Srebrnog medveda na Berlinalu 2019. Godine.

Njegovi radovi u oblasti fotografije, filma i videa prikazani su na brojnim izložbama, u institucijama kao što su Institute of Contemporary Arts u Londonu, Bethanien u Berlinu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Berum Kunsthall u Oslu. Od 2020. godine član je Evropske filmske akademije. Živi i radi na relaciji Beograd – Berlin.

Međunarodni filmski festival u Kanu, najznačajniji filmski festival na svetu, ove godine se održava od 12. do 23. maja.

Foto: Ivan Marković

The post „Obećani prostori“ Ivana Markovića u ACID selekciji Kanskog festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Publika će imati priliku da vidi 15 radova iz njegove najnovije produkcije, koji nose prepoznatljiv Bjelićev vizuelni izraz — figure svedene na znak, na granici između prisustva i tišine, snage i ranjivosti.

U tekstu za katalog, kustos izložbe Nemanja Bilanović ističe da umetnik u ovom ciklusu razvija jasno artikulisan sistem zasnovan na principima redukcije, ponavljanja i transformacije motiva.

„Dinosaurusi, ajkule, mačke, kitovi i leopardi pojavljuju se kao centralne figure, ali ne funkcionišu kao ilustracije životinjskog sveta niti kao nosioci narativa. Umesto toga, Bjelić ih tretira kao elemente sopstvene ikonografije — stabilne vizuelne znakove koji kroz varijacije skale, boje i kompozicije grade koherentan slikarski jezik“, navodi Bilanović.

„Dođi da vidiš kako izgleda sloboda kada je niko ne traži“, poručuje Andrej Bjelić.

Izložba „Skoro letenje“ traje do 19. maja 2026. godine.

O umetniku

Andrej Bjelić (1996, Aleksinac) je savremeni umetnik koji živi i radi u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan, nakon čega se u potpunosti posvećuje slikarstvu kao primarnom mediju svog izraza.

Njegova umetnička praksa razvija se iz ranog interesovanja za crtanje, koje ostaje temelj njegovog vizuelnog mišljenja. Polazeći od neposrednog okruženja i svakodnevnih motiva, Bjelić gradi prepoznatljiv ikonografski sistem zasnovan na figuraciji, u kojem se motivi ljudi i životinja transformišu u hibridne, često fantastične forme.

Bjelićev slikarski postupak zasniva se na slojevitom građenju slike kroz kombinaciju pastela, akrila, enamel boje i spreja, uz upotrebu gestualnog poteza i plošnog tretmana površine. Njegove kompozicije karakterišu intenzivan kolorit, naglašena kontura i direktna vizuelna komunikacija.

Andrej Bjelić razvija prepoznatljiv sistem savremene figuracije, u dijalogu sa post-digitalnim senzibilitetom i nasleđem pop-arta. Imao je nekoliko samostalnih izložbi, a učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama i međunarodnim rezidencijama, uključujući boravak u Barseloni.

The post Izložba Andreja Bjelića „Skoro letenje“ u Aleksić galeriji appeared first on Kulturni kišobran.

Već više od 14 godina Tambura svira u Knez Mihailovoj ulici, postajući jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Njegova priča nije samo muzička – to je priča o upornosti, borbi i ljubavi prema umetnosti. Kao ulični svirač, vodio je svoju ličnu, gotovo Don kihotovsku borbu za pravo da svira, često suočen sa nerazumevanjem i pritiscima, ali nikada nije odustao.

Manje je poznato da je još 1987. godine osnovao bend Beli Bagremi, sa kojim je već 1989. objavio EP „Čuvaj mi se ljubavi“, a potom i album „Predaj se, srce“ (1994). Nakon duže pauze, 2010. godine objavljuje album „Doba rock ’n’ rolla“, ali ga životne okolnosti tada odvode na ivicu egzistencije. Uprkos svemu – muzika je ostala.

Novi album „Klub uličnih svirača“ predstavlja njegov snažan povratak, realizovan uz veliku i dugogodišnju podršku muzičkih velikana, a objavljen je za Take It Or Leave It Records – najstariju srpsku nezavisnu izdavačku kuću.

The post Svima poznat gitarista iz Kneza izbacio album appeared first on Kulturni kišobran.