Balkanska ulica nekada je bila simbol Beograda, a njen zaštitni znak bile su zanatlije sa višedecenijskom porodičnom tradicijom. Savremeni način života i “pametne zgrade” doveli su do toga da duh Balkanske ulice i njena bajkovita istorija danas budu zaboravljeni.

Nekada je bila poznata po najboljoj ćeten-alvi i sladoledu, ali i po brojnim zanatskim radnjama u kojima se moglo naću sve, od igle do lokomotive. Bila je jedan od najvećih zanatskih centara za beogradske dame i gospodu, odisala je duhom prestonice i karakterističnom atmosferom, koje se stari Beograđani i danas sa setom sećaju.

Foto: Marija Jovanović

U Beograd se decenijama zvanično i dolazilo ovom strmom, kaldrmisanom ulicom. Najveći broj putnika tada je u naš grad dolazio vozom, a potom sa Železničke stanice peške ka Terazijama. Balkanskom ulicom su prošli svi oni zanesenjaci koji su, sa koferima u rukama, hrabro krenuli za svojim snovima i srećnijim životom u prestonici.

Ovako je o Beogradu govorio Matija Bećković:

Oduvek sam želeo da dođem u Beograd i da u njemu ostanem. Kad god mi je majka plela novi džemper govorila bi mi: ‘Ovaj bi ti valjao za Beograd’. Svi u Beograd gledaju i svi o njemu sanjaju. Ko god se uz Balkansku ulicu penje, zna da ga na vrhu čekaju Terazije i da tu počinje – Beograd. Tim putem sam pošao i ja…

Mnogi Beograđani sećaju se čuvenog majstora Voje koji je šio odela i kapute u svojoj krojačkoj radnji u gornjem delu Balkanske.

Ispod hotela “Moskva”, prvi vrhu ulice, bio je jedan od prvih gradskih restorana brze hrane “Leskovčanin”, koji je po mnogima pravio najbolje pljeskavice u gradu.

Ne smemo zaboraviti ni na bioskop “20. oktobar”, kultno mesto za druženje mladih. Gradski momci željni zabave dolazili su na večernje probe “Krsmanca” da posmatraju studentkinje, a zatim su prelazili u obližnji “Indeks bar”.

Foto: Marija Jovanović

Kada je nastupilo vreme modernizacije i Beograd počeo da se razvija u velegrad, Balkanska ulica je izgubila na značaju. Danas se na mestu nekadašnjeg bioskopa nalazi prva tzv. “pametna zgrada” – čudo savremene nauke i tehnologije koje se baš i ne uklapa u ambijentalnu celinu Balkanske ulice.

Svega nekoliko zanatskih radnji opstalo je do danas. To su skromni i trošni porodični lokali tašnera, kožara, poslastičara i slično. Te radnjice su bastioni nekadašnjeg duha Beograda, a ovo je bila kratka priča posvećena upravo njima…


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
1
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
6
Predivno
Super Super
2
Super
Marija Jovanović
Po struci sam profesor srpskog jezika i književnosti. Volim putovanja, svoje prijatelje, kafu i dobru muziku, koja se obično uklapa sa dobrim vinom. Večiti sam optimista i uvek spremna za druženje i avanturu. Za sebe volim da kažem da sam veliki hedonista koji zna da uživa u malim stvarima.