U okviru 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 9. do 16. septembra u Beogradu, u programu “Meteori” biće prikazano 11 filmova koji privlače veliku pažnju gledalaca zbog tema koje obrađuju i autorskih pristupa reditelja.

“Minamata Mandala”

Nakon što je pre dve godine Beldocs priredio kompletnu retrospektivu stvaralaštva japanskoj dokumentariste Kazua Hare (Kazuo Hara), na 14. Beldocsu publika će moći da pogleda njegovo najnovije delo – 372-minutni film “Minamata Mandala” (Minamata Mandala).

Ovaj šestočasovni film vraća nas u 1937. kada se u malom japanskom ribarskom selu dogodilo trovanje metil-živom, toksičnim otpadom koji je korporacija “Kiso Kemikal” bacala u okean. Riba je bila zaražena, a ljudi koji su je jeli postajali su paralizovani, gubili su vid i postajali nesposobni za život. A zatim je postavljen kriterijum za sertifikaciju bolesti Minamata (1977), čudnim metodom kojim se ne prepoznaju pacijenti sa bolestima nastalim zbog zagađenja životne sredine.

“Video dnevnici Nelsona Salivana”

Svetsku premijeru na Belcodsu imaće “Video dnevnici Nelsona Salivana” (Nelson Sullivan’s Video Diaries / Nelson Sullivan’s Downtown, 1983-1989), video umetnika koji je iznenada preminuo od srčanog udara 1989, ostavljajući na VHS kasetama 1.900 sati snimaka ikonične njujorške scene. Oni čine zbirku od 601 epizode koje prikazuje svakodnevni život u Ist Vilidžu, kao i brojne tadašnje ikone poput Ru Pola, Silvije Majls i Fibi Ledžir.

Džon Nelson Salivan (1948-1989) je bio umetnik koji je kamerom beležio umetničku i klupsku scenu Menhetna tokom osamdesetih. Dokumentovao je život u gradu, noćne provode i privatne trenutke, a video zapis o njegovom životu predstavlja preteču vloga, dok njegova često korišćena tehnika okretanja kamere prema sebi jasno najavljuje savremeni selfi.

“Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje”

Život u Vuhanu posle izbijanja covid-19 pandemije, između ostalog, tema je američkog filma “Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje” (A River Runs, Turns, Erases, Replaces), kineske rediteljke Šenže Žu (Shenzhe Zhu) koja živi i radi u Americi. Autorka poetično i nepristrasno prikazuje haos ljudskog napretka u životnoj sredini, lepotu tog truda i našu stalnu potrebu da živimo po rutini, odslikavajući portret urbanih prostora duž reke Jangce u Vuhanu nakon što je korona virusa zaustavio planetu.

“Čung Kuo – Kina”

Kini je posvećen i italijanski film “Čung Kuo – Kina” (Chung Kuo – China), čuvenog italijanskog sineaste Mikelanđela Antonionija (Michelangelo Antonioni) iz 1972. godine. Pre pola veka, Antonioni je snimio najzanimljiviji dokumentarni portret o Kini ikada. Godine 1971, samo godinu pre Niksonove istorijske posete Kini i naizgled otapanja međunarodnih odnosa tokom Kulturne revolucije, režim Mao Cedunga pozvao je Antonionija da snimi propagandni film o vrlinama komunističke nacije. Fasciniran zemljom koja je Zapadu ostala enigma, reditelj je zabeležio skoro 100 sati filmskog materijala tokom svojih putovanja od Pekinga do Šangaja, od kojih je u film uvrstio 220 minuta – tri sata i 40 minuta.

“Dan današnji”

Svojom zanimljivom temom pažnju privlači francuski “Dan današnji” (Au Jour d’Aujourd hui / The Day Today) francusko-grčkog reditelja Maksensa Stamatiadisa. Reditelj je ovaj film o ljubavi, tugovanju i vremenu smestio u 2024, kada osamdesetosmogodišnja Suzan iz predgrađa Pariza ne može da živi bez nove tehnologije. Zalepljena je za ekrane, deli video-klipove sa mačkama, uči o bitkoinu i posvećuje svoj život romansama iz rijalitija. Ali ništa od toga ne može da popuni prazninu koju je ostavio gubitak Eduarda, njenog supruga koji je preminuo pre deset godina, sve dok jednog dana ona ne otkrije novu aplikaciju “Dan današnji” koja obećava povratak voljenih…

“Finfine u procepu”, “Glavati dečak, šamani i samuraji”

Nemačko-etiopijski film “Finfine u procepu” (Rift Finfinnee) nemačkog autora Danijel Kuter (Daniel Kötter) vodi nas kroz periferiju prestonice Etiopije, Adis Abebu i istražuje psihološke i socio-geografske granice između bogatih i siromašnih, urbanog i ruralnog, slike i zvuka. A rediteljski duo Bibhusana Basneta i Puja Gurunga (Bibhusan Basnet & Pooja Gurung) u nepalsko-nemačkom filmu “Glavati dečak, šamani i samuraji” (The Big Headed Boy, Shamans & Samurais) putuje po udaljenim selima u zapadnom Nepalu u potrazi za detetom koje bi moglo da igra “junaka” u njihovom filmu.

“Iz sadašnjosti”

Nemačko-rusko-francusko-belgijski film “Iz sadašnjosti” (Out of the Present) iz 1995, u režiji Andreja Ujica (Andrei Ujică) pruža snimke kosmonauta Sergeja Krikaleva (Sergei Krikalev) tokom višemesečnog boravka u svemiru koji su u kontrastu sa slikama raspada Sovjetskog Saveza od 1991. do 1992. godine. Dok je Krikalev bio daleko od Zemlje, na svemirskoj stanici Mir, imperija koja ga je poslala u svemir prestala je da postoji, njegov rodni grad Lenjingrad ponovo je postao Sankt Petersburg, a priroda odnosa na globalnom nivou je doživela velike promene.

“Naše ludilo” “Puška i torba”, “Spoljašnja buka”

U potresnom filmu “Naše ludilo” (Our Madness) Joaa Viane (João Viana) iz 2018, realizovanom u koprodukciji Mozambika, Gvineje Bisao, Katara, Portugalije i Francuska, pratimo dete koje pomaže Lusi da pronađe svog muža u Mozambiku.

Deca su i u centru indijsko-rumunsko-italijansko-katarskog filma “Puška i torba” (A Rifle and a Bag). Film potpisuju tri rediteljke: Rumunka Kristina Hanes (Cristina Hanes), Italijanka Izabela Rinaldi (Isabella Rinaldi) i Indijka Arja Rot Arya Rothe, koje su za svoj dokumentarac o mladom indijskom paru komunističkih pobunjenika koji se bori za budućnost svoje dece, nagrađene Specijalnim pruznanjem žirija na prošlogodišnjem festivalu u Roterdamu.

A priču o prijateljstvu, letnjim okupljanjima i besanim noćima u Berlinu i Beču donosi film o druženju insomničara “Spoljašnja buka” (Outside Noise), u režiji Teda Fenta (Ted Fendt), nastao u koprodukciji Nemačke, Južne Koreje i Austrije.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 100 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA, Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Foto: Naše ludilo / Beldocs promo


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.