U poslednjih nekoliko meseci svi su pričali o rekonstrukciji najpoznatijeg prestoničkog spomenika, ali malo ko zapravo zna njegovu burnu istoriju. Put do mesta na kojem se sada nalazi nije bio ni lak ni brz. Godinama je stajao u prašnjavoj šupi na Senjaku, bio predmet skandala i razmirica, a bilo je i onih koji su hteli da ga sruše.
Ivan Meštrović i ideja o “Pobedniku” na Terazijama
Priča o ovom spomeniku počinje davne 1913. godine, neposredno po okončanju Drugog balkanskog rata, kada je predsednik tadašnje Beogradske opštine Ljuba Davidović od tada već čuvenog vajara Ivana Meštrovića zatražio da u čast srpske pobede u ratu izradi spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu – Terazijama.
Meštrović je izradio model, osmislio je monumentalnu fontanu prečnika od osam metara, sa četiri lava koja bi je krasila i impozantnim stubom od pet metara – simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima, na čijem bi vrhu stajao “Pobednik”.
Odlučeno je da skulptura počne da se izrađuje u fiskulturnoj sali škole “Kralj Petar”, jer je ona imala dovoljno visok plafon i bila pogodna za početak radova. Međutim, počeo je Prvi svetski rat i Meštrović je, kao austrougarski državljanin, morao da napusti Srbiju. Spomenik je odložen u jednu staru i trošnu šupu na Senjaku, gde je stajao punih devet godina!
Tek 1927. godine beogradska vlast se dosetila da bi spomenik ipak mogao da bude postavljen, ovoga puta za obeležavanje decenije od proboja Solunskog fronta. Međutim, ni ovo nije bio kraj muka za današnji najpoznatiji simbol Beograda.
Skandali i ideja o rušenju
Najveći problem bio je to što je “Pobednik” go. To je izazvalo pravu pobunu u tadašnjoj prestonici. Predlagano je da se “obuče” u šajkaču i opanke, zatim da se postavi u neki bazen ili fontanu “kada je već nag”.
Zgrožene činjenicom da bi Terazije preko noći svojom pojavom mogao da oskrnavi goli muškarac, smerne beogradske dame čak su izašle na ulice kako bi protestom sprečile postavljanje “Pobednika” na najprometnijem gradskom trgu. Zbog nagosti kojom je ”sramotio ugled beogradskih dama”, spomenik je umalo završio na otpadu! Došlo je do toga da je i “Politika” pokrenula estetsko – moralnu anketu od 21. do 23. maja 1927: Šta mislite o Meštrovićevom pobedniku? Rezultati ankete su još jednom potvrdili koliko je naša sredina u tom trenutku bila umetnički neosvešćena i konzervativna.
Postavljen na Kalemegdan da bi ga manje ljudi videlo
I kada je zapretila mogućnost da “Pobednik” opet završi u nekoj šupi iz koje verovatno ovoga puta nikada ne bi ni izašao, pronađeno je kompromisno rešenje – umesto na Terazijama, spomenik će biti postavljen na Kalemegdan.
Ovo je konačno i urađeno 7. oktobra 1928. godine, a spomenik je završio na beogradskoj tvrđavi, podignut na visinu od sedamnaest i po metara “ne zato da se što bolje vidi, već da se vidi što manje” kako je napisala tadašnja “Politika”.
Foto: Marija Jovanović
