Kažu da čovek može da umre dva puta, i to drugi put kada ga zaborave. Život nakon života – da li postoji? Ljudi su u srednjem veku živeli radi smrti. Veličajući Boga, veličali su smrt. Budi dobar na ovozemaljskom životu, i posmrtni život će ti biti raj. Ili, u suprotnom – pakao. Ako nema tog posmrtnog života, ni Danteovih krugova, ni Čistilišta može li postojati besmrtnost? Da li uopšte postoji neko ko zaslužuje da živi večno, da bude gospodar Smrti?
Priča o tri brata – Pripovesti Barda Bidla
Bila jednom tri brata koja su putovala pustim, vijugavim putem u suton. Posle nekog vremena braća dođoše do reke koja je bila odveć duboka da bi je pregazili i previše opasna da bi je preplivali. Međutim, braća su bila vična magijskim veštinama, stoga prosto mahnuše štapićima i učiniše da se preko ove opasne vode stvori most. Napola su ga prešli kada im put prepreči figura sa kapuljačom.I Smrt im se obrati. Bila je besna što je na prevaru ostala bez tri nove žrtve , pošto bi se putnici obično udavili u reci.
Ali Smrt je bila lukava. Pravila se da čestita trojici braće na njihovoj magiji, te reče da je svaki od njih zaslužio nagradu zato što su bili tako mudri da joj izmaknu.I tako najstariji brat, koji beše ratoboran čovek, zatraži štapić moćniji od ijednog drugog: štapić koji uvek mora da donese pobedu svom gospodaru, štapić dostojan čarobnjaka koji je pokorio samu Smrt! Stoga Smrt ode do starog zovinog drveta na obali reke i od jedne njegove grane napravi štapić, koji dade najstarijem bratu.
Zatim drugi brat, koji beše ohol čovek, odluči da još više ponizi Smrt, te joj zatraži moć da prizove i druge iz Smrti. A Smrt uze kamen s obale reke i dade ga drugom bratu, rekavši mu da će kamen imati moć da vrati mrtve.
A onda Smrt upita trećeg i najmlađeg brata šta bi on želeo. Najmlađi brat je bio najskromniji ali i najmudriji od njih trojice, i nije imao poverenja u Smrt. Stoga je zatražio nešto što će mu omogućiti da ode s tog mesta a da ga Smrt ne prati. I Smrt mu, krajnje nevoljno, predade sopstveni Nevidljivi ogrtač.
Tada se Smrt skloni u stranu i dozvoli trojici braće da nastave svojim putem, što oni i učiniše, čudeći se pustolovini koju su upravo doživeli i diveći se darovima koje im je Smrt dala.Vremenom, braća se razdvojiše i svaki se zaputi svojim putem.
Prvi brat je putovao dalje nekih nedelju dana, i stigavši u jedno zabačeno selo potraži čarobnjaka s kojim je bio u zavadi. Naravno, sa Starozovnim štapićem kao svojim oružjem, nije mogao da izgubi u dvoboju koji je usledio. Ostavivši svog neprijatelja mrtvog na tlu, najstariji brat produži do krčme, gde se glasno hvalisao moćnim štapićem koji je oteo od Smrti lično, i kako ga je on učinio nepobedivim.
Iste te noći, drugi čarobnjak se prišunjao najstarijem bratu dok je ovaj ležao u postelji, naliven vinom. Lopov je uzeo štapić, a usput i prerezao grkljan najstarijem bratu.
I tako je Smrt usvojila prvog brata.
U međuvremenu, drugi brat se zaputio ka svom domu, gde je živeo sam. Tu je izvadio kamen koji je imao moć da dozove mrtve i triput ga okrenuo u ruci. Na njegovo iznenađenje i radost, obličje devojke koju je nekada želeo da oženi, pre njene prerane smrti, istog trena se pojavi pred njim.
Ali ona bejaše tužna i hladna, kao da ju je od njega odvajao nekakav veo. Iako se vratila u svet smrtnih, ona nije zaista pripadala tu, te je patila.
Najzad drugi brat, poludevši od beznadežne čežnje, ubi sebe ne bi li joj se zbilja pridružio.
I tako je Smrt prisvojila i drugog brata.
Ali iako je mnogo godina tragala za trećim bratom, Smrt nikako nije uspevala da ga pronađe. Tek kada je zašao u duboku starost, najmlađi brat najzad skinu Ogrtač nevidljivosti i dade ga svom sinu. A zatim se pozdravi sa Smrću kao sa starim prijateljem i drage volje pođe s njom, te oni, ravnopravni, zajedno napustiše ovaj život.
(Tekst u celosti preuzet iz knjige „Hari Poter i relikvije smrtiˮ)
Sjedinjeni, Starozovni štapić, Kamen vaskrsnuća i Ogrtač nevidljivosti čine relikvije Smrti. Ko ih poseduje postaje gospodar Smrti.
San jednog očajnika! Dva pametna, nadobudna mladića su godinama kasnije krenula u potragu za istim tim relikvijama. Dambldor, da bi povratio majku, i tako skinuo bolesnu sestru s vrata. Gindelvald da bi vladao i napravio vojsku inferijusa. I Voldemor je čuo za taj Nepobedivi štapić, i žudeo da ga poseduje. Biti besmrtan! Najbolji! Vladati!
A sve je krenulo od njih. Braća Peverel, moćni čarobnjaci od kojih su i krenula ova tri predmeta. Ignat, rođen u Godrikovoj dolini, preneo je na Harija Ogrtač nevidljivosti. Antioh, od koga je potekao štapić i Kadmus od koga je potekao kamen.
Crna magija. Podeliti sebe, svoju dušu na delove i živeti večno.
Kako bi čarobnjak napravio horkruks, on prvo mora da sakrije deo svoje duše u neki predmet i sakrije ga na neko sigurno mesto kako ga neko ne bi uništio. Čak iako je njihovo telo uništeno, oni nisu umrli, jer deo njihove duše živi u horkruksu. Ako je telo uništeno, ipak, horkruks osobu ostavlja u stanju polu-života („manja od duha, niža od najniže slabosti’ˮ). Njih je moguće uništiti, i to je veoma teško, jer je osmišljen tako da je u jednoj meri oružje i sredstvo zaštite. Ako uništimo horkruks, uništavamo i fragment duše koji je u njemu, te tako osoba koja ga je stvorila ponovno postaje smrtna. Ono što Tom Ridl, kasnije Voldemor nije znao jeste da je opasno podeliti dušu na više od dva dela. On je svoju dušu podelio na sedam delova. Hari je bio sedmi horkruks. Stvaranje horkruksa je nasilan čin, i zato se može postići samo najgorim zlodelom – ubistvom, jer „ubijanje razdire dušuˮ. Deo duše se tada može staviti u neki predmet koji tada postaje horkruks. Ta magija je najviše izopačena i najneprirodnija od sve crne magije jer „bi duša trebalo ostati netaknuta i celovitaˮ. Voldemor je sa svakim horkruksom „sve manje nalikovao na ljudsko bićeˮ jer “mu je duša osakaćena do krajnje granice onoga što bismo mogli nazvati običnim zlom…
(Tekst preuzet sa interneta)
Ne postoji neka očigledna granica što se tiče prirode predmeta koji može postati horkruks – čak se za to mogu koristiti i životinje. „Lord Voldemor voleo je da skuplja trofeje, a najdraži su mu bili predmeti prožeti moćnom magijom i prošlošću.On je zato takve predmete odabrao za svoje horkrukse, predmete koji su sami po sebi dostojni tolike časti.ˮ
Voldemor je izabrao zlo. Horkruksi su nemilosrdan način pobeđivanja smrti. Ali, zar nije bilo koji način pobeđivanja Smrti nemoralan i pogrešan? Čak i relikvije zahtevaju neku vrstu žrtve.
Nikolas Flamel je sa Kamenom mudrosti, eliksirom života pokrenuo besmrtnost, ali čim je kamen uništen, 600 i više godina njegovog života je nestalo. Nije živeo beskonačno.
Besmrtnost ne postoji. Flamelova beskonačnost je trajala oko 600 godina. Voldemor je umro u 71. godini života. Dambldor je umro u 115. Grindelvald je ubijen. Hari je prihvatio smrt. „Pravi gospodar ne traži način da od Smrti pobegne. On prihvati da mora umreti, i shvata da postoje mnogo, mnogo gore stvari od umiranja.ˮ
Piše: Miljana Miletić
Foto: Youtube/Printscreen
Izvor: Hari Poter knjige – Dž.K.Roulings
