Pod sloganom „Misli zeleno“, ovaj događaj poziva građane da naprave ključni iskorak ka održivom modelu razmišljanja, pretvarajući jednu od najlepših zelenih oaza Beograda u veliku učionicu na otvorenom.

Cilj ovogodišnjeg okupljanja je da održivi razvoj prestane da bude samo teorijski pojam i postane deo naše svakodnevice, inspirišući posetioce da uz jednostavne promene u ponašanju značajno smanje svoj negativni uticaj na okruženje.

Ulaz na Naučni piknik je besplatan za sve zainteresovane, a sve detalje o programu možete naći na sajtu www.festivalnauke.rs i na društvenim mrežama Festivala nauke.

Ovogodišnji Naučni piknik predstaviće četiri programske celine: Polje inovacija – zonu interaktivnih postavki, Baštu ideja – radionice za najmlađe, gde sejemo prva znanja, Ekspertinejdžere  – naše najmlađe učesnike i najveće nade i Naučno-fantastičnu binu.

The post Četvrti Naučni piknik 29. i 30. maja u Arboretumu Šumarskog fakulteta appeared first on Kulturni kišobran.

Lana Del Rey je priznata kao jedna od najvećih kantautorki svoje generacije, koja je kreirala jedinstvenu estetiku. Sa naslovnom pesmom za „007 First Light“, Lana uvodi univerzum Jamesa Bonda u svoj svet, redefinišući klasični žanr i stvarajući sopstvenu muzičku interpretaciju za igru koja ponovo osmišljava priču o Bondovom poreklu.

„Pravo je zadovoljstvo gledati kako dva izuzetna talenta kao što su Lana Del Rey i David Arnold udružuju snage. Rezultat se istog trenutka oseća kao ’bondovski’, dok istovremeno donosi svež identitet za ’007 First Light’. Bondov povratak u gejming je prekretnica za nas u IO Interactive-u, a imati naslovnu pesmu ovakvog kvaliteta čini sve to još nezaboravnijim“, istakao je Hakan Abrak, izvršni direktor kompanije IO Interactive.

Doprinos koji je David Arnold dao naslovnoj pesmi kao koautor i kompozitor predstavlja značajan trenutak za franšizu. S obzirom na to da je pomogao u definisanju modernog muzičkog identiteta Jamesa Bonda kroz pet uzastopnih filmova, angažovanje David Arnolda učvršćuje duboku vezu igre „007 First Light“ sa Bondovim nasleđem.

„Bond tema je jedinstven trenutak u pripovedanju, ona mora odjednom da obuhvati razmere, dramu i intrigu. Pošto sam bio deo te muzičke loze, razumem koliko je važno poštovati njeno nasleđe, a istovremeno joj dopustiti da evoluira. Lana je unela eleganciju i atmosferu u pesmu koja se savršeno uklapa u nastavak te tradicije, dok istovremeno uvodi nešto sveže za novu eru“, izjavio je David Arnold.

Saradnju je osmislio producent Gabriel Moszkowski iz Media W, koji je spojio Lana Del Rey i David Arnolda kako bi stvorili novo muzičko poglavlje u istoriji Bonda. „007 First Light“ predstavlja hrabar novi pristup sa reosmišljenom pričom o poreklu, prateći mladog Jamesa Bonda na samom početku njegovog puta u svetu špijunaže. Lansiranje igre „007 First Light“ planirano je za 27. maj 2026. godine.

O umetnici Lani Del Rey

Lana Del Rey je američka kantautorka koja se proslavila albumom „Born to Die“ iz 2012. godine. Od tada je prodala više od 77 miliona albuma širom sveta, prikupila desetine milijardi globalnih strimova i #6 je najstrimovanija ženska umetnica svih vremena na Spotify-u.

Njen debi album „Born to Die“ trenutno drži rekord za album žene koji je najduže proveo na američkoj Billboard 200 listi albuma u istoriji. Dobila je 11 GRAMMY nominacija, uključujući nominacije za Album godine i Pesmu godine za svoj album iz 2023. „Did You Know That There’s a Tunnel Under Ocean Blvd“, koji je debitovao u top 10 liste Billboard 200 i postao njen šesti #1 album u Velikoj Britaniji.

Tokom svoje karijere, takođe je osvojila više BRIT Awards, MTV Europe Music Awards i Billboard Music Awards. Del Rey je objavila devet studijskih albuma, uključujući „Ultraviolence“, „Honeymoon“, „Lust for Life“ i hvaljeni „Norman F**ing Rockwell!“, koji je naširoko proglašavan jednim od najboljih albuma decenije, dok ju je Rolling Stone UK nazvao „najvećom američkom kantautorkom 21. veka“.

The post Lana Del Rey predstavlja naslovnu pesmu za novu James Bond video igru „007 First Light“ appeared first on Kulturni kišobran.

Kao i prethodne godine, prijave će biti organizovane u dve kategorije: prva je namenjena projektima u naučnim klubovima širom Srbije kroz koju mogu aplicirati pojedinci, za koje je opredeljeno pet miliona dinara, dok je maksimalan iznos po projektu 150.000 dinara.

Druga kategorija je namenjena naučnoistraživačkim organizacijama, fakultetima, obrazovnim institucijama, naučnostručnim društvima, centrima za stručno usavršavanje, udruženjima i lokalnim samoupravama, sa ukupnim fondom od 12 miliona dinara, a maksimalna podrška po projektu iznosi 500.000 dinara.

Pravo učešća imaju fizička lica u okviru naučnih klubova (uz saglasnost ustanova), kao i naučne i obrazovne institucije, udruženja i druge registrovane organizacije koje doprinose unapređenju naučnoistraživačkog rada i popularizaciji nauke. Jedan podnosilac može dobiti sredstva za najviše dva projekta.

Prijave se podnose isključivo elektronskim putem, preko obrasca koji se nalazi na stranici Javnog poziva, gde možete pronaći i svu neophodnu dokumentaciju: https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Odluku o izboru projekata donosi Programska komisija Centra za promociju nauke na osnovu kriterijuma koji uključuju kvalitet projektne ideje, program rada, uticaj projekta, opšti utisak i strukturu budžeta.

Preliminarna rang-lista očekuje se 28. maja, a konačni rezultati konkursa biće objavljeni 10. juna 2026. godine na sajtu Centra https://www.cpn.edu.rs/.

Projekti koji dobiju podršku Centra za promociju nauke igraju važnu ulogu u približavanju naučnih sadržaja široj javnosti, i to kroz različite formate: interaktivne radionice, predavanja ili druge inovativne formate. Od ideja koje podstiču radoznalost najmlađih do inicijativa koje uključuju građane u naučna istraživanja, ovi projekti pomažu u tome da se nauka približi građanima širom Srbije, kao i da se građani približe nauci, omogućavajući im da na novi i pristupačan način uče i upoznaju različite naučne teme. U želji da kroz Javni poziv promovišemo nauku, podignemo nivo naučne pismenosti i kritičkog razmišljanja, kako kod mladih tako i svih ostalih, kao i u nameri Centra da decentralizuje naučne aktivnosti, radujemo se prijavama iz čitave Srbije.

Za dodatne informacije, zainteresovani mogu kontaktirati Centar putem e-pošte na javnipoziv@cpn.rs ili posetiti stranicu https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Foto: Marko Risović

The post Otvoren Javni poziv za projekte promocije i popularizacije nauke za 2026. godinu appeared first on Kulturni kišobran.

Na otvaranju su se prisutnima obratili v.d. direktora Centra za promociju nauke Iris Lekić, koja je poželela dobrodošlicu, i rukovodilac Sektora za međunarodne projekte Dobrovoje Lale Erić.

„Čini se da je zemljište po kome hodamo potpuno zanemareno u kontekstu svih kriza i izazova sa kojima se suočavamo. Bavili smo se vazduhom, vodom, proizvodnjom energije, tranzicijom, obnovljivim izvorima, obrazovanjem i donošenjem odluka, a konačno je na red došlo i zemljište. Uzimajući u obzir da su uključene i najveće evropske zemlje, pokrivena je velika teritorija, s ciljem da se sagledaju svi izazovi pred zemljištem. Formiraju se okviri i modeli kako da se ono uključi u obrazovne programe – ne samo u formalno obrazovanje, već i u neformalne i celoživotne prakse“, istakao je Dobrovoje Lale Erić i dodao:

„Izložba Ispod površine: tajni život zemljišta kruna je trogodišnjeg projekta LOESS, realizovanog u saradnji sa dvadesetak partnerskih organizacija iz 15 zemalja. Posvećena je zemljištu kako bi se ukazalo na njegov značaj – o mnogim drugim stvarima znamo više nego o zemljištu, koje često uzimamo zdravo za gotovo.“

„Svako ko poseti izložbu izaći će obogaćen novim znanjima i novim razmišljanjima. Radili smo posvećeno kako bi bila zanimljiva svima, a verujem da će interaktivni sadržaj posebno privući najmlađe“, naglasila je Iris Lekić.

Izložba otvara pitanje značaja razumevanja i očuvanja zemljišta, ukazujući na njegovu nezamenljivu ulogu u obezbeđivanju hrane, vode i stabilnosti životne sredine. Postavka je osmišljena kao edukativno i interaktivno putovanje kroz slojeve zemljišta – od nevidljivih organizama i procesa do savremenih izazova očuvanja njegovog zdravlja.

Irena Šujdović, koordinatorka projekta LOESS (Literacy Boost through an Operational Educational Ecosystem of Societal Actors on Soil Health) u Srbiji, pozvala je publiku da, pored izložbe, poseti i prateći program koji će se realizovati u narednih mesec dana, a obuhvata radionice, predavanja i filmske projekcije.

Za građane će biti organizovane vođene ture od ponedeljka do petka od 15 do 19 časova, kao i subotom od 11 do 19 časova.

Izložba traje do 23. aprila, a ulaz u Naučni klub Beograd (Kralja Petra 46a) slobodan je za sve posetioce.

Foto: Marko Risović

The post Ispod površine: izložba o skrivenom svetu zemljišta otvorena u Naučnom klubu appeared first on Kulturni kišobran.

Ono što ovaj model radi je upravo to, tiho pomera granicu onoga što se fizički može smestiti u tanko kućište.

917 Wh/L – šta to uopšte znači i zašto je važno?

Većina portala će samo reći: „Ima najveću energetsku gustinu ikada viđenu u flagshipu“ i ostaviti te tu. Ali hajde da prevedemo to na jezik koji ti kao korisnik razumeš.

Postoje dva načina da poboljšaš bateriju:

1. povećaš kapacitet (mAh) → duža autonomija, ali telefon postaje deblji i teži
2. povećaš energetsku gustinu (Wh/L) → duža autonomija bez povećanja veličine

Honor je izabrao opciju 2, što se retko viđa u mobilnoj industriji jer zahteva:

• novu hemiju ćelija
• napredniji BMS
• bolje disipatorske slojeve i sigurnosnu validaciju.

Energetska gustina od 917 Wh/L znači praktično sledeće, više energije po istom fizičkom prostoru

Da nacrtamo jednostavno:

Isti telefon + više sati rada ≠ kompromis.

To je analogno tome kada SSD dobije duplo više GB u istoj pločici bez povećanja trošenja energije.

Zašto je ovo bitno baš za tanke telefone?

Magic8 Pro Air je ultra tanak, oko 6 mm debljine i teži oko 150 g (zavisno od finalne verzije). Normalno bi očekivao autonomiju tipa 3200–4000 mAh kao kod starijih Ajfona.

Umesto toga, Honor je tu smestio ~5500 mAh a da se telefon ne pregreva.

To je već neočekivano.

Nova hemija baterije: Ono o čemu proizvođači retko govore

Honor koristi silicon-carbon miks katode/anode (Si-C) koji omogućava efikasnije punjenje i veću akumulaciju iona po jedinici volumena.

Prednosti Si-C u kontekstu mobilnog telefona:

• brže puni
• bolje podnosi visoke temperature
• sporije degradira
• zauzima manje prostora za isti kapacitet
• Zbog toga Honor ovde pravi dva dobitka odjednom:
• fizička kompaktnost
• produžena autonomija + bolji ciklusi
• U industriji baterija ovo se smatra elegantnim rešenjem jer ne ide snagom (kao što radi Samsung), ni samo kapacitetom (kao što radi Xiaomi), već efikasnošću gustine.

U današnjim smartfonima najčešće nailaziš na:

1. Li-Ion (litijum-jon)

Najraširenija tehnologija godinama

Stabilna, relativno jeftina, dobra za većinu uređaja

Korišćena u gotovo svim telefonima do pre par godina

2. Si-C (silicon-carbon)

Naprednija varijanta litijum-jon baterije

Delimično zamenjuje grafit u anodi silicijumom (zato Si-C)

Viša energetska gustina, znači više energije u istoj zapremini

Dakle, koja je bolja?

Li-Ion baterije

– Dokazana i pouzdana, koristi se decenijama
– Dug vek ako se pravilno koristi
– Široko rasprostranjene, sa zrelom proizvodnjom
– Niža energetska gustina nego Si-C
– Teže postižu ultra tanke dimenzije sa velikim kapacitetom

U praksi, Li-Ion baterija može da trajе dugo ako je dobro optimizovana softverski i hardverski, ali po fizičkoj gustoći energije obično nije toliko efikasna kao Si-C.

Si-C baterije

– Veća energetska gustina (Wh/L) = više energije u istom prostoru
– Omogućava dužu autonomiju bez povećanja fizičke veličine uređaja
– Bolje performanse pri bržem punjenju
– Teža i skuplja proizvodnja
– Ne znači AUTOMATSKI da „trajе duže“ u svakom scenariju

Si-C najpre pomaže u kompaktnosti i autonomiji telefona jer više energije može stati u manje prostora, što je odličan kompromis za tanke flagship modele.

Znači li to da je Si-C uvek bolji?

Ne baš i evo kako stvari zaista stoje u praksi:

Trajanje baterije (u realnoj upotrebi) ne zavisi samo od hemije baterije!

Uticaj imaju i:

• hardverska efikasnost čipa (CPU/GPU)
• ekran i njegovo osvežavanje
• softversko upravljanje energijom
• optimizacija operativnog sistema
• termalni dizajn i disipacija toplote

Dakle: Telefon sa Li-Ion baterijom može imati bolju autonomiju od drugog sa Si-C, ako je ukupna optimizacija bolja.

Punjenje = koliko brzo se vraća u igru

Magic8 Pro Air koristi:

1. 80 W žičnog punjenja
2. 50 W bežičnog punjenja

Ovo sve radi uz unapređeni BMS (Battery Management System) koji kontroliše toplotu i raspodelu struje.

Najveći benefit ovde nije samo „brzo se puni“, već može da se puni brzo bez pregrevanja, čak i dok je tanak.

Ako misliš da je to trivijalno, pa i nije. Toplota je najveći neprijatelj baterijske hemije! Većina tankih uređaja nema gde da disipira toplinu.

Honor to rešava višeslojnim grafenskim i keramičkim slojevima za toplotno širenje.

Tanak telefon + velika baterija = termalna matematika

Ovo je jedan od razloga zašto su telefoni poput iPhone-a 16 Pro i 17 Air pregrevali, a uređaji poput Magic8 Pro Air ciljaju kontrolisanu termodinamiku.

Zaključak

Šta ovo znači za korisnika?

U praksi to znači:

telefon ti traje duže u jednom danu
sporije gubi kapacitet kroz godine
ostaje tanak i lagan
ne greje se dok se puni
ne treba ti powerbank kao produžetak ruke

To je u suštini najbolji scenario za flagship 2026. godine.

Honor Magic8 Pro Air nije samo još jedan „tanak telefon sa velikom baterijom“, već pokazni primer da industrija konačno kreće u pravcu energetske optimizacije umesto samo povećavanja kapaciteta.

Ako Honor ovo globalno lansira bez ograničenja tržišta, ima šanse da promeni percepciju:

Debljina ≠ autonomija

Što bi svi želeli da bude istina već 10 godina.

The post Honor Magic8 Pro Air – telefon koji rešava najdosadniji problem današnjeg flagshipa: Bateriju! appeared first on Kulturni kišobran.

Multimedijalni događaj biće otvoren 20. decembra u 19.30 časova, u Čeličani, još jednom od obnovljenih prostora industrijskog nasleđa u Distriktu, ujedno i jednom od najvećih prostora za savremene umetničke forme u Srbiji, na šta se Novi Sad obavezao kao član Unesko mreže kreativnih gradova. 

Prvi put ovoliki broj autora i saradnika iz različitih oblasti zajednički stvara multimedijalni program posvećen Milevi Marić. 

Više od sto učesnika (vizuelnih umetnika, muzičara, arhitekata, kompozitora, naučnika, profesora, psihologa, filozofa, istoričara, plesača, stručnjaka iz oblasti kulturnih i kreativnih industrija) iz osam zemalja (Švedska, Austrija, Portugal, Mađarska, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija), kroz četiri programske celine i savremene umetničke izraze, predstaviće svu složenost Milevine ličnosti i njenog životnog puta. 

„Teorija realnosti”

Multimedijalni događaj „Mileva: Dekodiranje“, započinje premijerom plesne predstave „Teorija realnosti”, autora i koreografa Darka Stantića i rediteljke Maje Grgić, koju će izvesti čak 40 plesača KUD-a „Vuk Karadžić”, 20. i 21. decembra. 

Polazeći od same činjenice da je kolo upisano na Unesko listu nematerijalne kulturne baštine sveta, ovaj segment oslanja se na njegovu univerzalnu vrednost, stavljajući ga u savremenu scensku formu, u skladu sa titulom koju Novi Sad nosi. Uz specijalno stilizovane kostime i muziku kompozitora Frana Pogrmilovića, predstava će biti izvedena uz pratnju 30 muzičara orkestra „Artisti dell’ Arco”, udruženja „Musicopolis”.  

Izložba „Pragovi“

Nakon predstave, publika će moći da pogleda izložbu „Pragovi“, autorke dr Monike Bilbije, nastale iz potrebe da se Mileva Marić konačno sagleda van uobičajenog narativa, biografskih podataka i nametnutih uloga. 

Izložba nije samo ulazak u „Milevine cipele“ i sagledavanje nje kao bića, već i nas samih. Pored savremenog pristupa kroz medijsku umetnost, izložba daje uvid i iz ugla stručnjaka – filozofa, psihologa i istoričara, koji postavku potkrepljuju naučnim činjenicama. 

Uz ovu izložbu, posetioci će već tokom prvog dolaska u obnovljenu Čeličanu imati prilike da dožive ideju o njenoj nameni, kao centra medijske umetnosti, zahvaljujući i multimedijalnoj instalaciji „Dekodiranje tišine“, autorke Tijane Jevrić, koja, kao vizuelno-zvučni pejzaž istražuje unutrašnji svet Mileve.  

Žene u medijskoj umetnosti i nauci

Evropske, regionalne i domaće ekspertkinje na polju medijskih umetnosti, moderne nauke i IT industrije, biće govornice na dva stručna panela. 

„Žene u medijskoj umetnosti“, panel je na kom će, 21. decembra od 17 časova, govoriti glavna koordinatorka Unesko mreže kreativnih gradova za medijsku umetnost, Žoana Miranda, izvršna direktorka festivala Ars Electronica, Veronika Kristina Libl i medijska umetnica, Andrea Stojanovič. 

U ponedeljak, 22. decembra, od 17 časova, biće održan panel „Žene u nauci“, na kom će učestvovati teoretičarka medija i profesorka na Univerzitetu u Malmeu, dr Bojana Romić, naučna saradnica i koordinatorka Laboratorije za digitalno društvo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Jelena Guga i osnivačica i direktorka „Umni-no-code AI chatbot” platforme za biznise, Elica Stoilova. 

Ulaz na događaj je slobodan, ali su za predstavu i stručne panele neophodne prijave, koje će biti otvorene na zvaničnom sajtu. 

Izložba i video-maping instalacija biće postavljene do 5. januara 2026. godine. 

The post Novi Sad kroz Unesko titulu posvećuje multimedijalni događaj Milevi Marić  appeared first on Kulturni kišobran.

Važan je iskorak u međunarodnim naporima da se poveća svest javnosti o razmerama nezakonite trgovine kulturnim dobrima.

Muzej pokazuje vrednost kulturne baštine kao izvora identiteta i dela naših kulturnih prava. Ističe neraskidivu vezu između materijalne i nematerijalne baštine i značaj zaštite kulturnog nasleđa u svim njegovim oblicima.

Prikazuje i narative i svedočanstva lokalnih zajednica pogođenih gubitkom. Time ukazuje na to da nezakonita trgovina kulturnim dobrima dovodi i do gubitka znanja i veština, kao i slabljenja veza sa istorijom i tradicijom koje su ključne za očuvanje raznovrsnosti i vitalnosti kulturnih izraza.

Postavka obuhvata objekte iz svih regiona sveta i različitih vrsta – od rukopisa do skulptura i slika – kao i iz različitih istorijskih perioda.

Za prvu verziju Virtuelnog muzeja, predmeti su odabrani iz INTERPOL-ove baze podataka ukradenih umetničkih dela, jedine međunarodne baze sa verifikovanim policijskim informacijama o ukradenim i nestalim umetničkim predmetima.

Virtuelni muzej biće stalno unapređivan. Njegova zbirka će se širiti kako se budu beležile nove krađe. A kada se predmeti pronađu i vrate, njihovi uspešni povratci biće dokumentovani i predstavljeni javnosti u Sobi za povratak i restituciju.

Najsavremenija tehnologija

Virtuelni muzej koristi najsavremeniju tehnologiju, 3D i 2D digitalizaciju i virtuelnu realnost, kako bi „oživeo“ ukradene predmete. Ove digitalne metode omogućavaju jedinstveno, lako dostupno i imerzivno iskustvo, pružajući posetiocima mogućnost da se približe objektima i dublje razumeju ova izgubljena dobra čovečanstva.

Cilj je da se istakne ne samo njihova kulturna vrednost, već i duhovni, kulturni i istorijski značaj njihovog nestanka.

Drvo baobab kao inspiracija

Francis Kéré, renomirani arhitekta iz Burkine Faso i dobitnik Pritzkerove nagrade za arhitekturu 2022. godine, osmislio je koncept muzeja. Inspiracija za muzej bilo je drvo baobab, koje je simbol kulturnih korena i identiteta zajednica.

Stvaranje Virtuelnog muzeja najavila je generalna direktorka UNESCO-a, Odri Azule, na konferenciji MONDIACULT 2022. Ovaj projekat odgovara na poziv država članica UNESCO-a za zajedničku, snažnu akciju podizanja svesti o nezakonitoj trgovini kulturnim dobrima. Muzej je velikodušno podržala Kraljevina Saudijska Arabija, uz posebni doprinos Sjedinjenih Američkih Država.

Države članice UNESCO-a pozvane su da odaberu ukradene predmete od posebne važnosti, čiji nestanak predstavlja značajan gubitak za njihovu nacionalnu kulturnu baštinu.

Pogledajte kako izgleda muzej OVDE.

Foto: UNESCO

The post Uneskov virtuelni muzej: dom ukradene kulturne baštine appeared first on Kulturni kišobran.

Nova opcija omogućava korisnicima da jednostavno učitaju račun, a veštačka inteligencija zatim sama prepoznaje podatke, klasifikuje trošak i analizira poslovanje, bez potrebe za ručnim unosom ili dodatnim tumačenjem.

Za hiljade paušalaca koji svakodnevno vode administraciju sami, ovo predstavlja značajan iskorak, sistem sada automatski obrađuje račune, prepoznaje troškove i predlaže sledeće korake u poslovanju.

Korisnici će moći da dobiju konkretne uvide i preporuke, na primer:

• Ako se trenutnim tempom fakturisanja nastavi, da li postoji rizik da pređu limit od 6 miliona dinara?
• Da li šifra delatnosti odgovara uslugama koje najviše fakturišu?
• Da li postoji period bez fakturisanja koji ukazuje na potencijal za zamrzavanje delatnosti i samim tim uštedu sredstava?

Sistem koristi kombinaciju Google-ovog OCR-a (za čitanje teksta sa računa i dokumenata) i OpenAI-jeve veštačke inteligencije, koja razume poslovni kontekst i daje preporuke bazirane na podacima iz aplikacije.

„Većina naših korisnika su one-man band preduzetnici- rade sve sami i često nemaju ni vremena, a neki ni iskustva da razmišljaju kako da unaprede poslovanje. AI u Pausal.rs ne prikazuje samo brojke, već im daje smisao. Može da prepozna da najčešće fakturišete dizajn, a imate šifru za IT usluge- i da vam na to skrene pažnju. Ili da predloži: ‘Ubacite avansne fakture da poboljšate naplatu.’ A ponekad će vas podsetiti i na nešto lepo, poput: ‘Vaš najveći klijent ove godine je Name Studio, možda je trenutak za zahvalnicu ili mali znak pažnje.’ To su stvari koje lako promaknu kad ste sami, a mogu da naprave veliku razliku.“

Nova funkcionalnost ne donosi samo trenutnu obradu računa, već omogućava korisnicima da dobiju uvid u trend poslovanja na osnovu prethodnih meseci i godina, koliko god dugo koriste aplikaciju. AI analizira istorijske podatke i prepoznaje obrasce koji mogu pomoći u donošenju boljih odluka.

Tokom testne faze, funkcionalnost će biti dostupna svim korisnicima Pausal.rs aplikacije, dok će nakon toga postati deo naprednog paketa. Tim najavljuje da je ovo samo prvi korak, a da će se u narednim mesecima uvoditi dodatne AI opcije koje još više olakšavaju vođenje poslovanja.

Pausal.rs tako postaje prva domaća aplikacija koja koristi veštačku inteligenciju da preduzetnicima omogući bolji uvid u sopstveno poslovanje, bez dodatnog znanja, papira ili pomoći knjigovođe.

„Ti si dizajner, programer, edukator- ne knjigovođa. AI u Pausal.rs je tu da ti prevede brojke na jezik preduzetnika.“

The post Pausal.rs uvodi veštačku inteligenciju u domaći fintech appeared first on Kulturni kišobran.

Gradovi zauzimaju samo mali deo površine Zemlje, a odgovorni su za nesrazmerno visok procenat potrošnje energije, emisije ugljen-dioksida i korišćenja resursa. Ovaj brzi napredak postavlja ključno pitanje: kako urbanizacija utiče na napore u zaštiti životne sredine? 

Ako i vas interesuje odgovor na ovo pitanje, evo nekoliko stvari koje bi trebalo da imate na umu.

Pritisak na prirodne resurse

Urbanizacija povećava potražnju za resursima kao što su voda, energija i različite sirovine, stvarajući značajne ekološke izazove. Kako gradovi rastu, potrebne su im ogromne količine energije za stanovanje, transport i industriju. To često dovodi do povećanog sagorevanja fosilnih goriva, što doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i ubrzava klimatske promene.

Pored toga, brza urbana ekspanzija često zadire u poljoprivredno zemljište, šume i močvare, i tako remeti ekosisteme i smanjuje biodiverzitet. Potreba za građevinskim materijalima poput drveta, peska i kamena dodatno iscrpljuje prirodne resurse. 

Ovi pritisci mogu da unište napore u očuvanju životne sredine time što daju prioritet ekonomskom razvoju u odnosu na održivo upravljanje resursima, otežavajući sprovođenje politika zaštite životne sredine.

Zagađenje životne sredine

Još jedan značajan način na koji urbanizacija utiče na zaštitu životne sredine jeste povećanje nivoa zagađenja. Industrijske aktivnosti, emisije iz vozila i neadekvatni sistemi za upravljanje otpadom u gradovima doprinose pogoršanju kvaliteta vazduha i vode. 

Zagađenje vazduha u urbanim sredinama predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik za stanovnike, dok istovremeno nanosi štetu ekosistemima. Vodene površine u blizini urbanih centara često postaju zagađene zbog neprečišćenih otpadnih voda, industrijskih ispuštanja i oticanja štetnih hemikalija. Ovo zagađenje ne samo da utiče na vodeni svet, već i ugrožava dostupnost čiste vode, stvarajući ciklus degradacije životne sredine. 

Bez efikasnih mera kontrole zagađenja, urbanizacija može da značajno oteža sprovođenje strategija zaštite životne sredine i dodatno pogorša ekološku krizu.

Uticaj na zelene površine

Širenje gradova često dolazi na račun prirodnih staništa, predstavljajući ozbiljnu pretnju biodiverzitetu. Šume, močvare i drugi ekosistemi često se krče kako bi se napravilo mesto za stambeni, komercijalni i industrijski razvoj. Ovaj gubitak staništa dovodi do smanjenja populacije divljih vrsta i umanjuje ekološke usluge koje ta okruženja pružaju, poput prečišćavanja vazduha, kontrole poplava i regulacije klime. 

Pored toga, fenomen urbanih toplotnih ostrva – uzrokovan zamenom prirodnih površina betonom i asfaltom – pogoršava temperature, čineći gradove manje pogodnim za život ljudi i životinja. 

Zaštita i proširenje zelenih površina u gradovima je od suštinskog značaja za ublažavanje ovih posledica, kao i inovativna novogradnja koja uključuje zelene površine oko novih zgrada. Urbani parkovi, zajedničke bašte i zeleni krovovi unapređuju biodiverzitet i poboljšavaju kvalitet života građana, pokazujući da zaštita životne sredine i urbanizacija mogu da koegzistiraju kada se pažljivo planiraju.

Izazovi u upravljanju otpadom

Rast urbanog stanovništva dovodi do povećanja proizvodnje čvrstog otpada, što stvara složene izazove za ekološko upravljanje. 

Mnogi gradovi koji brzo rastu teško razvijaju efikasne sisteme za prikupljanje i odlaganje otpada. Deponije postaju preopterećene, a neadekvatne prakse odlaganja dovode do nagomilavanja plastike i drugog nerazgradivog otpada u životnoj sredini, dok otvoreno odlaganje i spaljivanje otpada doprinosi zagađenju tla i vazduha. Ove prakse ne samo da štete prirodi, već predstavljaju i ozbiljan rizik po javno zdravlje. 

Sprovođenje održivih praksi upravljanja otpadom – kao što su programi reciklaže i pretvaranje otpada u energiju – ključno je za gradove koji žele da uravnoteže urbani razvoj sa zaštitom životne sredine. Međutim, postizanje ovog balansa zahteva značajna finansijska ulaganja, planiranje i podizanje svesti građana, što često nedostaje u gradovima koji brzo rastu.

Uloga održivog urbanog planiranja

Uprkos ekološkim izazovima koje urbanizacija donosi, ona istovremeno pruža priliku za promišljanje i unapređenje strategija očuvanja životne sredine. Održivo urbano planiranje naglašava ekološki prihvatljivu infrastrukturu, korišćenje obnovljivih izvora energije i efikasne javne transportne sisteme radi smanjenja ekološkog otiska koji gradovi ostavljaju. 

Zelena gradnja, urbana poljoprivreda i održivi sistemi za odvodnjavanje predstavljaju korake ka stvaranju gradova koji su u harmoniji sa prirodom. Pored toga, uključivanje zajednice u ekološke inicijative – poput programa pošumljavanja i kampanja za reciklažu – može da podstakne kulturu održivosti. 

Kada se rast gradova vodi kvalitetnim planiranjem i ekološkim regulativama, oni mogu da postanu moćni pokretači zaštite životne sredine, a ne izvori ekološke štete. 

Urbanizacija je neizbežan aspekt savremenog razvoja, ali njene ekološke posledice ne smeju se zanemariti, i stoga je važno da ih istražimo, razumemo i usvojimo, naročito ako želimo da budemo aktivni učesnici u promenama koje će da unaprede naš život i svet oko nas. 

Na kraju, gradovi moraju da se razvijaju u prostore gde razvoj i zaštita životne sredine idu ruku pod ruku, obezbeđujući da urbani rast doprinese zdravijoj planeti, a ne da je ugrožava.

The post Kako urbanizacija utiče na zaštitu životne sredine i koji su naši naredni koraci? appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom samo rane faze testiranja, zabeleženo je u jednom snimku više od 10 miliona galaksija i više od 2000 novih asteroida što je rezultat na koji se čekalo više od dve decenije, koliko je trajala izgradnja ove opservatorije u Čileu.

Zahvaljujući Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije u Beogradu, koje su deo međunarodnog naučnog konzorcijuma, Beograd je bio jedan od evropskih gradova u kojem je organizovan lokalni “First Look” događaj sa zvaničnim live prenosom globalne premijere prvih snimaka Rubin opservatorije.

Događaj je održan istovremeno u brojnim svetskim naučnim centrima i univerzitetima, uključujući Njujork, Pariz, Vašington i Tokijo, u organizaciji NSF–DOE Vera S. Rubin Opservatori tima.

Publika u Domu omladine imala je priliku da premijerno vidi revolucionarne snimke i čuje komentare domaćih naučnika koji su učestvovali u ovom globalnom poduhvatu.

„Rubin opservatorija predstavlja korak ka novoj eri u razumevanju svemira. Ogromna količina podataka koju ćemo prikupljati otvara potpuno nova vrata u astronomiji i nauci uopšte, i izuzetno sam ponosna što je naš tim deo toga,“ kaže dr Dragana Ilić, profesorka na Matematičkom fakultetu i menadžerka srpskog naučnog doprinosa Vera Rubin opservatoriji.

„Ovo je nešto što smo iščekivali godinama, i beskrajno smo zahvalni na prilici da svojom ekspertizom obezbedimo mesto srpskoj nauci u jednom ovako značajnom svetskom proektu.“

Naučna revolucija u realnom vremenu

Rubin opservatorija će tokom desetogodišnjeg programa Legacy Survey of Space and Time (LSST) sistematski posmatrati južno nebo i kreirati najdetalniju vremensku mapu svemira u istoriji. Cilj je da se odgovori na ključna pitanja moderne nauke o tamnoj materiji i tamnoj energiji, evoluciji galaksija, promenama u univerzumu u realnom vremenu i strukturi svemira.

Već prvi snimci premašili su očekivanja. Jasno su prikazane magline Trifid i Laguna, jata galaksija iz Virgo jata galaksija, kao i milioni do sada neviđenih astronomskih objekata. Rubin koristi najveću digitalnu kameru na svetu (3.200 megapiksela), čiji bi jedan snimak, prikazan u punoj svojoj rezoluciji, zahtevao prostor veličine košarkaškog terena ispunjenog sa 400 HD ekrana.

Foto: Marko Risović

The post Objavljene prve fotografije svemira napravljene najmoćnijim teleskopom na Zemlji appeared first on Kulturni kišobran.