Teme možda jesu bile dečije, ali su me uvodile u razne svetove prepune mašte, pomogle mi pri izražavanju jer sam bila izuzetno stidljivo dete i uticale na moj razvoj. I danas biram takve knjige, jer sam naučila da je čitanje jedan od najvažnijih alata za lični razvoj i samospoznaju (to vam kaže neko ko nije ljubitelj popularne psihologije), ideje, obogaćivanje rečnika i razvijanja kritičkog razmišljanja.

O Svetskom danu knjiga

Ti momenti među policama u biblioteci znali su da potraju, neretko su me baka i deka i požurivali, ali bez knjiga nisam smela da izađem iz biblioteke.

Volim da verujem da je današnji dan, Svetski dan knjige, posvećen ljudima poput mene. Ovaj praznik pisane reči obeležava se od 1995. godine, a 23. april se povezuje sa smrću Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa. Predstavlja omaž knjigama i njihovoj ulozi u društvu, stoga se širom sveta organizuju književne večeri, radionice i tradicionalno poklanjanje knjiga. Moja lista čitanja za proleće počinje upravo rođendanskim poklonom koji je sačekao sunčane dane za čitanje.

Mini prolećni vodič za čitanje

Ples lala – Ibon Martin

Autor ove knjige se pre romana bavio putopisima, tako da ćete uživati u opisima baskijskog grada Gernike. Zamršeni triler o tri različita ubistva kojima je zajedničko što se pored tela nalazi jedna crvena lala uvodi vas u svet prepun misterije, napetosti i zamršenosti, a Ana Sestero, zadužena za istraživanje ovih neobičnih ubistava će usput morati da se suoči i sa sopstvenom prošlošću.

Neizvesno je sve što cveta – Ivana Gojković

Ono što je izvesno – zimi obavezno moraju da se odgledaju svi filmovi o Hariju Poteru, a na proleće mora da se čita poezija. Zbirka ‘Neizvesno je sve što cveta’ je knjiga kojoj se uvek vraćam jer Ivana piše o ženskoj snazi i ranjivosti na izuzetno intiman način, istovremeno postižući da vas njene reči probodu, a zatim zagrle i ušuškaju. Pesme su ispunjene temama o kojima mora da se priča, a u ovoj zbirci je to postignuto sa takvom lakoćom, dok vam pesme istovremeno izazivaju bes i inspiraciju.

Baštovan i smrt – Georgi Gospodinov

Za ovu knjigu sam saznala na Instagramu i za manje od pola sata kasnije sam se našla u knjižari. Pročitala sam je iste noći i neću lagati – knjiga me je bukvalno sažvakala i ispljunula. Opisuju je kao ‘jednu od najlepših ikada objavljenih knjiga o smrti voljene osobe’. Georgi nam sa lakoćom i karakterističnim humorom govori o jednoj od najtežih tema – smrti. Opisuje poslednje godine svog oca, a duboka tuga pomešana sa vedrinom svakodnevnice, uz autobiografski ton, pomalo sliči poeziji.

The post Svetski dan knjige: mini prolećni vodič za čitanje appeared first on Kulturni kišobran.

Za nagradu mogu konkurisati sve pesničke knjige stvarane i objavljene na srpskom jeziku, dok pravo predlaganja imaju sva pravna i fizička lica. Odluku o najboljoj knjizi doneće žiri imenovan od strane osnivača nagrade.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa i povelje, a biće uručena 29. juna 2026. godine u Vršcu, u Gradskoj kući, tačno u podne, na 104. rođendan Vaska Pope.

Pokrovitelj nagrade i darodavac novčanog dela je Grad Vršac, dok je darodavac novčanog iznosa kompanija Senzal Capital doo Beograd.

Konkurs je otvoren do 27. aprila 2026. godine. Knjige je potrebno poslati u četiri primerka na adresu:

Agencija Đorđević
26300 Vršac, Pionirska 2
(sa naznakom: za nagradu „Vasko Popa“)

Dodatne informacije dostupne su putem telefona: 060 0813 813.

The post Raspisan konkurs za književnu nagradu „Vasko Popa“ appeared first on Kulturni kišobran.

The post Tidža’s Place: Dobro sam appeared first on Kulturni kišobran.

Pre neko veče sam bila na dejtu.
Bila sam smirena.
Na granici sa dosadom.
On se vrpoljio.
Bio je vidno nervozan.
Probao je ismevati moj auto,
sat i način na koji vodim razgovor.
Nije mu uspelo.
To ga je naljutilo.
Onako, pasivno – agresivno.
Na tome se i završilo.

Neko mi je umro.
Spremam orahe za panaiju.
Sama sam prošla kroz taj period,
jer me je vest sačekala
kilometrima daleko od kuće.
Javila sam prijatelju.
Sada već bivšem.
Nije mi se našao,
a samo mi je razgovor potreban bio.

Ljudi me saleću da ispijamo kafe,
jer im, kako kažu,
moje društvo prija,
osećaju se bolje
nakon razgovora sa mnom.
Izbegavam ih.
To su monolozi.
Ja sam slušalac.
Jednosmerni odnosi.
Čisto gubljenje vremena.
I energije.

Nemoj donositi prebrzo zaključke.
Retko ko govori o neuspesima.
Iz straha.
Ili srama.

Neka ti ovo posluži kao podsetnik.
Čuvaj se.

Foto: Pexels

The post Tidža’s Place: Novembar appeared first on Kulturni kišobran.

i citirala nešto tipa

„lagano umire onaj koji ne čita i ne putuje“

ili nešto tog tipa. 

Ti bi se, tobože, oduševio mojom dikcijom.

Ja bih blago pocrvenela,

nastavila da te ubeđujem kako svojih retoričkih veština nisam svesna, 

i da mi ovo niko nikada nije rekao.

Išli bismo na večeru,

ja bih naručila salatu i ne bih je završila,

jer prezirem da jedem pred ljudima koje još uvek ne poznajem dobro.

Rekla bih ti da inače malo jedem,

što je apsolutna laž.

Ponudio bi da me odvezeš kući,

iako znaš da sam kolima.

Zahvalila bih se ljubazno,

pomislila kako je to svakako lep gest, 

i više te nikada nakon toga ne bih pozvala.

Sutradan bih po glavi prebirala razloge

zašto ovo nema perspektivu da uspe.

Neki od njih bi bili tvoja podeljena pažnja,

i tipkanje po telefonu,

kao i način na koji pričaš o mom poslu.

Naravno da bih sve to upakovala,

ukoliko bi me uopšte i pitao,

i svalila bih na sebe,

jer me smara ubeđivanje koje bi usledilo kada bih bila iskrena,

a koje bi se svelo na to da sam pogrešno protumačila sve. 

Rekla bih ti da sam emocionalno nestabilna,

nedostupna i neinteligentna.

Uz sve bih dodala „emocionalno“, razume se.

Ti bi me ubeđivao da ćeš biti tu za mene,

i da ćemo zajedno raditi na mojim nestabilnostima, bla, bla, bla… 

Ja bih se zahvalila i izlogovala se.

I to ti je ukratko jedno nazoviproročanstvo,

koje nas je poštedelo nekih zajebanih zabluda.

Eto.

Fotografije: Pexels

The post Tidža’s Place: O sastancima appeared first on Kulturni kišobran.

Do kolena.

Zelene. 

A tamo negde,

van kadra,

krdo krava koje bi trebalo da je

pod mojim nadzorom.

Na Alpima.

Na primer.

Ujutru bih iznosila mleko,

čekajući kamion sa kanisterom,

koji bi ga preuzeo.

Vraćala bih se kući,

sedela na tremu,

polirala sačmaru

da zaplašim lisicu.

Imala bih nemačkog ovčara,

da ne bih bila usamljena.

U kafu bih dodavala viski,

u čaj rum,

čitala bih Hemingveja

i pričala, kao i do sada,

sama sa sobom, uglavnom.

Fotografije: Pexels

The post Tidža’s Place: Veranda appeared first on Kulturni kišobran.

The post Klupa appeared first on Kulturni kišobran.

Govorim joj da odj*be!
Tobože se uvredila.
Govorim joj da mi je muka.
I da imam nagon za povraćanjem.
Da sam pred „pregorevanjem“.
Da neću sa apstraktnim saputnikom
da delim život.
Da sam iscrpljena.
Da idem na Bali bez nje.
Muk.
Strepim.
Pretvara se da je povređena.

– 𝐄𝐦𝐨𝐭𝐢𝐯𝐧𝐚 𝐩𝐨𝐥𝐮𝐩𝐚𝐧𝐨𝐬𝐭 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚 𝐦𝐢 𝐚𝐧𝐤𝐬𝐢𝐨𝐳𝐧𝐨𝐬𝐭. 𝐃𝐚𝐣 𝐝𝐚 𝐭𝐞 𝐳𝐚𝐠𝐫𝐥𝐢𝐦 – govori.

Sedimo na litici.
Planine i nerava.

Zurimo u beskonačno.

Moja sloboda i ja.

Foto: Pexels

The post Saputnik appeared first on Kulturni kišobran.

Ona trudna, ja ko zna da li ću ikada biti.

Sve smrdi na amonijak iz bolničkog WC-a

i jeftino sredstvo za dezinfekciju.

Pločice su nekada bile bele i svetlo plave.

Čitala sam negde o psihologiji boja.

Zaboravila sam značenje.

Plava znam da ima neke veze sa apetitom.

Pita me zašto sam ovde.

U pauzama između dva jauka, odgovaram joj:

– Pripreme za operaciju.

Gleda me saosećajno.

Kako bi joj bilo manje neprijatno u mom društvu,

govorim joj da jedva čekam,

jer između agonije i smrti

deli me samo neposedovanje oružja.

Pokušavam da se nasmejem.

Sudeći po njenim raširenim zenicama,

očigledno nisam uspela.

Imam utisak da sam joj upravo

istraumirala nerođeno dete.

Ono malo socijalne kulture

što mi je ostalo,

iskoristim da je pitam koji je njen razlog,

iako je očigledan.

Kaže mi da čeka doznake.

Od 11h.

Bolnički sat je pre 25 minuta otkucao 15 časova.

Ovaj sistem je otišao u majčinu.

Kaže mi da joj ne pada toliko teško,

jer u odnosu na ono kada je čekala

da joj ustanove spontani pobačaj,

ovo joj je sad ništa.

Počinjem da plačem.

Ne znam da li plačem zbog nje

ili zbog sebe.

Izvinjavam joj se,

ne znam ni ja zbog čega.

Pripisujem to jakim bolovima

kao i energetskom propadanju (…)

Govorim da biće sve u redu.

Da uvek bude.

Nisam sigurna kojoj od nas dve se obraćam. 

The post Sve boje straha appeared first on Kulturni kišobran.

Nakon razgovora pesnika o knjizi i muzičko-poetskog dijaloga sa gostom iznenađenja, muziku puštaju Zlatni diječaci – Damir Damir i Dušan Ristić.

O knjizi poezije „Mi, marije” Tanja Stupar Trifunović kaže:

Ovo je poezija u kojoj žene i drveće imaju moć da se kreću u svim pravcima. Poezija o slobodi o kojoj se mašta, ali za koju se i bori; o Koki, Mili, Marini, Kris, Miji, junakinjama pjesničke knjige čije životne sudbine izgoverene kroz njihove snažne i ubjedljive glasove čine niz uspjelih, oštroumnih i intrigantnih ciklusa, u kojima nas svaka od njih vodi kroz novi sloj ženskih iskustava i pravi posvetu ženskom životu. A životi u pjesmama Marije Dragnić su u tolikoj mjeri strastveni i živi da nam se čini kako su junakinje njene poezije tu, naspram nas i u dahu nam kazuju svoje priče koje vrijedi čuti. Raspon i autentičnost glasova kroz koje nam se autorka obraća je takav i tolki da stvara utisak kako se u ciklusima na koje je podijeljena zbirka radi o različitom autorstvu, što je zasigurno još jedan od mnoštva kvaliteta koji je moguće izdvojiti iz njene nove knjige.

Cena karte & podrška Booking sceni: 100 rsd

Posle 21h podrška Zlatnim diječacima: 200 rsd

Foto: Ema Bednarž

The post Novi Booking uz poeziju pesnikinje Marije Dragnić appeared first on Kulturni kišobran.