Tokom prethodne tri godine, Paul Landauer svoje radove je izlagao na 9 izložbi (samostalnih i grupnih) i kroz publikacije u najprestižnijim srpskim galerijama. Godišnji opus ovog umetnika je oko 50 slika.

„Veoma sam srećan i počastvovan mogućnošću da uz najeminentnija imena srpskih umetnika budem i ja član ULUS-a, najvećeg i regionalno najstarijeg nacionalnog reprezentativnog udruženja u kulturi koje broji oko 2500 umetnika. Beograd vidim kao nedovršenu simfoniju, mesto u procesu analiziranja svoje prošlosti i sponu koja povezuje istoriju sa sadašnjošću – kulturnu situaciju, u kojoj osećam poriv za analizama i iskopavanjem i u kojoj vidim preslikan sopstveni umetnički način razmišljanja” rekao je Landauer.

Na izložbi novih članova ULUS-a u paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu od 20. januara do 10. februara 2022. godine, Landauera će predstaviti slika „7 dana slobode u decembru“, tipičan primer njegovog stvaralaštva. Njegov proces stvaranja umetnosti bliži je ritualu, nego klasičnom procesu oblikovanja slika i impresionira svojom arhaičnom jednostavnošću.

Videti Landauera samo kao slikara nije dovoljno. Možete ga opisati i kao čuvara autentičnosti i čistoće, što su retke osobine ovih dana. U vremenima digitalnih alata, koji nam omogućavaju da oblikujemo i preoblikujemo umetničko delo i zavodljive mogućnosti neograničenog poništavanja, Landauerova krajnja posvećenost fizičkom potezu kista na platnu – bez ikakvih kasnijih korekcija – postavlja temelj njegovog istraživanja lepote sirove autentičnosti.

O autoru

Paul Richard Landauer rođen je u Beču 1974. godine. Studirao je komunikologiju, istoriju umetnosti i psihologiju u Beču. Paul od 2006. kao umetnik živi i radi u Beogradu. Njegova različita interesovanja ogledaju se u živopisnom životnom putovanju. Lebdi od slikanja preko komponovanja muzike, režije kratkih filmova, reklama, radeći kao umetnički direktor, fotograf, na kraju i kao kreativni direktor i konsultant za globalnu advertajzing agenciju.

The post Austrijski slikar Paul Landauer jedna od retkih stranaca primljen u ULUS appeared first on Kulturni kišobran.

Rad „When I was young and wild” predstavlja fotografiju autora nastalu četiri godine pre početka rata u Hrvatskoj, sa kapom JNA (Jugoslovenske narodne armije) i puškom.

O motivaciji za nastanak rada Igor Ripak je rekao: “Saznavši da sam iz Srbije, koleginica sa Akademije likovnih umetnosti u Beču me je upitala kako se osećam kao ratni zločinac. Kako bih našao pravi odgovor, pročešljao sam porodičnu istoriju i našao fotografiju koja precizno pokazuje političke sklonosti članova moje porodice”. Na fotografiji je kapa JNA autorovog oca, puška je dedina, a dvogled, opasač i bajonet je autorov drugi deda zaplenio od nemačkog oficira u Drugom svetskom ratu.

Njegov rad moguće je pogledati na online platformi „Na drugi pogled”.

Triptih „Mana” (digital, grafit, ulje na papiru) sastoji se od identifikacionih fotografija koje je umetnik obradio grafitom i uljem, što ističe posebno opresivne društveno-političke aspekte. Slike prikazuju kako mi vidimo „druge”, i klišee i predrasude koje koristimo da bi smo ih klasifikovali. Fotografije uhapšenih prikazuju osumnjičene u standardizovanim pozama, dobro poznatim gledaocima zbog fotografija u pasošima, dok su individualni izrazi lica ipak autentično sačuvani i ne mogu biti standardizovani ili podvrgnuti etiketiranju.  

„Portreti u triptihu uopšte nisu ono što nam se čini. Fotografija je izuzetno osetljiva na površini stvari. Ali ispod ili iza spoljašnjeg sloja ovih slika anonimnih ljudi, otkrivate upitan zakonski sistem. Ovaj umetnički pristup dao mi je mogućnost da pokažem kako je svaki socijalni problem uslovljen kontekstom povezanosti infrastrukture, institucija i kolektivne svesti”, rekao je o svom delu Valter Kratner. 

Njegov rad moguće je pogledati na online platformi „Na drugi pogled”.

Dela ove dvojice umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Igor Ripak (1982) je umetnik i fotograf. U svom radu se služi transformativnim procesima transmedijalne adaptacije, sa akcentom na sociopolitičke teme koje oblikuju našu realnost. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču 2020. godine, u klasi prof. dr Jaira Martina Gutmana, a 2010. je diplomirao na smeru dramaturgija, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je nagrade Akademije likovnih umetnosti u Beču 2020. godine.

Valter Kratner (1954) godinama je živeo u Švajcarskoj i San Francisku, a danas živi u Austriji. Njegove prostorne instalacije su, između ostalih, crkva Tabor u Austriji i spomenik (Porajmos) posvećen Romima i Sintima, žrtvama nacizma. Dobitnik je nagrade Carl Djerassi rezidencijalnog programa za 2002. godinu. Njegove fotografije transformišu i rekonstruišu sećanje i istoriju. U poslednje vreme bavi se izbegličkom situacijom u Evropi i na Bliskom istoku.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan. Foto: Promo, dozvoljeno objavljivanje.

Foto: Igor Ripak

The post Igor Ripak i Valter Kratner u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom jula appeared first on Kulturni kišobran.

Mlađe generacije, poput moje (osim ako i sami nisu umetnici, slikari) teško da su do sada čule za ime Mira Brtka. To je možda i opravdano, ako uzmemo u obzir da je Mira najviše radila u inostranstvu. 

Nije doduše njeno delo toliko nepoznato Srbiji – Mira je izlagala u Novom Sadu, Apatinu, Staroj Pazovi, Bačkom Petrovcu… Poslednju izložbu u Srbiji imala je u Novom Sadu dve godine pre smrti 2014. 

Iako su joj radovi posthumno izlagani prošle godine u Novom Sadu i Staroj Pazovi, najširi opus njenih dela sada je izložen skoro pa u centru Beograda. 

Stoga treba odati počast ovoj umetnici, koja je, po rečima Olivere Janković iz monografije “Refleksije”, volela da se menja, što pokazuje i njen raznovrsan opus. 

Od enformela preko lineara, radova sa vezom, kolaža, apstrakcije, skulptura pa sve do modnog dizajna i rada na filmu, Brtkin rad je ušuškan i u monografiji o njenom umetničkom putešestviju. 

“Prosvetljenje”

Sve je ukazivalo na to da će Mira Brtka “vladati” svetom filma. Ispostavilo se da se pronašla i u drugim umetnostima.  Brtka je diplomirala na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, ali je život ubrzo odvodi u Rim gde upisuje Akademiju lepih umetnosti, odsek slikarstvo. 

Važan segment u njenom životu počeo je 1967. godine kada je postala deo internacionalne grupe “Illumination”. Osnovao ju je japanski umetnik Nobuja Abe. 

Zajedno sa kolegama iz grupe, Milenom Čubraković, Maršom Hafif, Paolom Patelijem i Aldom Šmitom, imala je jednu izložbu – u Trentu u Galeriji L’Argentario 1967. godine. 

“Abe je bio njihov duhovni mentor, uzor i ‘učitelj’ koji je slikarstvo želeo da im približi kao jednu vrstu haiku poezije”, piše profesor Ješa Denegri i primećuje da se ova grupa razlikovala od drugih koje su postojale u to vreme, jer “zadržava pojedinačne autorske pozicije svojih članova koji ostaju privrženi disciplini slikarstva”.

U to vreme su nastale Mirine Bele slike, koncept kojim se umetnost “oslobađa svega naučenog”. 

“Koristila je površinu platna premazanu tankim slojem bele boje i na njoj mermernom pastom povučene reljefne, paralelne, isto tako bele linije”, piše Janković u monografiji i primećuje da “sigurno nije bilo lako stvoriti sliku sa tako ograničenim sredstvima”.

Kada je Abe preminuo i grupa se ugasila, a Mira se vratila u Srbiju.

Sedamdesete su unele promenu u Mirinom životu. Nakon Belih slika Brtka skreće fokus na organsku apstrakciju, odnosno na kolaže živih boja. A kasnijih godina, okreće se i vezenju, tekstilnom kolažu, varenim skulpturama…

Istovremeno, i film je bio deo njenog života; režirala je nekoliko filmova i dokumentarnih filmova, a učestvovala i u realizaciji filma “Sutjeska”.

Nakon “Sutjeske”, Mira se udaje se za Dragana Kresoja, reditelja i dobijaju sina Miloša. 

Mirine haljine u Vogu

Mira se bavila i modnim dizajnom. Njene kreacije spominjane su i u italijanskom Vogu 1981. godine. Haljine koje je Mira kreirala, dobile su naziv Camicone slavo, odnosno slovenske košulje. 

“To su bile unikatne haljine, prepoznatljive po kroju, vezovima i bojenju”, piše u njenoj biografiji, a bile su poznate i kao Mirine haljine. 

Jednu njenu kreaciju nosila je i Izabela Roselini, ćerka Ingrid Bergman.

I Jugoslavija je znala za njene modne kreacije – haljine su se prodavale u Jugoexportu.

Nekoliko godina ranije, Mira je radila kostime za film “Krilate svinje” (Porci con le ali) Pjera Paola Pazolinija koji su se bazirali na slovenskom folkloru, a vezovi su bili karakteristični za Vojvodinu.

Velika tragedija i novi milenijum

Nije bilo sve tako vedro u Mirinom životu, kao što se može naslututi iz njenih šarenih slika. 

Novembra 1996. Mirin suprug i sin ginu u nesreći tokom snimanja filma “Suton nad Beogradom”. U čast supruga, osniva i Fondaciju Brtka Kresoja. 

Posle pauze, Mira se svojoj umetnosti vraća početkom 2000-ih.

“Na samom početku tog novog stoleća Mira Brtka slika zamašan ciklus neogeometrijskih slika a kojima dominiraju široke površine plave boje, crne i bele”, piše Sava Stepanov u monografiji.

Tu kombinaciju boja je preuzela iz folklorne tradicije vojvođanskih Slovaka kojoj, kako pojašnjava Stepanov, i sama pripada te je, po njegovim rečima “ove sklopove čistih bojenih polja smatrala identitetskim, autentično autobiografskim i svojim duboko personalnim tvorevinama”.

Poslednje godine Mire Brtke

Stepanov se u monografiji osvrnuo i na poslednje period Mirinog života, koji se “poklopio sa početkom novog 21. stoleća”.

“Taj završni umetnički crescendo je rezultirao sublimacijom njenih umetničkih stavova sukcesivno ispoljavanih tokom čitavog opusa”, slikovit je Stepanov.

Na kraju, prof. Denegri zaključuje da je “Brtka izgradila višemedijski opus koji iako podeljen po zasebnim disciplinama (kao što su slikarstvo, kolaž, skulptura, objekti, instalacije, moda, igrani i animirani film i politički aktivizam) ujedno je objedinjen u neodvojivu celinu samim time što nastaje kao konačni bilans jedne jedinstvene ličnosti u toku njenog plodnog i uzbudljivog života”.

Foto: Vladimir Miloradović

The post Mira Brtka – uzbudljiv život vanserijske umetnice appeared first on Kulturni kišobran.

Inspiracija 11. po redu Javnog časa crtanja biće pravac konstruktivizam. Čas će biti održan u nedelju, 24. januara od 17 do 19h.

Čas će voditi Ljudmila Stratimirović, zajedno sa Jelenom Pavlović kao modelom.

Zbog ograničenog broja mesta, zainteresovani umetnici se mogu prijaviti na mejl mail@gradbeograd.eu. Potrebno je poneti pribor za crtanje, podloge i papire. Participacija iznosi 200 dinara.

Konstruktivizam kao pravac

Konstruktivizam je pravac apstraktne umetnosti koji je nastao u Rusiji 1913. godine. Ovaj avangardni pokret je ubrzo stigao i u Evropu, naročito u Holandiju, a nešto kasnije i u SAD.

Pojam konstruktivizam je nastao najpre u slikarstvu, a kasnije se upotrebljavao za obeležavanje načina pristupa projektovanju u arhitekturi. Koristio se osnovnim geometrijskim oblicima – krugom, kvadratom, trouglom i linijama, te se uz pomoć njih „konstruisala“ slika i gradila tenzija unutar iste.

Njegovi začetnici bili su umetnici Aleksandar Rodčenko i Kazimir Maljevič, koji je svoju formu konstruktivizma zapravo nazvao suprematizam.

Značajne uloge u razvoju ovog pravca apstraktne umetnosti imali su i Vladimir Tatlin, El Lisicki i Naum Gabo, dok je u arhitekturi ovaj stil najviše primenjivao Le Korbizje.

U Holandiji je pod ovim uticajima nastala grupa De Stijl, nemačka škola Bauhaus, a konstruktivizam je uticao i na kubizam, futurizam, kao i avangardne pravce kinetizam, optičku umetnost i na mnoge druge pravce u istoriji umetnosti i arhitekture.

Foto: KC Grada

The post Javni čas crtanja ponovo u KC Grad appeared first on Kulturni kišobran.

Od pristiglih 2000 aplikacija umetnika iz celog sveta, internacionalni žiri dodelio joj je Srebrnu nagradu za sliku „Udah“ nastalu 2019. godine.

Slika je rađena u tehnici enkaustički zgrafito i inspirisana je temom rađanja i prvog udaha.

O Ani

Ana Đapović prisutna je na umetničkoj sceni od 2011. godine kada je završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Njene slike su kombinacija različitih medija, pretežno su rađene od prirodnog voska, u tehnici enkaustički zgrafito, koja je zbog svoje retkosti i originalnosti izdvaja na umetničkoj sceni. Anine sike su taktilne, sačinjene od prefinjene fakture, gde sa debelim slojevima voska dolazi i do slojevitih struktura.
Jedan je od osnivača Centra za edukaciju i razvoj umetnosti – Artistikum. 2017. osvojila je prestižnu nagradu za slikarstvo Zlatna paleta Ulusa.  Izlagala na 10 samostalnih i preko 100 grupnih izložbi. Izlagala je u Mađarskoj, Rumuniji, Makedonija, Sloveniji, Indiji, Americi, Australiji. Živi i stvara u Beogradu.

Foto: Ana Đapović

The post Srebrna nagrada za slikarstvo srpskoj umetnici Ani Đapović appeared first on Kulturni kišobran.

Zamamnim mirisima Mediterana, raspuklih smokava i divljih trava koje nas opijaju?

Ili, pak, toplinom morskog, penušavog plavetnila koje nam prodire u krvotok?

Da li su to elementi sakralne arhitekture, koji mirno i ponosito vekovima stoje naspram bura našeg vremena?

Možda je reč o toj večitoj tajni Mediterana, njegovoj jednostavnosti, autentičnosti i toplini koja nam se otkriva u suton letnjeg dana?

Da li se njihov ključ nalazi u svetom trojstvu pučine, neba i kamena? Ili u neuhvatljivoj bliskosti sa sunčevim bojama kojima su platna okupana?

Suptilnoj nežnosti doprinose i neobični nazivi pejzaža, koji nam naslućuju tajnu, kao što su Nečujno odmicanje, U noćima, Tvoje velike oči, Uzalud te čekam, Koraci tvoji, Smirenje… Pejzažna umetnička vizija Tatjane Pirović uokvirena je posebnim ramovima koji su takođe njen umetnički produkt, i koji toplim, zlatnim tonovima, dočaravaju intimnu atmosferu kompozicije.

Kuda plove Tanjini brodovi, dok klizeći po najtoplijoj plavoj, spajaju svetove?

Gde vode naslikani putevi, čisti, pravi, široki, ali i sporedni, vijugavi, kroz masline i mediteranski topli kamen?

Svi putevi Tanjinih pejzaža vode nas u dubine. Da li morske, ili pak, nebeske, na nama je da odaberemo, ali sigurno je – u sopstvene.

Foto: Vanja Pavićević/ Naziv slike: Iznad ponora tišine i tajne

The post „Pod svodom svojim“ – izložba slika Tatjane Pirović, mala galerija Doma Vojske Srbije, do 7. oktobra appeared first on Kulturni kišobran.

Nikada niste slikali na platnu? Nema problema! Ovo nije škola slikarstva namenjena iskusnim umetnicima. Ovde su dobrodošli svi oni koji žele da se druže i da se uz prelep ambijent, dobru atmosferu i čašu vina oprobaju u slikanju različitih zadatih motiva.

Na radionici će vas dočekati štafelaj sa platnom, boje i četkice, kao i nasmejani instruktori i organizatori, spremni da vam pomognu u stvaranju pravog malog remek-dela.

Devojke koje su osmislile čitav ovaj projekat, Aleksandra i Sofija, nedavno su objasnile kako su došle baš na ovu ideju.

„Sve je počelo sa idejom da se upotpuni ponuda kulturnih dešavanja u kojima ljudi mogu aktivno da učestvuju u stvaranju nečeg lepog, a da im za to nije potrebno prethodno znanje i iskustvo. Svaka radionica posvećena je novoj temi, a održavaju se jednom mesečno, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu. U prvom delu radionice se fokusiramo na pozadinu i veće elemente, a zatim sledi kraća pauza kako bi se učesnici osvežili, proćaskali, a nakon toga nastavili rad. U drugom delu radionice akcenat je na detaljima i finaliziranju rada.

Najzanimljivija stvar kod ove kreativne radionice jeste što je ona namenjena prvenstveno amaterima.

„Želimo da pokažemo da svi mogu da slikaju i da nijedno delo nije komplikovano ako se raščlani i ako nastaje korak po korak. Slikanje nam pruža unutrašnji mir i pomažemo da se isključimo iz naporne svakodnevice.“

Foto: Promo

The post Slikaj i Cirkaj – radionice slikanja uz vino i muziku appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba traje do 14. septembra.

Foto: Milica Matović

The post Izložba „Na krovovima grada“ Milice Matović appeared first on Kulturni kišobran.

Milanov ovom izložbom odgovara na pitanje: „Može li se posredstvom slike putovati?“

Autora je inspirisala pesma grupe Gordi snimljena krajem sedamdesetih godina. Odlučio je da se slikom suprtostavi ograničenjima kojima smo okruženi poslednjih meseci.

Polazište za izložbu su kamen, pesak, morska voda, svetlost i iskonski mir koji je Milanov pronašao i poneo sa skrivenih plaža na kojima je sa suprugom prethodnih godina boravio.

Izložba će biti otvorena do 4. septembra.

Foto: Stojan Milanov

The post Izložba „Ovog leta idem na more“ Stojana Milanova appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Odlučila si da imaš izložbu u kafiću. Zbog čega? I šta za tebe znači ova izložba?

AB: U protekloj godini imala sam tri samostalne izložbe po prestižnim umetničkim galerijama, a ovog puta sam odlučila da u susret letu to bude Art Music show. Fantastični spoj muzike i umetnosti se desio u prelepoj atmosferi „Passengers bara“ u srcu Dorćola, koji je poklonio zidove prostora na dar mladim umetnicima. Mislim da je mnogo bitnije da slavimo i uzdižemo umetnost otkrivajući je u drugačijem konceptu – slobode – što po meni i sama umetnost predstavlja.

KK: Izložba se zove „Apocalypse“? Zašto si se odlučila baš za taj naziv?

AB: Nova izložba serije slika nosi naziv „Apocalypse“ po nazivu glavne slike koja je predstavlja (dimenzija 2m x 1,2m). Slika „Apocalypse“ je dobila naziv kao odgovor na period u kome je nastala – doba korona virusa koji je delovao kao smak sveta iliti „apokalipsa“. Period izolacije sam provodila u mom ateljeu gde sam odgovorila na kovid19 koji je uzimao život nemilosrdno širom planete tako što sam skupljala otpadni materijal – kamenje, drvene daske, jutu, kanape, pesak – i tehnikom mixmedia kreirala umetničko delo, a ono samo po sebi predstavlja živu energiju – kreaciju.

KK: Postoji li neka tehnika kojom posebno voliš da slikaš?

AB: Mixmedia je tehnika za koju se najradije odlučujem. Volim da slikam i uljem, kao i samo akrilnim bojama. Ali, kroz mixmediu lako budim dozu mističnosti gradeći reljef slike, a samim tim i nagon posmatrača da se zapita šta tačno za njega ta apstraktna slika predstavlja.

KK: Učila si slikarstvo u Njujorku? Kako sada gledaš na to iskustvo?

AB: Imala sam veliku čast da se obučavam u radionicama velikih slikara u Njujorku i u Beogradu. Na njujorško iskustvo gledam kao na nešto posebno. Usadili su u mene taj dar da ne razdvajam umetnost od samoga života. S obzirom da se bavim apstraktnim ekspresionizmom koji je nastao upravo u Njujorku, zaista smatram da sam imala veliko zadovoljstvo da baš u tom gradu razvijem prve umetničke impulse koje rado prenosim na platno.

KK: Imaš li uzora?

AB: Imam, to je naš veliki srpski slikar, Miodrag Elezović MIJO. Njujoršku slikarsku edukaciju sam nastavila u Mijovom ateljeu koji pored znatnog slikarskog znanja svojim učenicima prenosi i ljubav prema životu i sebi. A ona je osnov svega.

KK: Zašto baš slikarstvo?

AB: Smatram da je umetnost transformacija duha u nesto opipljivo, čija energija biva otkrivena u oku posmatrača. Nanoseći guste namaze boje živim pokretima na različite dimenzije platna otkrila sam značajnost samog procesa stvaranja, kao i krajnjeg ishoda – umetničkog dela. Kroz slikanje prenosim emocije na platno i uživam da upravo na taj način uspostavjam kontakt sa publikom. Ta konekcija je upravo nešto što me insipiriše iznova i iznova. Drago mi je što često čujem da moje slike ne ostavljaju nikoga ravnodušnim.

KK: Da li ti je neka izložba koju si imala posebno draga?

AB: „Apocalypse“ mi je do sada najdraža izložba jer je izašla iz stroge forme „slikarskih galerijskih izložbi“ uspevajući da probudi posebnu energiju svih prisutnih –  radost, zahvalnost, uživanje i slavljenje umetnosti. Postoji li veća čast nego biti delić toga?

Foto: Miljana Miletić/Kulturni kišobran

The post Ana Bogdanović: „Apocalypse“ mi je najdraža izložba do sada appeared first on Kulturni kišobran.