Film “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića dobitnik je nagrade u kategoriji domaćih igranih filmova, a “Plavi Cvijet” Zrinka Ogreste u kategoriji srpskih manjinskih koprodukcija.

Arsenijević se prilikom prijema nagrade rekao je kako mu nagrada jako znači, posebno jer, kako je rekao, „dolazi od ljudi i profesionalaca čije mišljenje i rad zaista cenim“.

„Ovo je zatvaranje kruga – kada smo počeli da pišemo ovaj film, jedno od prvih istraživanja koje smo obavili bio je razgovor s migrantima nedaleko odavde, u staroj ciglani. Ti susreti i razgovori s pravim ljudima su nas zauvek promenili i pokazali koji put treba da sledimo dok pravimo ovaj film”, rekao je nagrađeni reditelj.

Ogresta je istakao kako je ovo njegov osni film, a da je svaki od njih prikazan po festivalima u Srbiji.

„Paralelno s pozivom festivala na Paliću, ja sam dobio poziv za odlazak na još dva festivala koji se istovremeno održavaju – jedan na jugu Italije, a drugi u Egiptu. Ali kao što vidite, ja sam danas ovdje”, poručio je hrvatski reditelj.

U obrazloženju žirija povodom nagrada stoji:

“Hvala vredne filmskim jezikom, koji i o najtežem govori na suptilan, rafiniran, a tako snažan način, Arsenijević je slojevito prepleo sa jedne strane ovdašnju tradiciju, mit, sa više nego aktuelnim, gorućim pitanjem savremenog sveta, kao što su migrant, i sa druge strane slikovitu i rečitu lepezu. Od pošasti koje kao legitimne takozvane vrednosti haraju ovim prostorima, do gorkog ukusa koji ostavlja učinak normi i takozvane pravde razvijenog sveta, u koje su ipak sve oči uprte. Posle dugo, dugo vremena, bio je to srpski film u glavnom programu festivala A kategorije u Karlovim Varima gde je, kao što znamo, trijumfovao, a potom nastavio da niže uspehe  i na drugim međunarodnim manifestacijama”.

O filmu „Plavi Cvijet“ žiri kaže:

“Kroz priču o savremenoj ženi, njenoj ćerki u tinejdžerskim godinama i majci koju sustižu zdravstveni problemi, te bivšem suprugu i zabranjenom partneru, snažnom a nepretencioznom filmskom poetikom film preispituje nemogućnost komunikacije ne samo među ljudima, već i čoveka sa samim sobom, upućujući na zloslutne posledice. S druge strane daje upečatljivu sliku savremenog društva danas i ovde, čije je jedno od težišnih tačaka beznađe svih generacija, kao posledica neoliberalnog konteksta u kome je imetak sve, a čovek ništa”.

Asocijacija filmskih festivala Srbije osnovana je 2021. godine na inicijativu Filmskog centra Srbije, a njene članice su Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).

Foto: Damir Vujković

The post Stefan Arsenijević i Zrinko Ogresta reditelji najboljih filmova u 2021. godini appeared first on Kulturni kišobran.

Naša proslavljena glumica dočekana je na sceni gromoglasnim višeminutnim aplauzom, a svoju očaranost njenim talentom nije krio ni naš pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević, koji je ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a kome je baš Mira tu nagradu i dodelila.

“Meni je izuzetna čast što mi je ovu nagradu ona dodelila, jer ja mislim da je Mira najkompletnija glumica u istoriji srpske glume”, rekao je on i dodao:

„Ova nagrada je simbol ovog evropskog festivala i predstavlja vrhunac nagrade u kinematografiji kod nas. Meni je izuzetna čast, naročito kada pogledate spisak ljudi koji su je dobili pre mene. To su imena koja su ugradila svoj radni vek u istoriju srpskog, jugoslovenskog i evropskog filma“, zaključio je Kovačević.

Legendarna glumica i počasna predsednica Saveta festivala uručila je nagradu “Aleksandar Lifka” Kovačeviću zajedno sa Radoslavom Zelenovićem, direktorom Festivala evropskog filma Palić.

„U ovom mom životnom zalasku, život me je počastio da mogu da Dušanu Kovačeviću uručim ovu značajnu i veliku nagradu, da mu zahvalim za sve što nam je ostavio, i za sve ono što će tek doći”, rekla je Mira Banjac prilikom dodele nagrade Kovačeviću.

Festival otvorio film “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša”

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena koji je rađen po istinitoj priči.

Ovo ostvarenje najavili su Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, i Marsel Maiga, predstavnik za istočnu Evropu German Films, nacionalnog informativnog i savetodavnog centra za promociju nemačkog filma u svetu.

U ovom ostvarenju Rabije Kurnaz, domaćica i brižna majka, očajnički želi da pomogne svom sinu. Odlazi u policiju, obaveštava nadležne, ali nailazi na njihovo nerazumevanje. Uprkos svim nedaćama nešto zaista neverovatno se dešava.

Tri decenije Palić Film Festa

Ovogodišnje izdanje Festivala evropskog filma Palić posebno je jer su se navršile tri decenije od početaka manifestacije. Na to je tokom svečanog otvaranja na Letnjoj pozornici na Paliću ukazao Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, rekavši kako je prostor stare Letnje pozornice 1992. godine prvi put postao „svetilište filma“.

„U najtežem vremenu, kulturni pregaoci su se okupili i pokrenuli festival nade u umetnost i bolje sutra. Tokom 30 godina posvećeni organizatori samo jednom nisu uspeli da se izbore sa nedaćama i održe festival, i zato ćemo njegovo jubilarno trideseto izdanje slaviti sledeće godine. Danas ponovo umetnost prkosi sveopštoj nesigurnosti, kako je to još činila 2020. i 1999. godine. Otvaramo ovu smotru filma uvereni da će lepota spasiti svet, kako je govorio besmrtni Dostojevski“, rekao je Bakić.

Foto: Damir Vujković

The post Otvoren Palić Film Fest, gromoglasni aplauz za Miru Banjac appeared first on Kulturni kišobran.

“Stric” je ovog meseca imao svetsku premijeru na 56. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio Specijalno priznanje koje dodeljuje žiri novog takmičarskog programa “Proxima”. Kako su istakli članovi tog žirija u svom obrazloženju, reč je o “uznemirujućem debiju koji balansira na ivici groteske i trilera”.

U sinopsisu filma navodi se da radnja filma počinje u Jugoslaviji kasnih osamdesetih, kada se voljeni stric vraća iz Nemačke svojoj porodici za praznike. “Uživaju zajedno u Božićnom ručku do momenta kada počinje da zvoni smartfon – postaje im jasno da nisu 1980-te, a nije ni Božić”, zaključuje se u opisu radnje.

Reditelji i scenaristi filma su Andrija Mardešić i David Kapac, a glavne uloge uz Mikija Manojlovića tumače Ivana Roščić, Goran Bogdan i Roko Sikavica.  Direktor fotografije je Miloš Jaćimović, srpski snimatelj poznat po doprinosu nagrađivanim domaćim filmovima “Tilva Roš” i “Oaza”.

Producenti filma su Ivan Kelava i Tomislav Vujić (“Eclectica”, Hrvatska), a koproducent je Milan Stojanović (“Sense Production”, Srbija).

The post Srpska premijera filma „Stric“ u Paliću appeared first on Kulturni kišobran.

Brkovi postoje od 2004. godine, a od tada su izdali 7 studijskih albuma i odsvirali bezbroj koncerata širom Balkana i Evrope. Bend je stvorio sopstveni stil koji su nazvali „PunkFolkWellness“. Vokal benda Shamso69 (Vedran Pehar) je autor većine tekstova i muzike.

Brkovi su do sada objavili albume „PunkFolkWellness“ (2009), „Društvo brkatih mladića“ (2010), „Balkanski Esperanto“ (2012), „Pizda materina“ (2014), „Torzo Dade Topića“ (2016), „Hormon Sreće“ (2018), „Brkovi su da se vole“ (2020). Godine 2013. je objavljen album „Brkati gosti“ na kojem su pesme Brkova izvodili razni izvodjači sa područja Balkana.

Brkovi su u proleće 2022. nastupom u Minhenu započeli turneju „Novo (Ne)normalno“, a poslednji singl i spot „Više ni pankeri ne slušaju punk“ su objavili početkom aprila 2022. Trenutna postavu čine Shamso69, Šarac, Tomac, Vlajko, i Igor Paspalj – Pas.

Pored Brkova, u muzičkom delu festivalskog programa tokom festivala nastupiće novosadski bendovi Gift i Norveška Šuma, zrenjaninski The Quarantinos, kao i subotički bendovi Perpetuum Mobile i Mia. Koncerti počinju svakog festivalskog dana u 22:30 časova i ulaz je besplatan.

Ovogodišnje festivalsko izdanje, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, održava se na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: Sanjin Kaštelan

The post Pank-folk atrakcija Brkovi na 29. Festivalu evropskog filma Palić appeared first on Kulturni kišobran.

Na konferenciji za novinare povodom održavanja festivala objavljeni su dobitnici ovogodišnjih nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji – pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević u kategoriji domaćih stvaralaca i reditelj Mišel Azanavisijus u kategoriji inostranih stvaralaca.

Ove godine je drugi put dodeljena i regionalna nagrada “Aleksandar Lifka”, a čiji je dobitnik glumac Igor Galo. Na konferenciji za medije predstavljen je i program dve takmičarske selekcije – Glavnog takmičarskog programa i takmičarskog programa Paralele i sudari.

Dušan Kovačević je srpski pisac, scenarista i reditelj rođen 1948. godine u Mrđenovcu pored Šapca. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Napisao je i režirao preko 20 pozorišnih drama prevedenih na 27 jezika i odigranih širom sveta. Samo u beogradskim pozorištima odigrano je više od 3.000 njegovih predstava, koje je gledalo preko 1.9 miliona gledalaca.

Dušan Kovačević napisao je i 11 scenarija za višestruko nagrađivane igrane filmove kao što su “Podzemlje – Underground” Emira Kusturice, “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića, “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana, “Balkanski špijun” (u sopstvenoj režiji), “Sabirni centar” Gorana Markovića, i druge. Film “Nije loše biti čovek”, za koji potpisuje i scenario i režiju, s velikim uspehom je prikazivan u bioskopima u Srbiji i inostranstvu tokom 2021. i 2022. godine. Od 1973. godine je član Udruženja književnika Srbije, a od 1998. godine direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mišel Azanavisijus je rođen i odrastao u Parizu. Njegovi baka i deda su bili poreklom iz Litvanije, ali su se preselili u Francusku 1920-ih. Azanavisijus je pohađao umetničku školu i nastavio da radi kao reditelj reklama i televizijskih projekata. Godine 1999. napisao je i režirao svoj prvi igrani film „Mes amis“ (1999), u kojem je igrao njegov brat Serž Azanavisijus.

Njegov sledeći dugometražni igrani film, špijunska parodija, „OSS 117: Kairo, gnezdo špijuna“ (2006) imao je uspeha na francuskim blagajnama i garantovao je nastavak, „OSS 117: Izgubljeni u Riju“ (2009), koji je takođe bio hit. Azanavisijus je privukao pažnju međunarodne publike objavljivanjem gotovo nemog filma, „Umetnik“ (2011), u kojem su glumile njegova supruga Berenis Bežo i zvezda  filmova “OSS 117” Žan Dižardin. Film je bio veliki hit i pobrao mnoge velike nominacije i nagrade, među kojima i Oscara, nagradu BAFTA i nagradu César za najbolju režiju.

Igor Galo je rođen 5. decembra 1948. godine u Ćupriji. Prvu ulogu je ostvario u filmu “Imam dvije mame i dva tate”, režisera Kreše Golika 1968. godine. Nakon toga je ostvario niz zapaženih uloga na filmskom platnu, a verovatno je najpoznatiji po ulozi Bambina u filmu “Most”, Hajrudina Šibe Krvavca, barem u Narodnoj Republici Kini. Glumio je u nekim od najpoznatijih jugoslovenskih filmova — “Valter brani Sarajevo”, Hajrudina Šibe Krvavca “Divljim anđelima” (1969) Fadila Hadžića, sa Nedom Arnerić, “Maškaradi” (1971) Boštjana Hladnika – javno zabranjenim filmom u SFRJ, “ Poslijepodnevu jednog fazana” (1972) Marijana Arhanića, i mnogim drugima. Dobio je nagradu “Marjan Rotar” Pula Film Festivala za doprinos hrvatskom filmu i nagradu “Fabijan Šovagović”, za životno delo, koju dodeljuje Društvo hrvatskih redatelja, 2018. godine.

Glavna takmičarska selekcija

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čini 12 evropskih ostvarenja. Na programu će se naći filmovi:  “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena, “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, “Ne” Ditriha Brugemana, “Nežno” Lasla Čuja i Ane Nemeš, “Rimini” Ulriha Zajdla, “Lepe devedesete” Lorenca Di Amika De Karvalja, “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija, “Devojački film” Ali Hapasalo, “Magnetna rezonanca” Kristijana Munđiua, “Blizu” Lukasa Donta, “Pušenje izaziva kašalj” Kventina Dupijea, i “Rez” Mišela Azanavisijusa.

Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, glavni predavač u SOFA (School of Film Advancement). Na Festivalu evropskog filma Palić bio je umetnički direktor od 2005. do 2017. godine, a takođe je i kustos Nedelje kritike na manifestaciji Tallinn Black Nights Film Festival. Poslednje dve i po decenije radi kao filmski kustos i kritičar na brojnim filmskim festivalima širom Evrope, Gete-Institutu i Francuskom institutu.

Žiri glavnog takmičarskog programa ove godine čine producenti Majkl Džejms Mekmahon i Katriel Šori, glumica Katarina Radivojević, producentkinja, selektorka i kustoskinja Lorna Ti, i selektor festivala u Kotbusu Džošua Džadi.

Paralele i Sudari

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi “Tiha zemlja” Agnješke Voščinske, “Glupaci” Tomaša Vasilevskog, “Granice ljubavi” Tomaša Vinskog, “Vizija leptira” Maksima Nakonečnija, “Igrani film o životu” Dovil Šarutit, “Anadolski leopard” Emrea Kajisa, “Bioskop Sabaya” Orita Fouksa Rotema, “Vlažan pesak” Elene Naveriani, “Izbrisati Franka” Gabora Fabricijusa i “Ujak” Davida Kapaca i Andrije Mardešića.

Selektorka programa “Paralele i Sudari” je Julija Sinkevič, filmski producent, selektor, konsultant, suosnivač i član Nadzornog odbora Ukrajinske filmske akademije, član Nadzornog odbora Ukrajinskog instituta, član Evropske filmske akademije. Poslednjih 10 godina Julia je radila kao generalni producent Međunarodnog filmskog festivala u Odesi.

Žiri programa “Paralele i Sudari” čine filmski kritičari Natalija Serebriakova iz Ukrajine, Volfgang Martin Hamdorf iz Nemačke, i Martin Milinković iz Hrvatske.

FIPRESCI žiri, žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara, 29. Festivala evropskog filma Palić čine Mikele Sancisi, Sunčica Unevska i Ingrid Berbaum.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: KomunikArt

The post 29. Palić Film Fest od 16. do 22. jula appeared first on Kulturni kišobran.