Sve je počelo negde u 9. veku kada je jedan pastir iz Etiopije primetio da su njegove koze od jedne biljke postale hiperaktivne. Ta bobičasta biljka bila je kafa.
Kafa raste na grmu u obliku bobica i zato se ona prvobitno jela. Kako raste na grmu, može se smatrati voćem, a u Africi se zrna kafe neretko služe kao bombone nakon što se natope u vodu i pomešaju sa začinima.
Današnji Istanbul rodno je mesto prve “škole za mudreˮ na svetu, kako Turci nazivaju svoje kafane, koja je otvorena u tadašnjem Carigradu 1475. godine. Kafa je ipak, u nekim zemljama bivala zabranjivana (na primer Švedska u 18. veku). U 17. veku u Konstantinopolju bi svako uhvaćen sa kafom bio premlaćen, a ako mu se to desi još jednom, bacili bi ga u more zašivenog u kožnu vreću. Italijani su imali sreće – papa Klement VIII je umesto zabrane, dao blagoslov ovom, kako je rekao, ukusnom napitku i čak ponudio da se kafa „krstiˮ.
Kada danas uđete u kafić, možete poručiti tursku kafu, kapućino, makijato, espreso, dupli espreso, nes, late,.. To su samo načini pripremanja kafe. Postoji preko 50 vrsta kafe, a ako uzmete pakovanje neke kafe, uglavnom ćete pročitati da je napravljena od arabike ili robuste. Arabika je dominantnija po proizvodnji i ima bogatiji ukus što je čini prefinjenijom. Robustu odlikuje više kofeina, ima opor ukus i koristi se najpre za espreso, jer pravi bolju penu.
Neki sociolozi kažu da je kafa samo puki ritual, i da je ljudi konzumiraju samo da bi nešto stajalo ispred njih dok prave pauzu na poslu, ćaskaju, čekaju predavanje… Međutim, veliki broj ispijenih šoljica može dovesti do halucinacija, a smrtonosna doza kofeina stane u oko 100 šoljica kafe. Onore de Balzak je provodio dane i noći pišući, a jedna legenda otkriva da mu je saputnik prilikom pisanja bila kafa, i to do 50, 60 šoljica dnevno.
Piše: Miljana Miletić
Foto: Pixabay
