Nedavno je naša pijanistkinja Dalida Grmuša objavila svoj drugi album “Melancholy Forest”. Dok je u svom prvom albumu bila “između dva sveta”, Dalida kroz novi album provlači – melanholiju. Razgovarali smo sa njom o novom abumu, stvaranju tokom pandemije, prvom koncertu u inostranstvu, ali i šta najviše voli da odsvira na klaviru. Intervjuisala Miljana Miletić.
KK: Vaš novi, drugi po redu album se zove “Melancholy Forest”. Kako je melanholija uplovila u Vašu muziku?
DG: Svima nama ponekad melanholija uplovi u život. Moja muzika je ogledalo moje duše i refleksija raznih segmenata mog života.
KK: Prvi put ste nastupali van Srbije u Parizu pre dve godine. Tamo ste promovisali svoj prvi album “Between Two Worlds”. Po čemu ćete najviše pamtiti taj koncert?
DG: Taj koncert u meni stvara posebnu emociju, jer sam odsvirala ceo koncert sa povređenom rukom. Mesec dana pre toga nisam mogla da sviram, čak ni tri dana pred koncert nisam znala da li ću biti u stanju da odsviram i pola koncerta. Ali velika ljubav prema muzici je pobedila i dala mi snagu. Publika je aplaudirala i tri puta me zvala na bis. Bila sam na ivici suza i zahvalna Univerzumu što mi je dao snagu da iznesem nastup do kraja.
KK: Jedna od kompozicija sa tog albuma je “Music is my Fuel”. Koju muziku privatno slušate, a šta na klaviru najviše volite da odsvirate?
DG: Među omiljenim žanrovima izdvojila bih klasičnu muziku, muziku za film i metal. Meni je uvek muzika u glavi. Dok spavam, dok nešto radim, uvek… I često se desi da te misli samo odsviram na klaviru. Volim da sviram i klasičnu muziku, najviše Rahmanjinova i Betovena. Nekad mi je zadovoljstvo skinuti neku muziku koju čujem u filmu, ili pesmu koju volim… Ili pesmu koju moji prijatelji vole 🙂
KK: Na koju svoju kompoziciju ste najponosniji?
DG: Trenutno pevušim jednu novu kompoziciju koju ću izvesti na svom prvom narednom koncertu, zove se “Feniks”. Tako i zvuči.
KK: Sećate li se svog prvog koncerta? Imate li omiljeni nastup?
DG: Moj prvi nastup gde sam izvodila svoju muziku bio je 2008. godine. Imala sam veliku tremu jer nisam znala kako će publika reagovati. Kad sam počela da sviram trema je nestala, a publika je na kraju koncerta ustala, aplaudirajući, a to je za muzičara najveća čast. Publika i scena su za mene od neproceljive vrednosti i svakom koncertu se neizmerno radujem.
KK: Osim komponovanja, bavite se slikarstvom ali i fotografijom. Šta je za vas umetnost? Šta Vas inspiriše kada slikate/fotografišete?
DG: Umetnost je za mene ono najiskrenije i najdublje što nosimo u sebi, naš doživljaj sveta oko nas pretočen u kreativnost, bila to muzika, ili neki drugi vid umetnosti. Inspiriše me ljubav, život…
KK: Kako se na Vas odrazila trenutna situacija sa epidemijom? Da li ima inspiracije i tokom karantina?
DG: Inspiracija je kod mene uvek prisutna. Tokom karantina još više, jer sam imala više vremena da se posvetim kreativnosti. Snimila sam dva video spota, radila sam na albumu svakodnevno. Malo sam spavala, mnogo sam stvarala.
Foto: Ivan Kovač
