Pred sam kraj „Burnih dvadesetih”, koje je početkom naredne decenije zamenila globalna ekonomska kriza, održana je prva dodela filmskih nagrada Akademije filmskih umetnosti i nauka. Ovog aprila održaće se 93. dodela Oskara, danas jedne od najprestižnijih nagrada u svetu filma.

Nisu samo 1920-te bile burne. U manje od veka, od prve dodele Oskara 1928, svet filma se drastično menjao, a neki događaji na dodelama ostaće upamćeni kao glavne prekretnice u tom procesu.

Orson Vels, Građanin Kejn i Mank

Drugi svetski rat je uveliko bio u toku kada je „Građanin Kejn” Orsonu Velsu doneo Oskara za najbolji scenario. Iako je nominovan u devet kategorija, a osvojio samo jednu nagradu, ovaj film iz 1941. se smatra jednim od najboljih filmova svih vremena.

Još jedno ime je neophodno spomenuti kada se govori o „Građaninu Kejnu”. U pitanju je čovek koji je napisao scenario za ovaj film, a umalo ostao nepotpisan za svoj veliki doprinos.

Reč je o Hermanu Dž. Mankevicu, scenaristi čija je priča prošle godine dospela na filmsko platno. Film „Mank” o „najsmešnijem čoveku u Njujorku”, kako mu je dodeljen epitet, urađen je u crnobeloj varijanti, i zanimljivo, u „trci” je za Oskara i ima najviše nominacija (čak deset). Jedna od njih pripala je oskarovcu Geriju Oldmanu, koji tumači Manka.

Poslednje scene filma posvećene su dodeli za najbolji scenario održanoj februara 1942. godine. Ni Vels ni Mankevic joj nisu prisustvovali. Vels je u to vreme snimao film u Brazilu, a nije bio veliki obožavalac Akademije.

Mankevic je, s druge strane, u poslednjem trenutku odlučio da ne prisustvuje ceremoniji. Sa medijima je ipak podelio kratak govor koji je spremio za veče ceremonije.

„Veoma me raduje što prihvatam ovu nagradu u odsustvu gospodina Velsa, jer je i scenario napisan u odsustvu gospodina Velsa”.

Marlon Brando odbija Oskara

Možda Mank i Vels nisu prisustvovali dodeli, ali se ipak nisu odrekli ove prestižne nagrade. To je, pak, učinio Marlon Brando.

Njegova izvedba u filmu “Kum” iz 1972. godine donela mu je drugog Oskara u ovoj kategoriji.

Kada je izgovoreno njegovo ime na dodeli, na scenu je izašla žena koja se predstavila kao Sašin Litlfeder, pripadnica plemena Apači.

“Predstavljam Marlona Branda ove večeri i on me je zamolio da vam kažem (…) da on sa velikim žaljenjem ne može da prihvati ovu vrlo izdašnu nagradu. A razlog za to je tretman američkih Indijanaca od strane filmske industrije”, rekla je Litlfeder nakon što je odbila da uzme statuu u ruke.

Ovo nije prvi put da je neko odbio Oskara.

To je uradio Dadli Nikols kada je odlučio da bojkotuje ceremoniju, iako je osvojio nagradu za najbolji scenario za film „The Informer” (1935).

Pogrdne reči imao je i Džordž C. Skot, koji je proglašen najboljim glumcem za film„Patton” iz 1970. godine.

„The Streaker”, ili go muškarac protrčao scenom

Godinu dana nakon što je Brando odbio Oskara desilo se nešto što će se godinama kasnije citirati kao jedan od najupečatljivijih momenata sa dodela Oskara. Na scenu je još jednom izašla osoba koju niko nije očekivao. Ovaj put, to je bio visok muškarac crne kose koji je uz sve to bio go.

Na sceni je u tom trenutku bio glumac Dejvid Niven, najavljujući Elizabet Tejlor, koja je trebalo da pročita dobitnika nagrade za najbolji film.

Ovaj bizarni momenat prekinuo je na momenat Nivena, koji se nasmejao i prokomentarisao:

„Nije li fascinantno pomisliti da je verovatno jedini smeh koji će ovaj čovek dobiti u životu biti skidanjem i pokazivanjem svojih nedostataka?“

Ubrzo je otkriveno ko je bio taj čovek. U pitanju je bio Robert Opel, konceptualni umetnik, fotograf i vlasnik umetničke galerije, ujedno i aktivista gej oslobodilačkog pokreta. Sličan „performans” Opel je ranije izvodio i na drugim mestima, protestujući zbog zabrane golotinje na plažama u okolini.

Došlo je vreme… za žene rediteljke

„Pa, došlo je vreme…”,rekla je Barbra Strajsend pre nego što je pročitala ime dobitnika Oskara za najbolju režiju 2010. godine. Prvi put u istoriji pobedu je odnela žena.

Ketrin Bigelou stavila je zapetu na nepravdu prema ženama kada je 2010. godine postala prva žena koja je osvojila nagradu za najbolju rediteljku za film „Katanac za bol”.

Istorija nije bila blagonaklona prema ženama rediteljkama kada govorimo o ovoj ceremoniji.

Moralo je da prođe skoro pola veka od prve dodele da jedna žena najpre bude nominovana u ovoj kategoriji. Tu čast imala je Lina Vertmiler za film „Paskvalino lepotan” iz 1975. godine.

Osim navedenih, u ovoj kategoriji su bile nominovane još Džejn Kempion za film„Klavir” 1994, zatim Sofija Kopola za film„Izgubljeni u prevodu” 2004 i na kraju Greta Gervig, za film „Bubamara” iz 2018.

Ako ni zbog čega drugog, ovogodišnja dodela Oskara ostaće upamćena po tome što su u kategoriji za najboljeg reditelja prvi put nominovane dve žene – Emerald Fenel i Kloi Džao.

Kad kažem Meril Strip, pomislim na…

Rekorderka po broju osvojenih Oskara za najbolju glumicu (tri) Ketrin Hepbern je nije volela.

Akademija filmskih umetnosti i nauka i publika očigledno imaju potpuno drugačiji utisak kad se spomene njeno ime. Meril Strip je u svojoj pola veka dugoj karijeri bila nominovana čak 17 puta za najbolju glumicu, a četiri za najbolju sporednu ulogu.

„Kad su izgovorili moje ime, imala sam osećaj da čujem pola Amerike kako izgovara: ‘O, ne, kako, zašto… ona, … ponovo’, znate. Ali, štagod”, rekla je kada je izašla na binu da preuzme nagradu za najbolju glumicu u filmu „Čelična ledi” 2012. godine.

Bio je to treći Oskar koji je osvojila, a drugi za najbolju glumicu.

Prva nagrada Akademije dodeljena joj je za sporednu ulogu u filmu „Kramer protiv Kramera” iz 1979. godine. A prvi Oskar za najbolju glumicu osvojila je 1982. za film „Sofijin izbor”.

Kako i u osmoj deceniji života i dalje aktivno radi, nije isključeno da će svoje mesto na ovom „tronu” dodatno zapečatiti i kući odneti i četvrtu po redu statuu. I time preteći Ketrin Hepbern, aktuelnu rekorderku.

Inače, muškarac koji je rekorder po broju osvojenih Oskara za najboljeg glumca je Danijel Dej Luis.

Dve decenije od Hali Beri

Dok je Meril Strip (zasluženo) bivala nominovana za Oskara iz godine u godinu, u vazduhu se osećala nepravda prema glumicama crnkinjama.

I posle skoro 20 godina od istorijskog trenutka kada osvaja Oskara za najbolju glavnu glumicu u filmu „Bal monstruma”, Hali Beri ostaje jedina crnkinja kojoj je ovo pošlo za rukom.

„Mislila sam da to znači nešto, ali sada mislim da nije značilo ništa”, rekla je glumica u razgovoru za Teen Vogue 2017. godine, prisećajući se te 2002. godine. Beri je tada u svom govoru rekla kako misli da će njena pobeda otvoriti vrata ostalim glumicama.

Velika je šansa, međutim, da je Hali Beri ipak, makar odškrinula vrata crnkinjama. Ove godine su od pet glumica za najbolju nominovane dve crnkinje – Vajola Dejvis i Andra Dej.

Dejvis važi za rekorderku kada su Oskari u pitanju.

Prvu nominaciju doneo joj je film „Sumnja”, u kojem je glumila sa Meril Strip. Drugi put je nominovana za glavnu ulogu u filmu „Služavke” iz 2011. I treća sreća – za sporednu ulogu u filmu „Ograde” iz 2016. godine Vajola osvaja svog prvog Oskara.

Ove godine nominovana je za ulogu u filmu „Ma Rainey’s Black Bottom”, filmu o „Majci bluza”. Dej je, s druge strane, „oživela” Bili Holidej.

Franses Makdormand i “inclusion rider”

Da je potrebno više različitosti u Holivudu, ukazala je Franses Makdormand u svom govoru nakon što joj je dodeljen drugi Oskar za najbolju glumicu u karijeri 2018. godine  (Prvi je osvojila za film „Fargo” 1996 a drugi za film „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” 2018. godine).

Makdormand se prvo zahvalila saradnicima, a zatim spustila statuu na pod i zamolila sve žene koje su te godine nominovane u bilo kojoj kategoriji da ustanu. „Meril, ako ti uradiš to, svi ostali će, hajde”, rekla je ona, a onda im se obratila rečima:

„Pogledajte oko sebe, dame i gospodo. Zato što svi imamo priče i projekte za koje nam je potreban novac. Ne razgovarajte s nama o njima na zabavama večeras; pozovite nas u svoju kancelariju za nekoliko dana – ili možete doći kod nas, šta god vam najviše odgovara – i mi ćemo vam reći sve o njima. I još dve reči koje moram reći večeras dame i gospodo: inkluzivni jahači“.

Pojam „inkluzivni jahač” (inclusive rider) predstavila je u svom TED govoru 2016. godine profesorka sa Univerziteta Južne Kalifornije Stejsi Smit. Naime, ovaj pojam bi bio klauzula u ugovoru. Njime bi se omogućilo da glumci i ekipa filma koji se snima tačno odražavaju demografiju lokacije filma, čime bi se uticalo na rešavanje problema manjka različitosti u holivudskim filmovima.

Patriša Arket i jaz u zaradama

Jedna od glavnih atrakcija za publiku ne samo na dodeli Oskara nego i na drugim sličnim ceremonijama je odevna kombinacija koju ponesu glumci i glumice. Za umetnike, to nije jedina briga. Pogotovo ne za Patrišu Arket.

Ona je u svom govoru iz 2015, nakon što je preuzela nagradu za najbolju sporednu glumicu u filmu „Odrastanje”, ukazala na jaz koji postoji u zaradama muškaraca i žena.

„Svakoj ženi koja je rodila, svakoj poreskoj obveznici i građanki ove nacije: Borili smo se za jednaka prava svih ostalih. Naše je vreme da jednom zauvek imamo i jednakost zarada i jednaka prava žena u Sjedinjenim Američkim Državama!”, poručila je ona.

Hoakin Feniks i poziv na borbu protiv nepravde

Nakon osvajanja Oskara za najboljeg glumca za film „Džoker”, Hoakin Feniks pozvao je na borbu protiv nepravde, jer ljudi danas imaju izuzetno egocentričan pogled na svet.

„Bilo da govorimo o rodnoj nejednakosti ili rasizmu, kvir pravima ili autohtonim pravima ili pravima životinja, govorimo o borbi protiv nepravde ili govorimo o borbi protiv uverenja da jedna nacija, jedan narod, jedna rasa, jedan pol ili jedna vrsta imaju pravo da nekažnjeno dominiraju, kontrolišu i koriste i iskorišćavaju drugu“.

Njegov govor ostaće upamćen i po segmentu u kojem govori o životinjama.

„Mislimo da imamo pravo da veštački osemenimo kravu, a kada se ona oteli, ukrademo joj bebu, iako je nesumnjivo da su njeni vapaji – vapaji bola. Tada joj uzmemo mleko koje je namenjeno njenom teletu i stavimo ga u kafu i žitarice. Mislim da se bojimo ideje lične promene jer mislimo da moramo nešto žrtvovati da bismo se nečega odrekli”.

Leonardo Dikaprio i klimatske promene

Nema ko nije navijao da Leonardo Dikaprio konačno dobije Oskara. Svima koji su navijali, želja se ispunila 2016. godine. Dikapriju je ovo priznanje pripalo za glavnu ulogu u filmu „Povratnik”. Svoje vreme na bini glumac je iskoristio da govori o klimatskim promenama.

„Klimatske promene su stvarne, i dešavaju se upravo sada”, rekao je on, naglasivši da je 2015. godina bila jedna od najtoplijih u istoriji, kao i da su zbog nedostatka snega morali da menjaju lokaciju filma i odu tamo gde ga ima. „Ne uzimajmo ovu planetu zdravo za gotovo”, poručio je na kraju, dodavši da moramo da podržimo lidere širom sveta koji su na strani ljudi i svih onih koji su siromašni, a najviše pogođeni problemima zagađenja.

Još nekoliko momenata za pamćenje

Osim poruka osnaživanja i apela da ovaj svet postane bolje mesto ne samo za glumce već i sve ostale, dodele Oskara podarile su nam i neke simpatične momente kojih se uvek rado setimo.

Tu je nezaboravan potez Roberta Beninija, kada je film „Život je čudo” 1999. proglašen za najbolji strani film. Do bine je došao hodajući preko sedišta, a, između ostalog, rekao je: „Želim da zahvalim svojim roditeljima na najboljem poklonu koji su mi dali: siromaštvu”.

Pamtiće se i pad Dženifer Lorens dok je išla ka sceni da preuzme Oskara za najbolju glumicu 2013.

Za pamćenje je i greška koja se potkrala Džonu Travolti kada je 2014. Idini Menzel pogrešio ime i nazvao je Adela Dazim. Menzel se naredne godine našalila i najavila Travoltu kao Glena Gazinga.

A tu je i Lorens Olivije. On je na dodeli 1984. trebalo prvo da najavi nominovane, a zatim proglasi dobitnika Oskara za najbolji film. Međutim, kako se popeo na binu, usledile su ovacije, Olivije je zaboravio da pročita nominovane i samo rekao dobitnika.

Momenat iz 2017. kojeg se ekipa filma „La La Land” verovatno seća s gorkim ukusom u ustima, kada je film greškom proglašen za najbolji umesto „Mesečine”, nije jedina ovakva greška koja se dogodila na ceremoniji. Reč je o događaju iz 1964. kada je Semi Dejvis Junior otvorio pogrešnu kovertu i kao dobitnika nagrade za najbolju muziku proglasio Toma Džounsa, koji uopšte nije ni bio nominovan.

Da li će i 2021. biti puna iznenađenja i trenutaka za pamćenje, saznaćemo 26. aprila.

Foto: Kulturni kišobran/Canva


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
1
divno
Predivno Predivno
1
Predivno
Super Super
2
Super
Miljana Miletic
Miljana Miletić je glavna i odgovorna urednica Kulturnog kišobrana. Novinarka je po struci, time se i bavi, a u slobodno vreme piše pesme.