Put do centra Beograda ovog proleća našla je i vlaška magija, i to uz pomoć objektiva španskog fotografa Đoana Alvada. Njegova izložba „Muma Paduri: Magija, spiritualnost i legende vlaškog naroda” u Institutu Servantes upotpunila je izuzetno bogat program ovogodišnjeg Beogradskog meseca fotografije. U razgovoru za Kulturni kišobran, Alvado se priseća prvih utisaka koje je Srbija ostavila na njega, a saznajemo i da bi na osnovu materijala koji je prikupio tokom rezidencije u Kučevu i Majdanpeku voleo da objavi knjigu. Razgovarala i prevela Miljana Miletić.
Đoan Alvado nije ljubitelj brzog turizma. Zato, kada je prvi put prolazio kroz Srbiju, naša zemlja mu se nije dopala. Ni Beograd nije ostavio veliki utisak na njega, sve dok krajem 2019. nije posetio Majdanpek i Kučevo.
Jednog Španca privukle su legende i mitovi o magiji Vlaha i Mumi Paduri – Šumskoj Majci. I tu počinje Đoanova prava avantura u Srbiji. U ovim mestima je mesec dana radio na projektu „Muma Paduri”.
„Tamo sam se proveo odlično. Bila je tada oštra zima, mnogo je bilo hladno. Meni se dopada da fotografišem u to doba godine. Bilo je mnogo magle a malo ljudi. Bilo je mnogo stvari koje su mi odgovarale. Uradili smo mnogo toga za kratko vreme”, kaže Alvado za Kulturni kišobran.
Rezultat ove umetničke rezidencije je upravo izložba u samom centru Beograda u okviru Beogradskog meseca fotografije.
Tokom rada na projektu, Alvado nije samo fotografisao već je i beležio legende koje su mu govorili meštani. Želja mu je, kako kaže, da napravi jednu arhivu o Vlasima.
„Želim da napišem knjigu koja bi imala fotografije, puno priča koje su mi govorili ljudi. Takođe bih voleo da napravim i neke ilustracije, na primer Mume Paduri, ili nešto slično. Tu su i detalji s mog ličnog puta…”
Od svih priča koje je čuo, najviše ga je zaintrigiralo to što ljudi još uvek veruju u vampire. Međutim, ni on ne misli da je sve samo priča.
„Ne znam, ali skoro sam siguran da je postojalo nešto nekada. Ne nužno vampir, ali nešto je bilo”, veruje Alvado.
Šta je priroda fotografu?
Ranije je Alvado radio kao foto-novinar, ali taj posao nije voleo. Sve se promenilo kada je počeo da se bavi jednom temom koja je imala veze sa prirodom.
„Pomislio sam kako bih mogao time da se bavim. Ne moram da gledam da li mi iza leđa preti neka opasnost. I u tome sam počeo mnogo da uživam”, objašnjava Đoan.
Međutim, ni sa fotografisanjem prirode nije bilo lako.
„Nije lako fotografisati jedno drvo i da to bude interesantno. Ali sad sam naučio kako to da radim. I dopada mi se to što radim”, zaključuje on.
Foto: Miljana Miletić
