U okviru takmičarskog programa, na 13. Beldocsu publika će gledati jednu svetsku, jednu međunarodnu, ali i čak devet regionalnih i jednu srpsku premijeru.

Festival, koji će trajati od 3. do 10. septembra, u prvi plan stavlja neafirmisane autore čiji prvenci predstavljaju iskorak u svetu dokumentarnog filma.

Publiku u ovih 12 ostvarenja očekuju preispitivanja, otkrivanja novih meridijana i granica, kao i spoznaja boli i (ne)moći ljudske snage.

„Marana”

Svetsku premijeru na Beldocsu imaće italijanski film „Marana” Đovanija Beninija.

Ovaj film slika dva naizgled suprotna sveta. U jednom, u italijanskim brdima, Mirko i Maks se susreću u šumi i lutaju po napuštenim mestima, pokušavajući da zamisle moguću budućnost.

U drugom planu, prati se svakodnevni život zajednice tinejdžera sa ASD-om. Oni uspevaju da žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metafizičkog, straha i zadovoljstva izgubljenosti.

Foto: Beldocs promo/ film “Marana”

„Zlatno doba”

Međunarodnu premijeru na Beldocsu imaće i francusko „Zlatno doba” Žan-Baptista Alazara. U pitanju je jedinstvena priča o četrdesetogodišnjem Titu, koji živi među ovcama, bez vode ili struje, na pola puta između zemlje i neba.

„Pahoki”

Američki „Pahoki” Ivet Lukas i Patrika Bresnana zadivljujući je portret ruralnog gradića u Everglejdsu, na Floridi, po kojem je i naslovljen dokumentarac. Autori istražuju društvene rituale zajednice i načine
na koje se prikazuju rod i identitet. Na taj način pružaju moćan prikaz zaboravljene Amerike, odsutne iz trenutnog političkog diskursa.

„Svemirski psi”

Svi znamo priču o Lajki, psu lutalici, prvom živom biću koje je poslato u svemir. Zatim se, prema legendi, na Zemlju vratila kao duh i od tada luta ulicama Moskve.

Reditelji Elsa Kremser i Levin Peter dali su novi ugao gledanja na čuvenog ljubimca u svom filmu. Sledeći njene tragove, snimljene iz pseće perspektive, austrijsko-nemački film „Svemirski psi” prati avanture Lajkinih potomaka.

„Običan pejzaž”

Na Beldocsu ćemo gledati i novi film producenta prošlogodišnjeg pobednika Beldocsa u međunarodnoj konkurenciji sa filmom „A Lua Platz”.

U pitanju je francuski film „Običan pejzaž” u režiji Damjana Monijea. Predstavlja analizu života u centralnoj Bretanji, gde su nekadašnja sela i polja zamenjema proizvodnim hangarima a bivši poljoprivrednici i stočari već su penzioneri.

„Tempo vode”

Prirodom se bavi i italijanski „Tempo vode” Antonija di Biasea. Reditelj nam slika predeo vrha planina Abruko i obale Jadranskog posvećen ljudima koji žive u direktnom kontaktu s okruženjem.

„Ulica Sahira 143”

Alžirsko-francusko-katarski film „Ulica Sahira 143” Hasena Ferhanija je portret nezavisne žene Malike u pustošima alžirske sahare.

Malika drži jednostavnu prodavnicu, ispred koje stoje samo jedna stolica i mali sto, iza kojeg ona posmatra raznolikost sveta koji je okružuje.

„U potrazi za životom”

Američko-meksičko-haićanska koprodukcija „U potrazi za životom” u režiji Sema Elisona je lirski portret dvojice migranata sa Haitija koji se zatiču na američko-meksičkoj granici.

„Četvrto kraljevstvo”

S druge strane, špansko „Četvrto kraljevstvo” Aleksa Lora i Adan Aliage za junake ima ilegalne imigrante u centru za reciklažu na periferiji Njujorka. Oni dele zajedničko razočaranje američkim snom. Veruju da snovi ne umiru ako se putovanje nastavi, bez obzira na poreklo i odredište.

„Kretanja obližnje planine“

Austrijsko-francuski film „Kretanja obližnje planine“ Sebastijana Bramešuber na osoben način slika sudar dva sveta. Dotičući se autoindustrije film prikazuje nigerijskog imigranta u Austriji. Klif, naime,
kupuje stare automobile kako bi ih rastavio i delove uputio u svoju bivšu domovinu.

Foto: Beldocs promo/ film “Viktorija”

„Viktorija”

Iza belgijskog filma „Viktorija” stoje tri nezavisne autorke – Sofija Benot, Lizbet Desoler i Izabel Tolener. Film je dokument o propasti jednog grada. Naime, u pustinji Južne Kalifornije nalazi se nedovršeni Kalifornija siti koji je bio unapred dizajnirani grad. Prvobitno je bio zamišljen kao ogledalo Los Anđelesa po veličini i populaciji, ali nikad nije završen.

„Metamorfoza ptica”

U portugalskom filmu „Metamorfoza ptica” rediteljka Katarina Vaskoncelos otvara dušu pred kamerom i iznosi porodične tajne i odnose želeći da, zajedno sa gledaocima, doživi katarzu. Majka joj je umrla kada joj je bilo 17 godina. Tog dana ona i njen otac su izgubili su majku odnosno suprugu. Njihov odnos više nije bio samo odnos između ćerke i oca.

Foto: Beldocs promo


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.