U okviru takmičarskog programa, na 13. Beldocsu publika će gledati jednu svetsku, jednu međunarodnu, ali i čak devet regionalnih i jednu srpsku premijeru.
Festival, koji će trajati od 3. do 10. septembra, u prvi plan stavlja neafirmisane autore čiji prvenci predstavljaju iskorak u svetu dokumentarnog filma.
Publiku u ovih 12 ostvarenja očekuju preispitivanja, otkrivanja novih meridijana i granica, kao i spoznaja boli i (ne)moći ljudske snage.
„Marana”
Svetsku premijeru na Beldocsu imaće italijanski film „Marana” Đovanija Beninija.
Ovaj film slika dva naizgled suprotna sveta. U jednom, u italijanskim brdima, Mirko i Maks se susreću u šumi i lutaju po napuštenim mestima, pokušavajući da zamisle moguću budućnost.
U drugom planu, prati se svakodnevni život zajednice tinejdžera sa ASD-om. Oni uspevaju da žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metafizičkog, straha i zadovoljstva izgubljenosti.
„Zlatno doba”
Međunarodnu premijeru na Beldocsu imaće i francusko „Zlatno doba” Žan-Baptista Alazara. U pitanju je jedinstvena priča o četrdesetogodišnjem Titu, koji živi među ovcama, bez vode ili struje, na pola puta između zemlje i neba.
„Pahoki”
Američki „Pahoki” Ivet Lukas i Patrika Bresnana zadivljujući je portret ruralnog gradića u Everglejdsu, na Floridi, po kojem je i naslovljen dokumentarac. Autori istražuju društvene rituale zajednice i načine
na koje se prikazuju rod i identitet. Na taj način pružaju moćan prikaz zaboravljene Amerike, odsutne iz trenutnog političkog diskursa.
„Svemirski psi”
Svi znamo priču o Lajki, psu lutalici, prvom živom biću koje je poslato u svemir. Zatim se, prema legendi, na Zemlju vratila kao duh i od tada luta ulicama Moskve.
Reditelji Elsa Kremser i Levin Peter dali su novi ugao gledanja na čuvenog ljubimca u svom filmu. Sledeći njene tragove, snimljene iz pseće perspektive, austrijsko-nemački film „Svemirski psi” prati avanture Lajkinih potomaka.
„Običan pejzaž”
Na Beldocsu ćemo gledati i novi film producenta prošlogodišnjeg pobednika Beldocsa u međunarodnoj konkurenciji sa filmom „A Lua Platz”.
U pitanju je francuski film „Običan pejzaž” u režiji Damjana Monijea. Predstavlja analizu života u centralnoj Bretanji, gde su nekadašnja sela i polja zamenjema proizvodnim hangarima a bivši poljoprivrednici i stočari već su penzioneri.
„Tempo vode”
Prirodom se bavi i italijanski „Tempo vode” Antonija di Biasea. Reditelj nam slika predeo vrha planina Abruko i obale Jadranskog posvećen ljudima koji žive u direktnom kontaktu s okruženjem.
„Ulica Sahira 143”
Alžirsko-francusko-katarski film „Ulica Sahira 143” Hasena Ferhanija je portret nezavisne žene Malike u pustošima alžirske sahare.
Malika drži jednostavnu prodavnicu, ispred koje stoje samo jedna stolica i mali sto, iza kojeg ona posmatra raznolikost sveta koji je okružuje.
„U potrazi za životom”
Američko-meksičko-haićanska koprodukcija „U potrazi za životom” u režiji Sema Elisona je lirski portret dvojice migranata sa Haitija koji se zatiču na američko-meksičkoj granici.
„Četvrto kraljevstvo”
S druge strane, špansko „Četvrto kraljevstvo” Aleksa Lora i Adan Aliage za junake ima ilegalne imigrante u centru za reciklažu na periferiji Njujorka. Oni dele zajedničko razočaranje američkim snom. Veruju da snovi ne umiru ako se putovanje nastavi, bez obzira na poreklo i odredište.
„Kretanja obližnje planine“
Austrijsko-francuski film „Kretanja obližnje planine“ Sebastijana Bramešuber na osoben način slika sudar dva sveta. Dotičući se autoindustrije film prikazuje nigerijskog imigranta u Austriji. Klif, naime,
kupuje stare automobile kako bi ih rastavio i delove uputio u svoju bivšu domovinu.
„Viktorija”
Iza belgijskog filma „Viktorija” stoje tri nezavisne autorke – Sofija Benot, Lizbet Desoler i Izabel Tolener. Film je dokument o propasti jednog grada. Naime, u pustinji Južne Kalifornije nalazi se nedovršeni Kalifornija siti koji je bio unapred dizajnirani grad. Prvobitno je bio zamišljen kao ogledalo Los Anđelesa po veličini i populaciji, ali nikad nije završen.
„Metamorfoza ptica”
U portugalskom filmu „Metamorfoza ptica” rediteljka Katarina Vaskoncelos otvara dušu pred kamerom i iznosi porodične tajne i odnose želeći da, zajedno sa gledaocima, doživi katarzu. Majka joj je umrla kada joj je bilo 17 godina. Tog dana ona i njen otac su izgubili su majku odnosno suprugu. Njihov odnos više nije bio samo odnos između ćerke i oca.
Foto: Beldocs promo
