“Empatija”, izložba videoradova studenata na temu nestalih lica organizuje se povodom Međunarodnog dana nestalih.
Zvanično otvaranje izložbe je 31. avgusta u 13h u Kulturnom centru Beograda, a trajaće do 9. septembra, nakon čega se seli u Rijeku.
Nakon uspešne prošlogodišnje izložbe na temu nestalih lica pod nazivom “Nestali”, ovogodišnja izložba pod nazivom “Empatija” tretira istu temu. Naglasak je na saosećanju sa porodicama nestalih koje preko 20 godina pokušavaju da saznaju šta se desilo sa njihovim najmilijima i gde se oni nalaze.
Izložbu ogranizuju Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademija primijenjenih umjetnosti u Rijeci u saradnji sa Koordinacijom srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije.
“Od ukupno 35.000 nestalih u ratovima u bivšoj Jugosalviji koliko je prijavljeno MKCK-u, njihove porodice još uvek tragaju za preko 10.000 ljudi u celom regionu. Tokom 2019, do juna meseca rešeno je samo 32 slučaja nestalih lica. To je veoma zabrinjavajuće. Umetničkim izrazom radovi će pokušati da stave naglasak na čoveka i patnje koje ove porodice svakodnevno preživljavaju i prenesu poruku da je pitanje nestalih lica pre svega humanitrano pitanje. Izložbom želimo da skrenemo pažnju javnosti na patnje i potrebe ovih porodica”, kaže Sanja Ivaniš u ime MKCK.
Ko su umetnici
Projekat Empatija okupio je umetnike iz Beograda i Rijeke, koji su na postavljenu temu odgovorili kroz različite medije, videoradove, videoinstalacije i animirane filmove. Umetnici Luka Tilinger i Tatjana Gadža radili su animirane radove kroz klasični crtački postupak. Sandra Kordić i Mina Radović realizovali su videoradove sa snažnim asocijativnim elementima na temu teskobe i saosećanja. Melinda Kostelac se bavi kroz videoinstalaciju posmatra nestajanje izgubljene zemlje. Rino Banko rešava ambijentalna emotivna stanja takodje u formi videoinstalacije. Jedan od saradnika na projektu je i pisac Vladimir Milićević.
Autor projekta i kustos izložbe i ove godine je profesor Marko Lađušić.
Foto: Preventer
