Nakon uspešnog ućešća i  svetske premijere u glavnom takmičarskom programu jubilarnog, 50. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu (IFFR), dugometražni dokumentarni film Marte Popivode, „Pejzaži otpora“, narednih dana biće prikazan i u međunarodnom takmičarskom programu još jednog prestižnog filmskog festivala na tlu Evrope.

U pitanju je Međunarodni festival dokumentarnog filma Cinema du Reel u Parizu u Centru Pompidu, čije će se 43. izdanje odigravati od 12. do 21. marta ove godine. U tom programu biće prikazan ukupno 21 dokumentarni film – 11 dugometražnih i 10 kratkometražnih ostvarenja.  

Fim „Pejzaži otpora“ beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Dok Sonja priča, putujemo kroz pejzaže njene revolucionarne mladosti – šume i planine Srbije i blatnjavi teren Aušvica, zabeležene onako kako izgledaju danas – kao i kroz njen mali stan u centru Beograda, gde živi sa mužem i mačkom. Kao sjajna pripovedačica, Sonja je u stanju da priča o događajima iz prošlosti bez „naknadne pameti”, čime nas direktno prenosi u tu specifičnu atmosferu i način razmišljanja koji su iznedrili antifašistički otpor u Jugoslaviji. Puštamo njenu priču da putuje kroz vreme, ka telima novih generacija, sugerišući da je uvek moguće misliti i vršiti otpor.

Protagonisti filma su Sofija Sonja Vujanović (Stanišić), Ivo Vujanović i Ivanka Maksović. Scenario i režiju filma potpisuje Marta Popivoda, na scenariju i dramaturgiji radila je Ana Vujanović, direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, dizajner zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Simon Apostolou.

Producenti Pejzaža otpora su Marta Popivoda i Dragana Jovović ispred producentske kuće Teorija na delu (Theory at Work) iz Srbije, kao i Jasmina Sijerčić ispred Bocalupo Films iz Francuske. Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcije Ženski fond, Medienboard-a Berlin-Brandenburg, ARTE France – La Lucarne i CNC – Centre National de la Cinématographie et de l’Image Animée.

Nakon pomenute svetske premijere u sklopu festivala u Roterdamu, kritičar Nil Jang u svom prikazu Popivodinog filma istakao je da iako bi svedočanstvo glavne junakinje bilo upečatljivo i u radijskom mediju, Popivoda i njeni vešti saradnici uspevaju da uvećaju njegovu silinu stvarajaći iznimno čvrst sinematski okvir.  

On je naveo i da Marta Popivoda u svom novom ostvarenju reči svoje junakinje Sonje ilustruje na jednostavne ali i maštovite načine, a rezultat je istovremeno lišen sentimentalnosti i neodoljivo dirljiv.

Nikol Sante u prikazu za Business Doc Europe je napisao da je to univerzalna priča o rođenju i procvatu, o snazi i rastu, o propadanju i uništenju. Ali to je istovremeno i veoma lična i bolna priča.

Osim toga, Sante ukazuje da Marta Popivoda ovu stravičnu priču predstavlja ne samo na način na koji je on čini podnošljivom, nego i i poletnom pričom punom nade.  Kao da je ona te užasne činjenice umotala u  slojeve papira pune boja – vi i dalje možete da vidite konture i da osetite oštre ivice, ali ona izgleda lepo i služi da duši pruži utehu.

Ona je tom prilikom naglasila i da snimci raskošnih pejsaža, smirujućih enterijera, pasa koji se igraju na zelenim livadama smiriju um i ublažavaju udar koji Sonja isporučuje svojim rečima. Humor uz koji oni pokazuje svoju tetovažu iz Aušvica osnažuje vašu veru u ljudsku izdržljivost. A ljubav sa kojom filmska autorka Popivoda priča o svojoj prijateljici i njenim idealima pruža vam nadu za budućnost.

Foto: Promo


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.