Ljubav, zaljubljenost, seksualnost, brak, zajednica i reprodukcija su veliki deo života prosečnog čoveka. Kako najbolje upravljati ovim aspektima u svojoj svakodnevici i na duže staze? Knjiga Helen Fišer „Zašto volimo“ istražuje upravo to kroz jedan nesvakidašnji objektiv – naučni.

Koliko često pomislimo na nauku kada smo u sred eksplozije koju u nama može izazvati zaljubljenost?

Da, ljubav je magična, vansvetska, zabavna, uzbudljiva, ali može biti i paralizirajuća i poražavajuća. Za svakog ko je iskusio ovu tamniju stranu ljubavi bi moglo biti korisno da pročita ovu knjigu jer će dobiti širu sliku o hemijskim procesima koji se dešavaju u mozgu kada „poludimo za nekim“.

U čemu smo isti sa ostalim sisarima

Fišer u knjizi odlično ilustruje to koliko nismo jedinstveni i posebni kad su u pitanju ovi primarni instinkti koji održavaju ljudsku vrstu živom toliko dugo i to ne samo unutar svoje vrste, već i uporedo sa životinjskom.

Ni rituali parenja kod pojedinih sisara nisu tako različiti od ljudskih, primećuje autorka. Primera je mnogo – od svega što pripadnici određenog pola rade da bi privukli partnera, do broja godina koji životinjski i ljudski par ostaje u zajednici kako bi uspešno podigao novorođenčad.

Naučno i objektivno posmatranje ljubavi u ovoj knjizi ne ogleda se samo u istraživanjima koja su rađena, već i u samom načinu na koji Helen Fišer piše – donekle lišeno jakih emocija koje prate sve nedaće ljubavi i bez osuđivanja svih ponašanja koja bi u tradicionalnom razmišljanju bila za osudu.

U posmatranju ljudi kao celokupne vrste i utvrđivanju njihovih šablona ponašanja pri svemu što ljubav i reprodukcija nose, nema mnogo mesta za sažaljenje individualca.

Kada bolje razumeš nešto, shvataš šta ti se dešava i iako ne znaš kako ćeš to „pregurati“ – sama činjenica da imaš saznanje o tome može da pomogne. Ako ste se ikada pitali šta se dešava u vašem mozgu kada se zaljubite, odgovor možete naći upravo u ovoj knjizi. Hemijski procesi koji se odvijaju u mozgu u tim momentima su objašnjeni do tančina, a što je možda i bitnije, objašnjeni su i oni koji se dešavaju pri razdvajanju od voljene osobe.

Zašto ljudi toliko pate kada ih voljena osoba odbije?

Količina patnje zavisi i od nečijeg genetskog koda – pojašnjava autorka, ali uvek je u pitanju hemijska reakcija. Separaciona anksioznost je više od izraza – to je moždana hemija. Kada to znaš, možda ne možeš da izbegneš tu hemijsku reakciju, ali u poziciji si da se bolje pripremiš i nabaviš resurse koji su ti potrebni da lakše prođeš kroz taj period.

Nauka se bavila i fenomenom privlačnosti, pa je za sve nedoumice moguće naći i odgovore zašto nekog  nešto privlači kod suprotnog, ili istog pola, kao i šta to sve muškarci i žene mogu da urade da bi pojačali svoje šanse za nalaženjem što boljeg partnera.

Pri prepoznavanju teskobe raskida i odbijanja od voljene osobe kao i depresije koja zbog pojačanog prisustva ili odsustva određenih hormona može uslediti, autor skida stigmu i podstiče uzimanje lekova za koji bi te iste hormone stabilizovali, kao i traženje stručne pomoći psihoterapeuta i piše o svim benefitima kao i nus pojavama ovih odluka.

Ono što ovoj knjizi daje topao ton jesu i citati poznatih i anonimnih pesnika i pisaca iz različitih kultura, iz različitih delova sveta. Tim umetničkim delom u svakom poglavlju autor približava nauku zaljubljenosti čitaocu.

„Jer je ljubav jaka kao smrt,

i ljubavna sumnja tvrda kao grob;

Žar njen je kao žar ognjen, plamen Božji“

Pesma nad pesmama (oko 900-300. pne.)

Foto: Promo


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
1
Super
Kristina Vuković
Kristina Vuković je diplomirani kulturolog. Slobodno vreme najrađe provodi napolju, okružena prirodom. Voli da pleše, peva, crta, glumi i da se raduje budućnosti.