“Ostaci sveta” naziv je novog romana, i četvrtog po redu iz petoknjižja Etnofikcija našeg pisca Igora Marojevića. U susret promociji knjige 4. novembra u Maloj sali Kolarčeve zadužbine razgovarali smo sa Igorom o tome čemu nas uči prošlost i šta za njega znači Jasenovac o kojem piše. Intervjuisala Miljana Miletić.

KK: Vaš novi roman “Ostaci sveta” pobrao je mahom pozitivne kritike – za njega kažu da je “jedan od najboljih srpskih romana u 21. veku”. Da li ste očekivali tako nešto?

IM: U trenutku kada odgovaram na Vaša pitanja, prošlo je jedva tri nedelje od objavljivanja romana, a svaka knjiga se prikazuje tokom dve kalendarske godine, one kada je izašla i sledeće. Poželeo sam da kažem da mislim kako je rano govoriti o odjecima kritike na “Ostatke sveta” no, najiskrenije, sve manje razmišljam o tome kakva će ona biti.

KK: Ovo je četvrti roman iz Vaše Etnofikcije i govorite o Jasenovcu. Kako se pristupa ovoj temi? Šta za Vas znači Jasenovac?

IM: Pretpostavljam da je svako ko je pisao o Jasenovcu, njemu pristupao drugačije i da ne postoji opšti recept za idealan pristup Jasenovcu. U svoje ime, mogu da kažem da me je sa počecima višestranačja, 1990, od svih do tada potiskivanih tema koje su naglo zapljusnule javni govor, dotična najviše fascinirala, jer je ukazala na krajnje mogućnosti ispoljavanja ljudskog zla i ljudskog trpljenja. Tada sam u Narodnoj biblioteci Srbije, gde sam učio jer sam bio podstanar, uz knjige za ispite na fakultetu naručivao i one o Jasenovcu i Nezavisnoj državi Hrvatskoj i zapisivao ponešto iz njih, još ne znajući niti da ću pisati o tome, niti da ću ikada postati neko ko piše.

Foto: Promo

KK: Pišete i o Španskom građanskom ratu, zatim i o NATO bombardovanju. Da li je ovo samo roman o stradanju?

IM: Španski građanski rat je druga moja opsesivna tema pomenute vrste, koja mi se u najvećem mogućem obimu otvorila kada sam se bio preselio u Barselonu 2001. godine. Možda nije čudno što se zato i Španski građanski rat i Jasenovac najneposrednije očituju kroz jednu te istu, glavnu junakinju romana “Ostaci sveta”, Nadu – Esperansu Marković. Glavni pak junak, Martin Inić, lik je iz savremenosti te je možda otuda neposredno prisustvovao NATO bombardovanju, a posredno Srebrenici. Od stradanja je prikazan i Blajburg, spontanim dopisivanjem Jasenovca, kroz sistem pripovedanja u kojem gde jedan kazivač stane s naracijom, drugi je nastavlja, i tako bezmalo kroz ceo vek stradanja, koje nije jedina tema romana. 


Pročitajte još i: Igor Marojević: U svakoj knjizi se bavim individualcem okruženim agresivnim kolektivom


KK: Igor Perišić govoreći o ovoj knjizi spominje i Hanu Arent i banalnost zla i ukazuje na to da sada imamo ostatke tog zla. Da li su to ostaci sveta na koje mislite u Vašoj knjizi?

IM: Moj čitalački doživljaj je da nije sasvim tako: naslovni ostaci mi se čine vrednosno dvojni, možda svedoče da je svet u dvadesetom veku oglodan tragedijama, ali da je ponešto i preostalo od onog za šta se čovek može uhvatiti. Mislim da su “Ostaci sveta” u pozitivnom smislu sintagme: ljubav, prijateljstvo i humor, bilo sam po sebi, bilo dostojanstvenošću osobe koja je znatno trpela, da prevlada traume govoreći o njima i kroz autoironijsku prizmu i sa okom za grotesknost trpljenog zla, ili bar za pojedina njegova ispoljavanja. Imao sam čast da upoznam, istina retke, ljude koji su u stanju da na taj način govore o sopstvenim nedaćama iz prošlosti, i pokušao sam da napojim knjigu njihovim dobrim, ako ne i veličanstvenim duhom.

KK: Čemu nas uči prošlost o kojoj pišete?

IM: Likove o kojima pišem naučila je dostojanstvu i načinu prevladavanja trauma. Kolektiv, koliko vidim, iz prošlosti nije izvukao gotovo nikakvu pouku. Nisam nezadovoljan svojom publikom, čak je ima mnogo više nego što sam očekivao, ali mislim da je šteta što većina publike uopšte, sve više u književnosti nalazi prijatan beg od stvarnosti kroz iluzije i laži, umesto da masovnije poseže za knjigama koje mogu da objasne bar pojedinosti tame sveta, koja je možda neugodna, ali je tačna. 

Foto: Promo


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Miljana Miletic
Miljana Miletić je glavna i odgovorna urednica Kulturnog kišobrana. Novinarka je po struci, time se i bavi, a u slobodno vreme piše pesme.