Ines Novačić je srpsko-irski novinar, koja već pet godina radi za američki CBS News. Rođena je u Beogradu, a od 2011. živi u Njujorku. Radila je za poznate TV stanice – ABC News i NYC. Priželjkuje da jednoga dana bude profesor na Columbia univerzitetu.

Kako je izgledalo vaše odrastanje?

Rođena sam u Beogradu, ali vrlo brzo, početkom 90-ih, preselili smo se u Peking. Tamo je moj deda, Aleksandar Saša Novačić, radio godinama kao dopisnik Tanjuga iz Kine. Potom se selimo na Kipar i tamo krećem u vrtić, pa u školu. Detinjstvo u gradu Limasolu, na moru – bilo je divno. Kad sam imala 9 godina vratili smo se u Beograd, na nepunih godinu dana, tada sam naučila ćirilicu.

Sa 10 godina preselila sam se u Irsku, u Dablin i tamo ostajem do posle fakulteta. Studirala sam istoriju i književnost na Trinity College Dublin – specijalizacija Francuska revolucija i Američka kultura, politika, sociologija u 20. Veku.

Foto: Privatna arhiva

Potom ste u Njujorku završili master?

Master je trajao godinu dana, tada sam stažirala na TV stanici NY1. Za diplomski rad snimila sam  radio-dokumentarac koji sam kasnije prodala BBC-ju. 

Koji je vaš prvi posao u novinarstvu?

Prvi posao sam dobila u Irskoj, u novini The Irish Times. Kad sam se preselila u Njujork, postala sam njihov dopisnik iz Amerike. 

Šta sada radite na CBS News?

Bavim se režijom i produkcijom dokumentaraca. Svakog meseca emitujemo jedan ili dva filma od po pola sata. Putujem po svetu i snimam razne priče. Teme su nam uglavnom polu-avanturstičke. Putovala sam kroz džungle, živela na brodovima oko Galapagos ostrva, po Afričkom kontinentu… Snimali smo i reportažu o severnokorejskoj kulturi van njenih granica… Naš tim je mali. Udarnu trojku čine: moj kolega reporter Adam, urednik Yasu i ja. Adam i ja smišljamo ideje, pa ja nalazim sagovornike, organizujem putovanja i snimanja, a kad sve to završimo smišljam i pišem scenario. Proputovala sam više od 40 zemalja, a u SAD mi je ostalo samo 7 država da obiđem, pa da kažem da sam celu Ameriku videla! 

 Koja je najpoznatija ličnost koju ste upoznali u Americi?

Mišel i Barak Obama, mada mi svi više zavide kad spomenem Brusa Springstina. 

Šta je vaš životni moto?

Rođena si kao labud i bićeš labud.

Imate li uzore u novinarstvu?

Naravno, pre svih, to je moj deda Aleksandar Saša Novačić. Njegova karijera, vreme i mesta u kojima je radio uvek su teme dugačkih razgovora kad dolazim u Beograd i idem kod njega na ručak.

Uzor mi je i Gertruda Bel – ona je bila prva žena diplomata, ali i novinar.

Foto: Privatna arhiva

Stižete li od posla da imate i privatan život? 

Stižem – samo na svoj način. Porodica, prijatelji, pa i partneri često su u različitim gradovima – nekako uspevam da sve to uklopim. 

Da li znate da kuvate?

Živim u stanu u Bruklinu već šest godina i ni jednom nisam otvorila rernu. Često pravim kokice – ako se to računa!

Nažalost, ne stižem da naučim, a za mene hrana kao koncept je oduvek bila više društvena stvar. Živim sama, ali na sreću u mom komšiluku ima puno fantastičnih restorana. Priznajem, malo sam razmažena što se kuvanja tiče – ne moram, pa ne kuvam!  Bila sam desetak godina vegetarijanac (uticaj bivšeg dečka). Ali sad jedem ribu i volim piletinu – mada u Americi meso nije baš najboljeg kvaliteta.

Kako sebe vidite u budućnosti? 

Za 10 godina bih volela da se bavim režijom dokumentarnih fimova – da imam svoju kompaniju sa sestrom i drugim inspirativnim ženama koje se bave novinarstvom, produkcijom i dokumentarcima. Započela sam već ovu priču sa nekim prijateljicama i koleginicama. Fatale Femmes (Fatalne žene) je radni naziv naše kompanije.

Volela bih takođe da završim PHD – na temu etike i biznis novinarsta i da budem profesor na fakultetu gde sam završila master – Columbia!  

 O čemu sanjate…?

O dugačkom odmoru na Maldivima…

Sanjam o svetu gde će žene netradicionalnim pričama, a kroz svoje vizije i glasove pokazati sigurnost u sebe – kako bi ostvarile svoje kreativne ideje. U Americi u šali kažu: “Carry yourself with the confidence of a mediocre white man” – ili u prevodu: “Budite puni sebe kao što su to beli muški mediokriteti”. 

Foto: Privatna arhiva

Ispričajte nam neku anegdotu s posla…

Pre par meseci, dok smo snimali priču na malom japanskom ostrvu Okinava, moj kolega Adam i ja smo bili pozvani da gostujemo u popularnoj japanskoj TV emisiji. Pratila nas je njihova ekipa dok smo mi snimali našu priču – bilo je mnogo smešno. Mi snimamo Japan, a oni nas! Ali kažu da je naša epizoda bila hit!

 Nastupate u Loft Operi u Bruklinu?

Igrati u pozorištu je moj hobi, baš kao i ples i fitnes. S vremena na vreme nastupam u “gerila” Operama.

Drugarica mi je režiser za Loft Opera grupu – oni rade operske produkcije po Bruklinu koje su u opuštenom stilu, pretežno namenjene mlađoj publici. Ne umem uopšte da pevam, ali uvek igram sve dodatne (neme) uloge. 

Šta bi izdvojili iz kulturne scene Srbije?

Volim Tina Ujevića i Ivu Andrića, rado gledam Kustiričine filmove i obožavam arhitekturu naših manastira.

U Beogradu sam kao mala, ali i kao tinejdžer išla često u pozorište. Sećam se i danas predstave “Buba u uhu”.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Privatna arhiva

Izvor: ONA magazin (Isečak iz štampanog izdanja intervjua)


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
33
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
23
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
21
Zanimljivo
korisno korisno
16
korisno
okej okej
13
okej
divno divno
11
divno
Predivno Predivno
7
Predivno
Super Super
23
Super
Marina Bulatović
Bila je jedan od pionira PR profesije u Srbiji, a njen roman prvenac „Nina od Arabije“ čitaju ljubitelji pisane reči u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni. U slobodno vreme piše za portale: Sputnjik Srbija, Kulturni kišobran i MediaSfera; i za magazine: Turistički svet, Biznis Magazin, Ona i Ilustrovanu Politiku.