Pesnik Milan Rakić je rođen 1876. godine u Beogradu. Još kao dečak čitao je francuske pesnike i ruske prozaiste. Njegovu lektiru sačinjavali su Šekspir, Bajron, Igo, Volter, Bodler, Mopasan.

Objavio je šezdeset i četiri pesme. Prva zbirka “Pesme” izašla je 1903. godine u Beogradu, a druga, “Nove pesme” 1912.

Treću zbirku koja nosi naziv kao prva – “Pesme”, objavljuje 1924. godine.

Poslednju pesmu “Jasika” napisao je dok je ležao u bolnici. Preminuo je u Zagrebu 1938. godine.

„U pogledu tehnike, to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“, kazao je Skerlić o Rakićevoj poeziji.

Udruženje književnika Srbije danas njemu u čast dodeljuje nagradu “Milan Rakić”.

Osim “Dalide”, “Dolapa”, “Simonide”, pesme “Na Gazimestanu”, Rakić je napisao i “Oproštajnu pesmu”, zatim “Očajnu pesmu”, “Ponosnu pesmu”. Svakako, možda jedna od najpoznatijih njegovih pesama je “Iskrena pesma”.

Ova pesma spada u ljubavnu liriku Milana Rakića. U njoj se mešaju ljubavna osećanja, naglašena senzualnost, ali i refleksija o ženi, strastima i njihovoj prolaznosti.

Iskrena pesma

 O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode; a potom,

Kad prođe sve i malaksalo telo
ponovo padne u obicnu čamu,
i život nov i nadahnuće celo
nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te,
mada u tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćes, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićes Bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
kako se spušta nema polutama,
ti nećes znati šta u meni biva,
da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima.

Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja,
al’ ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek nešto reći: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drvetu žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.

Piše: Ksenija Stojiljković

Foto: Wikimedia Commons


Kako ti se svideo tekst?

Zbunjen/a Zbunjen/a
0
Zbunjen/a
NE NE
0
NE
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
omg omg
0
omg
super super
0
super
p
Choose A Format
Personality quiz
Series of questions that intends to reveal something about the personality
Trivia quiz
Series of questions with right and wrong answers that intends to check knowledge
Poll
Voting to make decisions or determine opinions
Story
Formatted Text with Embeds and Visuals
List
The Classic Internet Listicles
Countdown
The Classic Internet Countdowns
Open List
Submit your own item and vote up for the best submission
Ranked List
Upvote or downvote to decide the best list item
Meme
Upload your own images to make custom memes
Video
Youtube, Vimeo or Vine Embeds
Audio
Soundcloud or Mixcloud Embeds
Image
Photo or GIF
Gif
GIF format