Blizu 40 umetnika koje je kreativni tim kustosa iz Italije (Ilarija Marota i Andrea Baćin) odabrao za 58. izdanje Oktobarskog salona, izlaže svoje radove na temu „Sanjari“ u Muzeju grada Beograda. Ovog puta izdavajamo radove umetnika smeštenih u prvom nivou izložbenog prostora Muzeja Grada Beograda: Davide Balula, Emili Mej Smit, Daniel Stigman Manjarne, Prešes Okojomon, Augustas Serapinas, Niko Vašelari.

Davide Balula

Davide Balula za 58. Oktobarski salon, sledeći smernice i idejna uputstva generisana Programom za obradu prirodnog jezika, daje novi prikaz skupa objekata raspoređenih u izložbenom prostoru. Pošto se prethodno obučio na skupovima podataka iz ranijih radova, te spiskovima predmeta, ponašanja ili funkcija, digitalni program diktira sopstveni protokol koji umetnik treba da izvrši.

Čak i prepušten na milost i nemilost uputstvima mašine, čovek-umetnik i dalje ima sposobnost da interpretira ishod, uz subjektivne reakcije i sklonosti koje su se infiltrirale u proces: od digitalizovanih ideja, pojednostavljenih i unetih u programe, koje je samo delimično kreirao čovek, do stvarnosti naseljene složenim stvarima i bićima. U legendi za svaki objekat navodi se količina CO2 potrebna za njegovu proizvodnju, što ističe važnostnašeg suživota sa prirodnim pojavama i elementima i istovremeno naglašava koliko je perverzno to što zavisimo od tehnologije da nas nauči kako da se bavimo životnom sredinom.

Tokom vikenda otvaranja 58. Oktobarskog salona, Balula se predstavio i performansom – „Zovom i pesmom ptica (Orfejeva tragedija)“, koji je podrazumevao komunikaciju drugim, neljudskim jezikom. Rad se bazirao na pevanju kojim ptice obeležavaju svoju teritoriju, nekoliko performera je izvodilo pesmu ptica koristeći pištaljke za imitaciju njihovog „jezika“ što ga povezuje sa temama identiteta, migracije i mešanja, na različite načine predstavljenim na ovoj izložbi.

Prešes Okojomon

Prešes Okojomon [Precious Okoyomon] u svom radu otkriva najintimnije aspekte svog istraživanja; stvara dragoceni ambijent, neku vrstu tajne bašte. U tom tajanstvenom prostoru, koji podseća na sećanja iz detinjstva, gde biljke i cveće rastu spontano, posetioci se pozivaju da ostave trag nekog svog sna, koji će Okojomon, zajedno sa umetnicom i filozofkinjom Brahom Etinger [Bracha Ettinger] kasnije transformisati u usmenoj i pisanoj sagi o zajedničkom snu.

Foto: Nemanja Knežević

Danijel Stigman Manjrane

Danijel Stigman Manjrane [Daniel Steegmann Mangrané] je umetnik čiji rad obuhvata filmove, crteže, skulpture, ambijentalne i zvučne instalacije, u kome  neprestano preispituje granice: između organskih i veštačkih materijala, između čoveka i životne sredine, između subjekta i objekta, prirode i kulture.

Foto: Nemanja Knežević

Na 58. Oktobarskom salonu, umetnik se predstavlja radom „San koji sanja san“ (2020), koji se sastoji od kontinuirano samogenerišuće onlajn animacije u kojoj jedan panter luta tropskom šumom. San životinje svaki put poprima različite oblike, neprestano se zaustavlja i započinje, pun je nejasne i netačne percepcije iz stanja polusna, između novih oniričkih slika i ponovljenih buđenja. San koji sanja san kombinuje različite oblike znanja, od domorodačke mudrosti, do odnosa sa životinjama i biljkama i duhovnim entitetima šume, od slika i senzacija snova, sve do mehanike veštačke inteligencije, definišući tako nove načine povezivanja sa stvarnim i virtuelnim svetom i svetom snova.

Augustas Serapinas

Augustas Serapinas ispituje slojevitost priča kroz neku vrstu procesa kopanja, kroz istraživanja i susrete iz kojih crpi elemente za svoje radove. Serapinas često svoje istraživanje počinje posmatranjem grada, kao što je učinio i u Beogradu, a zatim prelazi na detaljnije ispitivanje određenog mesta kroz proces identifikacije koji se kreće od opšteg ka detaljima i uključuje pojedinačne i kolektivne priče.

Foto: Nemanja Knežević

Njegov novi rad, „Sablja od livenog gvožđa“ (2020), rezultat je analize prvobitne funkcije zgrade Muzeja grada Beograda, nekadašnje vojne akademije. Pronalaženje arhivskih snimaka koji prikazuju časove mačevanja održavane ovde početkom 20. veka i otkrivanje skrivenog magacina punog radijatora doveli su do formalizacije niza mačeva, u koje su, kao materijal, inkorporirani radijatori. Tako se različiti elementi prošlosti spajaju i čine novi objekat, sada oživljen i vraćen na mesto kojem pripada – kao da je sama zgrada odlučila da se probudi kroz sećanje.

Emili Mej Smit

Emili Mej Smit [Emily Mae Smith] u svom radu kombinuje reference na umetničke pravce iz prošlosti – simbolizam, secesiju, nadrealizam i pop art – sa potpuno savremenom osetljivošću, na koju utiču jezička sredstva digitalne i kompjuterske grafike. U delikatnoj ravnoteži između analognog, manuelnog i tra- dicionalnog aspekta uljanog slikarstva, s jedne strane, i reference na preciznost digitalnih slika i grafičkog dizajna s druge, njeni radovi prenose jedan potpuno lični vizu-elni univerzum, nastanjen leksikom znakova i simbola kojima dominira umetničin avatar, antropomorfizovana metla.

Foto: Nemanja Knežević

Radovi ove umetnice zamišljeni su kao otvori na snolikim svetovima, skoro kao prozori koji nam omogućavaju da zavirimo u udaljene pejzaže i postavke poznate u istoriji umetnosti, u mešanju svetova i imaginacija koji se spajaju u potpuno novi ikonografski aparat. Serija radova na papiru, napravljenih specijalno za 58. Oktobarski salon, predstavlja sintezu stalnih tema u produkciji ove umetnice, odražava raznolikost njene tematike i eklektičnost njenih izvora inspircije.

Niko Vašelari

Krećući se između različitih jezika, uključujući performans, skulpturu, instalaciju, crtež, kolaž, eksperimentisanje sa videom i zvukom, Niko Vašelari [Nico Vascellari] remeti uspostavljeni poredak stvari koristeći različite suprotne sile i energije. Njegovo istraživanje je prožeto alternativnom andergraund scenom, napaja se popularnom kulturom, folklorom i intenzivnim odnosom s prirodom, te definiše lični alfabet gestova, znakova, radnji i slika koji stalno raste i transformiše se, neprekidno balansirajući između lične perspektive i kolektivnog iskustva. Iz Vašelarijevih projekata i intervencija zrači nešto gotovo šamansko, ritualno, bilo da oživljavaju u izvorno umetničkim kontekstima ili prodiru u različite prostore.

Vašelarijeva serija „Gnezda“ precizan je izraz njegovog pokušaja da razume – ili bolje rečeno, dešifruje jezik prirode. Umetnik pažljivo bira gnezda koja su pala, tako da ih ne izmešta sa prvobitne lokacije, a onda započinje dug proces seciranja pojedinih komponenti od kojih je izgrađeno privremeno prebivalište ptice. Rezultat seciranja, grančicu po grančicu, uredno postavlja na dasku u uvek jedinstvenoj i neponovljivoj strukturi prirodnih alfabeta, rezultat razmene između umetnika i životinje.

Foto: Nemanja Knežević

„Gnezdo“ koje se prvi put predstavlja publici u Beogradu jeste, dakle, svedočanstvo o modusu operandi koji tipizira različite aspekte Vašelarijeve prakse, uvek fascinirane granicama, bilo da ih postavlja priroda ili čovek, i željom da se one prevaziđu.

Foto: Nemanja Knežević


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
6
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
30
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
26
Zanimljivo
korisno korisno
23
korisno
okej okej
20
okej
divno divno
16
divno
Predivno Predivno
13
Predivno
Super Super
30
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.