U Muzeju Jugoslavije će od 2. decembra biti otvorena gostujuća izložba „Alan Ford trči počasni krug”, koja je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini.

Biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija, saopštili su organizatori.

Pomenutom izložbom, kao i brojnim redovnim programima, Muzej Jugoslavije će u periodu od 28. novembra do 2. decembra obeležiti ovogodišnji Dan Muzeja.

Prvi broj „Alana Forda” izašao je u maju 1969. godine. Osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već godinu dana kasnije ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

„Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici (Prljavo kazalište), i na filmu (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci).

Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, objašnjava autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

Izložba „Alan Ford trči počasni krug” od 2. decembra u Muzeju Jugoslavije 2
Foto: Muzej Jugoslavije

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

„Veoma nam je drago što ćemo ugostiti ovu zapaženu izložbu. Alan Ford je nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo. Želela bih, stoga, da se zahvalim svim saradnicima, donatorima i sponzorima koji su nam pomogli da u ovoj godini realizujemo izložbu uprkos složenim okolnostima”, izjavila je direktorka Muzeja Jugoslavije, Neda Knežević, u susret otvaranju izložbe.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt ‛primi՚ u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski”, navodi Lazar Džamić povodom otvaranja beogradske izložbe.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

Realizaciju izložbe pomogli su Erste banka i Erste lizing, VIP mobajl, Montprojekt, Trako invest, Triglav osiguranje i Soko inženjering.

U okviru izložbe „Alan Ford trči počasni krug” održaće se i prateći programi, a izložba će biti otvorena do 31. januara 2021. godine. otvorena do 31. januara 2021. godine.

Foto: Muzej Jugoslavije


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.