U subotu, 12. juna u 20 časova, biće otvorena izložba „Don’t worry” Eme Bregović, na kojoj će ova vizuelna umetnica predstaviti svoje radove nastale u poslednjih nekoliko godina.
Kao umetnica čiji su koreni vezani za Jugoslaviju, zemlju koja više ne postoji, Ema Bregović koristi umetnički izraz kao jedini način komunikacije sa sopstvenim višestrukim identitetima, nerazrešenim fantomskim granicama i nepouzdanim geografskim odrednicama.
Izložbu organizuje Fondacija Saša Marčeta, a kustoskinja izložbe je direktorka fondacije Ksenija Samardžija. Posetioci će moći da pogledaju izložbu do 4. jula, a radno vreme Bioskopa Balkan je 11-20h od utorka do subote.
„Ime izložbe je mali eho na trenutnu situaciju, na naše društvo, i način življenja, a na neki način i na često tešku izradu mojih projekata. Pokazujem radove nastale u poslednjih 5-6 godina. Neki projekti su zahtjevali mnogo godina da se završe, često su bili i dalje u procesu rada. Neki su malo impulsivniji, ali svi se artikulišu oko zajedničke tematike nerazriješenih konflikata, kompleksnih odnosa između našeg društva, umjetnosti i politike”, rekla je Ema o predstojećoj izložbi.
O samom prostoru u kome će izlagati ona je rekla: „Imam nevjerovatnu priliku da izlažem u Bioskopu Balkan, koji je kultno mjesto. Vrlo sam uzbuđena zato što prvi put imam ovoliki prostor i slobodu, i htjela bih da tokom izložbe ljudi osjete taj odnos između prostora i skulptura, i načina na koji se ta relacija kreira”.
O umetnici
Ema Bregović rođena je u Parizu 1994. godine. Magistrirala je na Školi lepih umetnosti u Nantu (Francuska) 2018. godine, a trenutno živi i radi u Beogradu i Parizu. Ema crpi inspiraciju iz univerzuma nerazrešenih konflikata, fluktuirajućih identiteta i kontroverznih značenja, analizirajući kompleksna pitanja granica, transgresije, religija i šizmi. Njeni radovi reflektuju dihotomije i kontroverze i odišu ambivalentnošću, višeznačnošću i nesaglasnošću, koje su u konstantnom dijalogu sa opipljivim karakteristikama i subverzivnim konotacijama objekta. Umetnica na ovaj način provocira publiku, pozivajući je da istraži antagonizam između materijala koje koristi, objekata koje predstavlja i značenja koja im pridaje. Najznačajnija dela mlade umetnice prikazuju sinesteticku harmoniju između poezije i nasilja, odražavajući njenu katarzičnu potragu za mirom, jedinstvom i spokojem izgubljenim kroz jugoslovenske ratove.
Foto: Promo
