Izdvajamo za vas tri izložbe koje su otvorene u Beogradu tokom novembra.

“Otisci graditelja”, Parobrod

Zbog velikog interesovanja publike izložba “Otisci graditelja”, o arhitekti Branku Pešiću, produžava se do subote, 13. novembra.

Branko Pešić na sajmu u Poznanju 1959. godine

Arhitekta Branko Pešić ostavio je za sobom obimno i složeno graditeljsko delo na različitim poljima arhitektonskog stvaralaštva. Uz višedecenijsku pedagošku delatnost profesora Građevinskog fakulteta (1951-1986), uspešno i efikasno je vodio izuzetno komplikovane građevinske projekte, kao što su izgradnja tada najviše građevine na Balkanu, Palate Beograd, visine preko sto metara (1974), kao i još veći i zahtevniji poduhvat, nastavak gradnje Hrama Svetog Save, pedeset godina posle započetih radova.

Od njegovih mnogobrojnih realizovanih projekata veliki deo opusa posvetio je izložbenoj i sajamskoj arhitekturi. Na arhitektonskim konkursima dobio je preko dvadeset nagrada. Među ostvarenjima su mu i tridesetak crkvenih objekata i konaka među kojima se ističe crkva Sv. Petke na Čukaričkoj padini.

Bio je predsednik i član brojnih stručnih žirija i učesnik izložbi. Na mestu predsednika sekcije arhitekture ULUPUDS-a je bio 14 godina, a zatim četiri godine i predsednik ULUPUDS-a. Predsednik Saveza primenjenih umetnika i dizajnera Jugoslavije – SPID-JU bio je godinu dana.

Za svoj rad dobio je više medalja i diploma za angažovanje na kulturnom i stručnom polju.

Na izložbi će biti prikazan njegov stvaralački opus uz potpuno lične utiske i zapažanja zabeležene u autobiografskim zapisima “Sećanja”, u kojima nas vodi kroz svoj život i rad kroz mozaik istorijskih, ličnih i poslovnih izazova.

Autorski tim: Marija Andrejević, Ana Petrović i Marija Pavlović

Radomir Damnjanović Damnjan (1935) i Veljko Vujačić (1969)

Moderna galerija Beograd će tokom novembra meseca predstaviti radove dva predstavnika savremene beogradske umetničke scene – Radomira Damnjanovića Damnjana (1935) i Veljka Vujačića (1969).

Izložba Damnjana i Vujačića odnosi se na njihove slikarske produkcije apstraktnih minimalističkih oblikovnih svojstava kao jedne zasebne i radikalne problemske pozicije u srpskoj umetnosti poslednjih decenija prošlog i prvih tekućega veka.

“Dosledno različitoj generacijskoj pripadnosti, uslovima formiranja i okolnostima nastupa na umetničkoj sceni, između Damnjanovog i Vujačićevog poimanja apstraktnog slikarstva postoje znatne tipološke razlike, ali ih pri tome ipak povezuju zajedničke sklonosti ka sažetim i preglednim vizuelnim i slikarskim rešenjima. Damnjan u svom slikarstvu tokom šezdesetih i sedamdesetih i Vujačić iz devedesetih godina prošlog veka, uprkos evidentnim i razumljivim razlikama, poseduju međusobne srodnosti zasnovane na obostranom poverenju u čiste vizuelne vrednosti, što će posebno da dođe do izražaja kada u okolnim društvenim i životnim prilikama kao bitno i presudno budu postavljena pitanja ‘opstanka umetnosti u uslovima krize’ i ‘(ne)mogućnosti autonomije umetnosti u traumatičnom političkom kontekstu'”, navodi u katalogu izložbe, istoričar umetnosti, prof. dr Ješa Denegri.

Tokom trajanja izložbe, biće organizovana dva stručna vođenja, koje će voditi prof. Ješa Denegri i jedan od autora, umetnik, Veljko Vujačić, a koja će posebno biti najavljena.

Izložba traje do 30. novembra 2021. godine u Modernoj galeriji Beograd, na adresi Strahinjića Bana 8. Radno vreme galerije je od 10 do 20 časova.

Izložba “A way back home” Ane Marinković

Smotra multimedijalnih ostvarenja “A way back home”, nastalih tokom 2021. godine, ukazuje na širok dijapazon oblasti interesovanja umetnice Ane Marinković, kako u formalnom, tako i u idejnom smislu, te direktno upućuje na njenu izrazitu volju da uđe u eksperiment. Izložena dela, koja predstavljaju vizuelni osvrt na višegodišnji boravak u Njujorku, nastala su kao produkti umetničkog artikulisanja intenzivnih introspektivnih istraživanja umetnice tokom navedenog perioda.

Prvi susret sa hiperkapitalističkim društvom u periodu velike političke i epidemiološke krize, lične nesigurnosti i strahovanja od neuspeha, borba sa racionalnim i iracionalnim mislima, beg od stvarnosti kroz zavisnost te silovito vraćanje i sukobljavanje sa istom treba posmatrati kao najvažnije agense u nastanku izloženih radova, koji dodatno naglašavaju njihovu rezonantnost. Atmosferom neizvesnosti, napetosti, egzistencijalne teskobe i tenzije, postignutom inscenacijom postavke, umetnica nas uvodi u metafizički prostor koji materijalizuje njena osećanja, sećanja i druge intimne impulse, što svedoči o tome sa koliko razumevanja je artikulisala izražajna sredstva. Ana Marinković svojim eksperimentom u polju proširenih umetničkih medija, kao i angažovanim pristupom kada su u pitanju sadržinski kvaliteti radova, kroz sopstvena iskustva na kritički način smelo oponira dominantnim umetničkim diskursima, postavljajući važna društveno-kulturološka pitanja.

Izložba je otvorena do 19. novembra u Galeriji Doma omladine Beograda.

Kustoskinje: Zlata Vučetić, Minja Velemir

Ana Marinković rođena je 1997. godine u Beogradu. 2018. godine završava osnovne akademske studije, a potom 2019. godine master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mrdjana Bajića i Radoša Antonijevića. Trenutno je student prve godine doktorskih studija transdisciplinarne humanistike i teorije umetnosti i medija na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu u klasi profesora Miodraga Šuvakovića.

Učestvovala je na mnogobrojnim grupnim izložbama a neke od njih su: Inter/akcija u Domu omladine Beograda u saradnji sa studentima Filozofskog fakulteta u Beogradu katedre za Istoriju umetnosti, Perspektive XXXV u Nacionalnoj galeriji, FESTUM u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, Intervencije u galeriji Magacin, Izložba crteža i male plastike studenata FLU u Domu omladine Beograda i mnoge druge. Jedan od najznačajnih izložbi i projekata umetnice je projekat ’’U dodiru sa’’ Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu posvećen slepim i slabovidim osobama sa ciljem približavanja umetnosti osetljivim grupama. Rad sa ove izložbe se nalazi u kolekciji muzeja.

Svoj umetnički senzibilitet najbolje predstavlja kroz medij crteža, skulpture i prostornih instalacija. U svom vizuelnom istraživanju se bavi aktuelnim socijalnim i društvenim fenomenima, savremenim sistemima vrednosti i poremećenim međuljudskim i emotivnim odnosima. Kroz lična iskustva na gore navedene teme daje kritički osvrt.

Foto via Parobrod


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
26
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
16
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
13
Zanimljivo
korisno korisno
10
korisno
okej okej
6
okej
divno divno
3
divno
Predivno Predivno
33
Predivno
Super Super
16
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.