Otvaranje izložbe pod nazivom “Izuzetan poznavalac samoće” akademskog slikara Ozrenka Mrkića zakazano je za subotu 28. marta, a izložba će trajati do 9. aprila u Galeriji Srpske Nacionalne Akademije (2381 Dundas Street West) na kojoj će biti prikazano preko 50 novih radova.
Ozrenko Mrkić, akademski slikar iz Sarajeva, poslednjih 25 godina živi i radi u Torontu, Kanadi. Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama u Evropi i Severnoj Americi, a do sada je priredio 20 samostalnih izložbi.
Dve godine je živeo u Beogradu, postao član ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije), izlagao u Novom Sadu, Čačku, Sremskoj Mitrovici i Beogradu.
Na Art Salonu “150 godina Kanade” u Kulturnom centru Novog Sada, u septembru 2017. mogli su se videti i radovi Ozrenka Mrkića.
Zahvaljujući balkanskoj tvrdoglavosti i, naravno, ljubavi prema umetnosti izdržao je sve izazove “umetničkog života” na Zapadu i nastavio da svakodnevno slika sa nesmanjenom energijom.
Pročitajte još i: “Nekad mi je žao stvarnosti”, izložba Ozrenka Mrkića u Torontu
Izložba u Galeriji Srpske Nacionalne akademije je prilika da, po prvi put, pokaže veliki broj novih radova nastalih poslednjih godinu dana.
Kako je samoća velika ‘okupacija’ umetnicima, ali i inspiracija, na tu temu smo razgovarali sa Ozrenkom Mrkićem, pre otvaranja izložbe u Kanadi.
Šta je za vas samoća?
“To je kada subotom, oko podne, na Queene Street-u u Torontu, prepunom ljudi, nemaš s kim da popiješ kafu.”
Da li volite da ste sami?
“Ponekad volim da sam sam…Da se malo sredim i saberem.”
U kom periodu života ste bili najviše sami?
“Onda kad sam ostao bez domovine, bez doma, daleko od porodice i prijatelja…I naravno, bez tla pod nogama.”
Da li vam je samoća inspiracija?
“Nije mi inspiracija, naprotiv – meni je gužva inspiracija, to se vidi na većini mojih slika, ali sam navikao da sam sam dok slikam. Bolje se koncentrišem na rad, detalje… a i slušam muziku koju sam izaberem. “
Šta možete da nam kažete na temu: depresija i samoća?
“Ja ne bih povezivao depresiju i samoću, iako se depresivni ljudi često osamljuju. Ni u čemu ne treba preterivati. Društvo, frka, ljudi su naše prirodno okruženje i treba uživati u komunikaciji i razmeni energije sa drugim ljudima. “
Da li za sebe možete da kažete da ste izuzetan poznavalac samoće?
“Priznajem, nismo stranci, samoća i ja. Jedino što svoje trenutke samoće uvek ispunjavam knjigama, muzikom i radom tako da se samoća obavezno pretvori u poseban, ugodan oblik druženja.”
Foto: Privatna arhiva Ozrenka Mrkića
