„Ovo je jedini pravi film o Marini“, rekao je reditelj Boris Miljković povodom domaće premijere filma „Povratak kući: Marina Abramović i njena deca“. Svetsku premijeru film je imao na Sarajevo Film Festivalu a „film će 5. decembra početi da živi“, rekao je reditelj na konferenciji, misleći na premijeru u Beogradu.
Od samog početka filma, pred nama je iskrena intimna priča jednog putešestvija žene koja se nakon više od 40 godina, tokom kojih je živela u mnogim gradovima sveta, vraća u rodni Beograd.
Prošle godine, Marina je imala izložbu „Čistač“ koja je trajala nekoliko meseci u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Film je i zabeleška te izložbe, koja predstavlja celokupnu evoluciju Marine kao umetnice. Kadrovi sa izložbe, i pripreme iste prepliću se sa događajima iz prošlosti o kojima Marina govori otvoreno.
Marina podigla lestvicu
Miljković smatra da Marina „Čistačem“ visoko podigla lestvicu izlaganja.
„Kroz tu izložbu, ona je doživela svoju malu ličnu katarzu, otpakivanje važnog kofera. Time što je došla i dovela Čistača, učinila je sebi, pre svega, puno dobrog, ali i nama“, rekao je Miljković.
U filmu su prikazani i segmenti priprema reperformera koje je publika gledala u Muzeju savremenih umetnosti prošle godine. Cilj, međutim, nije puko ponavljanje onog što je Marina radila u orginalnim izvođenjima, već predstavljaju jedno posebno iskustvo za svakog umetnika.
Zato se Marina na neki način i gnuša, što se može primetiti u njenom glasu, onih koji „svoj rad ne daju nikom“.
„To je kao kad ne daš svojoj deci da odrastu“, kaže ona.
Ali tek kad je došla u SAD, u Njujork, grad koji broji mnogo umetnika, Marina je morala da pronađe način da bude jedinstvena.
Sviđala se ili ne nekom njena umetnost, razumeli je mi ili ne, ona je u tome i uspela. Marini je 2016. dodeljena nagrada za najuticajniju ličnost iz sveta umetnosti. A nekoliko godina ranije sarađivala je i sa Lejdi Gagom.
I pored svih performansa, od „Kuće sa pogledom na okean“, preko „Ritma“ do „Umetnik je prisutan“, koji sami po sebi jesu fascinantni, scena koja možda najviše intrigira u filmu jeste momenat nostalgije kada Marina konačno ulazi u stan u kojem je živela u Beogradu, za vreme Jugoslavije.
Taj povratak Marine, a ne njenog dela, kao i njena prošlost i odnos s majkom, jeste ono o čemu ovaj film zaista govori.
Na kraju, ako niste upoznati nimalo sa delom Marine Abramovć, ovaj film će vas uvesti u njen svet koji ćete nakon poslednje scene makar malo bolje razumeti.
Foto: MCF
