Lepo je
Lepo je kad je rame nečije oslonac za tvoju mislima obuzetu glavu,
Lepo je kad tom istom glavom misliš i ne mariš da uvek budeš u pravu,
Lepo je kad na raširene ruke raširenim odgovoriš,
Lepo je kad se sa nekim u par reči sve dogovoriš.
Lepo je kad te treptaj nečijeg oka i jedan neprimetan pokret glavom
podsete da si na putu pravom.
Lepo je kad se u ogledalo gledaš i tebi znan odraz vidiš,
kad ima puno toga što uradio si,
ali se ničega naročito ne stidiš.
Lepo je kad se za ljude dušom vežeš,
kad se u tebi ništa ne buni, kad telo svoje ne stežeš.
Lepo je dok dišeš,
Lepo je kad nekom jednim potezom suze brišeš.
Lepo je kad srećnim nekog učiniš,
pa samom sebi srećan bivaš,
Lepo je kada u životu učestvuješ i realizuješ,
sve ili bar deo onoga o čemu snivaš.
Lepo je da kad tmina se spusti,
a ti zračiš, oblake rasteraš i vedrim bojama svoje misli oblačiš.
Lepo je dok plešeš, jer radosna srca plešu,
Lepo je kad izvore svoje snage neguješ,
Lepo je kad od onog što ti srce mrvi i što te guši odustaneš
i naučiš da ne preteruješ.
Lepo je kad lepota sveta u jednom biću se skupi,
Pokušaj,
pa nisu lepe misli i skakutavo dete u tebi,
nešto što košta, nešto što sebi i drugima poželeo ne bi.
Nije skupo, probaj, jednom sam i ja tako džepova praznih osmehe nizao
licima raznim.
Promena
Vreme nam je kao takvo dato na raspolaganje svima,
samo je važno koliko ga ko u svojoj subjektivnoj percepciji ima.
To se kao takvo ne može baš uvek objasniti ni sebi,
a jos teže da može ostalima.
Sada nije ni važno koliko vas koji ovo čitate ima.
Samo je teško pokušati dokučiti to određenje vremena,
nekako je to pitanje po svojoj saržini jako snažno,
ono jeste za nas relativno,
ali opet za poimanje sveta jako važno.
Recimo dok se ti nadaš i čekaš,
ja tražim i radim,
dok ti želiš da neke plodove ubiraš,
ja seme spuštam na zemlju i sadim,
dok ti misliš kad će se nešto promeniti,
ja menjam sebe i dajem svetu primer da me sledi,
dok se znojim i naprežem, a ti samo posmatraj i sedi.
Pa možda nam je ta vremenska dimenzija ista data,
ali je očigledno svako od nas drugačije shvata.
Protračiti ga je lako,
samo hrabri znaju kroz isto koračati odvažno i jako.
Zato nemoj da ga gubiš,
da misliš da ga dovoljno nemaš,
nemoj zimski san da snevaš,
već se probudi dok je zora,
jer od jutra se čovek menjati mora.
Poželi
Neki te san tako pomeri,
sa tačke u visine digne,
i samo gledaš kako tamo gde si pošao da dođeš,
da na vreme stigneš.
Puna je korpa ostvarenja
samo kada ima želja.
Kada svoje želje krojiš,
u bilo kojem životnom dobu,
bilo da si osoba mlada, sredovečna, stara,
važno je samo da si onaj koji stvara.
Jer stariti samo onaj ume ko se u nepresušni svet želja i ostvarenja razume.
Misli su mi glavom pune.
Ko pogrešno rečenicu vidi taj svet mašte ne razume.
Ajde malo u kutiju obrazaca, postojećih, naučenih ubeđenja unesi po par nekih novih,
nekih neobičnih, nekih možda nesvojstvenih nikom drugom sem tebi stvari,
pa onda ubaci u nju glavu i čudesan svet joj na tren podari.
A onda poželi i ostvari.
Za sve nekako ima rešenja,
pod uslovom da ne patiš od ustaljenih uverenja.
Promeni malo pogled, ako ne vidiš,
uzmi lupu, uzmi kakav dvogled,
pa približi sebi svoje želje, izgledaće ti bliže i njihovo ostvarenje.
Olakšaj malo sebi, i ne misli da to sto ostvaruješ iz nekog razloga ne pripada baš i samo tebi.
Foto: Canva
