Dok se lepe
prsti
po sparini
krajem juna
u Beogradu
na asfaltu
bez krošnji
sa naočarama
u obliku srca
Hodam
i zamišljam
taktove
i plešem
u svojoj
glavi
Setno
melanholija
napušta
moj um
Dok se
mršte
bore
između obrva
po sparini
krajem juna
u Beogradu
na asfaltu
bez krošnji
sa naočarama
u obliku srca
Hodam
i zamišljam
da vetar
pirka
elegantno
kao u filmovima
sa srećnim krajem
Setno
melanholija
napušta
moj um
Dok
hodam
i hodam
u svom
filmu
pali se
zeleno,
i
setno
melanholija
namiguje.
Prelazim
ulicu,
film se
završio.
Foto: Pexels
