Za priču Kena Majlsa, prošle godine je čuo ceo svet. Uloga ovog virtuoza za volanom dodeljena je jednom od, po mnogim, najboljih glumaca današnjice. Kristijan Bejl je tako, imao tu čast, da uđe u “cipele” čoveka koji je, mnogi bi rekli, učinio nemoguće. Pobedio je na čuvenoj Le Man trci 1966. godine. A kako je govorio, za njega je vožnja bila hobi, uživanje – kao golf drugima.
Ken Majls je bio automehaničar i izuzetno vešt britanski vozač sportskih automobila. Rođen je 1. novembra 1918. u Saton Koldfildu nedaleko od Birmingema.
Još kao dečak je bio zainteresovan za mehaniku. Nakon neuspelog pokušaja da pobegne u Ameriku, Majls napušta školu sa samo 15 godina i počinje da radi kao pripravnik u Wolseley Motors-u (proizvođač delova za automobile).
Umesto tradicionalnog obrazovanja, Wolseley Motors ga šalje na školovanje u tehničku školu, kako bi proširio svoje znanje o konstrukciji automobila. Majlsove dalje planove je omeo Drugi svetski rat. Narednih sedam godina proveo je u u vojsci popravljajući tenkove. Čin komandanta stekao je 1942, a dve godine kasnije, učestvovao je u sletanju na Normandiju – čuvenom Danu D.
Kraj rata Majlsu omogućava da se vrati svojoj najvećoj ljubavi – trkačkim automobilima. Pokušaji da uđe na britansku trkačku scenu su ga ostavili u besparici. U Ameriku konačno odlazi početkom pedesetih godina, gde ga čeka posao koji mu je ponudio prijatelj iz Kalifornije.
Već naredne godine, Ken ostvaruje 14 pobeda u trkama Kluba sportskih automobila Amerike. Majls veoma brzo stiče dobru reputaciju izvrsnog vozača, ali i kao veštog mehaničara.
Njegova strast prema četvorotočkašima je privukla pažnju Kerol Šelbija. Zbog svojih veština, Majls je bio ključni član Šelbijevog tima. A 1964. godine je postao glavni test vozač. Čak ni oštar jezik, po kom je Majls bio poznat, nije sprečio Šelbija da ima puno poverenje u njega.
Zanimljivo je da je Majls tokom test vožnji pravio beleške kako bi doprineo poboljšanju performansa automobila. Mogao je, čini se, u potpunosti da se stopi sa automobilom i oseti ga i na taj način razume šta bi trebalo uraditi da bi automobil bio brži.
Majlsova “beba” GT350
Majls je učestvovao u samoj konstrukciji i poboljšanju modela GT350. Nazivao ga je svojom bebom. Ujedno ga je i testirao. Njegov najveći fokus je bio na smanjenju težine.
Na fotografijama trka u kojima je učestvovao za volanom GT350 se može videti kako su sva četiri točka odskakivala od zemlje, pa se činilo kao da automobil leti.
Mustang GT350 ostvaruje svoju prvu pobedu 14. februara 1965. godine u Grin Valiju u Teksasu. Majlsova reputacija najboljeg vozača sportskih autombila tom pobedom je zacementirana.
Ford, Ferari i Majls
Jedno od većih rivalstava u auto industriji je bilo baš između Forda i Ferarija. Naime, sve je počelo kada je Ford pokušao da kupi Ferarija.
U početku se činilo da će se naći sporazum. Pregovori su toliko dugo trajali da su obe strane na kraju bile iscrpljene.
Sve je pošlo po zlu kada je Ford predložio da on finansira i vodi sve oko odeljka Ferarijevih trkačkih automobila. To je razljutilo Enca Ferarija. Odmah je okrenuo leđa Fordu, jer je taj predlog shvatio kao uvredu.
Henri, pak, ništa nije prepuštao slučaju. Počeo je da troši sav novac kako bi nadmašio Ferarija i postao bolji u oblasti trkačkih automobila. Međutim, njemu nije bilo dovoljno samo da nadmaši Enca, već je želeo da se pojavi na čuvenoj Le Man trci i ponizi Ferarija.
Nažalost, Fordova prva trka u Le Manu se nije završila slavno. GT40 se nije pokazao kao pouzdan i nije završio trku zbog problema sa menjačem. Ferari je zauzeo sva tri prva mesta.
A onda se 1965. desio susret Forda, Šelbija i Majlsa.
Ken i Kerol su već imali sjajan uspeh sa GT350. Majlsu je pripala čast da tesitra GT40. Kada je uveliko počeo da se bavi njegovim nedostacima, Ford u poslednjoj sekundi odlučuje da promeni motor. Taj potez je bio loš, Fordov GT40 je pretrpeo još jedan poraz.
Uprkos inatu i želji da uništi Ferarija, Ford nije postigao svoj cilj. Naprotiv, samo je imao troškove.
Šelbijev tim i Majls 1966. godine počinju da rade za Forda, rešeni da sruše Ferarija na velikoj trci.
Fil Remington iz Šelbijevog tima sa Majlsom izvodi GT40 na Willow Springs Raceway u Kaliforniji kako bi ga testirali i videli šta bi mogli da učine da ga poboljšaju.
Trebalo je olakšati automobil, kako bi išao brže, a ujedno i ugraditi bolje kočnice. To su i uradili.
Uz pomoć radnika fabrike Šelbi Amerikan ugradili su znatno lakše točkove koji su prijanjali uz stazu. Time oslobodivši i više konjskih snaga ugradili su i bolje kočnice.
Kako je Le Man trka 24 sata postala deo istorije
24 sata Le Man je najstarija trka sportskih automobila i izdržljivosti na svetu. Održava se još od 1923. godine u blizini gradića Le Man u Francuskoj. Trku organizuje Automobile Club de l’Ouest, a održava se na stazi Circuit de la Sarthe.
Samu stazu čini mešavina zatvorenih javnih puteva i namenskih delova trkačkih staza. Trka se održava u junu. Uprkos velikim vrućinama, kiša se često zadesi kao propratni detalj trke. Trka ima za cilj testiranje izdržljivosti automobila sa što manje zamora materijala i delova.
U toj trci Majls je vodio Fordov tim i obarao sopstvene rekorde na stazi. Trka se odvijala toliko dobro da je Ford poželeo da kroz cilj u foto finišu prođu tri njegova automobila. Zato je izvršni direktor Forda Leo Bibe rekao Šelbiju da Ken Majls mora da uspori tokom trke. Majls nije bio sasvim zadovoljan tom idejom ali je rešio da uradi ono što bi bilo najbolje za njegov tim. Ta odluka ga je koštala pobede koju je odneo Meklaren. Majls je prešao daleko vše krugova ali su pobedu uračunali Meklarenu zbog bolje izdžljivosti njegovog automobila.
Kraj života i početak legende
Ken nije gubio vreme. Ubrzo nakon trke se vratio na stazu da testira još jedan Fordov automobil.
Majls je vozio nizbrdo stazom Riversajda kada se automobil sasvim neočekivano prevrnuo i zapalio. Ken nije preživeo.
Nakon njegove smrti, Šelbi je ostao slomljen. U Majlsu je pronašao prijatelja i nekoga ko je delio istu strast prema trkačkim automobilima kao i on. Majlsova smrt je doprinela i poboljšanju bezbednosti trkača. Tako je uveden kavez u kabini vozila.
Zahvaljujući Majlsu i njegovom umeću, Ford je i naredne tri godine za redom osvajao Le Man.
Ken je iza sebe ostavio suprugu Moli Majls i sina Pitera, kog je neretko vodio sa sobom na testiranja automobila i trke.
Piše: Zorana Milosavljević
Izvor: Pinterest
