U Francuskoj ulici br. 7, već više od 70 godina se nalazi mesto koje diše i menja se zajedno sa Beogradom – restoran “Klub književnika”. Mesto na kome se krojila politika države i kako kažu, “rađala i umirala elita”, bilo je stecište svih onih koji su obeležili stranice burne jugoslovenske istorije.
Kultni dom Miće Piroćanca
Restoran se nalazi u kući jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca iz druge polovine 19. veka – Milana Piroćanca. On je bio srpski političar, pravnik i predsednik Vlade Srbije u periodu 1880 – 1883. godine. Za vreme njegove vlade izgrađena je prva železnička pruga u Srbiji, a poznat je i kao političar koji se hrabro zalagao za liberalne zakone o slobodi štampe i udruživanja.
Njegova velelepna kuća, na uglu Francuske i Simine ulice, predstavlja kulturno dobro i svojevrstan spomenik kulture. Građena je u neorenesansnom stilu sa bogatom dekoracijom na fasadama i fino obrađenim detaljima oko portala, prozora i središnjeg balkona. Glavni arhitekta i idejni tvorac ove građevine je Jovan Ilkić, čovek koji je projektovao zgradu Narodne Skupštine u Beogradu i čuveni hotel “Moskva”.
U drugoj polovini 20. veka kuća Milana Piroćanca postala je dom srpskih pisaca. U njemu se već nekoliko decenija nalaze prostorije Udruženja književnika Srbije, a pre šesnaest godina počelo je da deluje i Srpsko književno društvo. Osim dve ugledne književničke organizacije, u Francuskoj br.7 nalazi se i restoran “Klub književnika” – kultno mesto slobodoumlja, velikih ideja i dom jugoslovenske književne elite.
“Klub književnika” i Budino doba
Restoran je decenijama gostio ljude iz različitih sfera umetnosti i kulturnog, društvenog života i kao takav jedan je od retkih svedoka značajnih trenutaka u istoriji Beograda. Nije mogla da prođe bilo koja manifestacija, dodela nagrada ili poseta nekih velikih svetskih imena, a da se tim povodom nije svratilo u “Klub književnika”.
Foto: Kulturni kišobran
U početku su gosti morali da imaju člansku kartu da bi ovde ušli, pa je po Beogradu kružila dosetka da je važnije biti član “Kluba književnika” nego Udruženja književnika. Znalo se i kome se, kao po komandi, ustupala stolica. Pored slavnih gostiju koji su restoranu obezbedili kultni status, Budimir Blagojević Buda je čovek zaslužan za to što se ovaj restoran smatra kamenom temeljcem beogradskog ugostiteljstva. Buda je bio vlasnik i šef kuhinje restorana više od 50 godina!
“Decenijama se velika politika odvijala upravo ovde, u ovim salama. Nekada sam se osećao kao da se pred mojim očima i ušima odlučuje o ratu i miru”, govorio je Buda za “Politiku”.
Foto: Kulturni kišobran
Uvek ozbiljan i dostojanstven, iza debelih stakala svojih naočara dobro je promatrao svoje goste. Poznavao ih je i pratio njihov rad. Bio je deo burnog života koji se u salama restorana odigravao.
Priča se da je šrafcigerom lomio led i donosio ga gostima bez mnogo pitanja. Napuštao je klub u rane jutarnje sate, kada isprati poslednjeg gosta i brinuo se o renomeu i kvalitetu – od glavnih jela do nadaleko čuvenik krempita.
Pročitajte još i: Kisić o novoj eri za Klub književnika: Želim da kroz hranu ispričamo priču o novom spoju Beograda i drugih gradova i sela Srbije
Ričard Barton u gostima kod Bude
Veliki broj književnika ovde je započinjao večeri i provodio cele noći u tri sale ovog kultnog boemskog mesta. Momo i Ljiljana Kapor, Ivo Andrić, Danilo Kiš, Matija Bećković, Dobrica Ćosić i mnogi drugi.
Pored književnika i političara, restoran je bio popularan i među slikarima, vajarima, glumcima i rediteljima. Njegovi neizostavni gosti bili su i Bata Stojković, Zoran Radmilović, Olivera Katarina, Olja Ivanjicki, Petar Lubarda i drugi istaknuti srpski umetnici.
Međutim, u restoranu su neretko boravili i strani intelektualci koje je put naneo u Beograd, kao što su Žan Pol Sartr, Simon de Bovoar, Alberto Moravija, ali i glumac Ričard Barton! Čuveni “srcolomac” voleo je da svrati kod Bude na piće dok je u Beogradu snimao čuvenu “Sutjesku”.
Foto: Klub književnika
