“Kovš – putešestvije čudesne srebrne činije kroz XX vek”, treći je roman Peđe Ristića.
Roman predstavlja slavan povratak tradicionalnom žanru istorijskog romana u kome će uživati i čitalačka publika i kritika, navodi se u recenziji Marine Đenadić.
“Hronotop upotpunjuje vredan antikvitet iz vremena sutona Carske Rusije – glamurozna srebrna činija – kovš koja putuje Evropom tokom XX veka – ilustrujući naš slovenski fatalizam, sklon ekstremima, megalomaniji i krajnostima, ali protkan emocijama i toplinom”, piše dalje u recenziji.
Đenadić ističe da roman “Kovš” i predmet o kom se govori u delu, uzevši da je prošao čitav vek od ruske emigracije, podsećaju da su vrednost i cena promenljive kategorije.
“Veoma inovativan i kompleksan, istorijski roman u kome je ispripovedana saga niške familije Aksentijević, isprepletena sa dramatičnom životnom pričom Rusa Nikite, izbeglice. Glavni lik romana je, međutim, vredan umetnički antikvitet ‒ kovš. Radnja počinje u Carskoj Rusiji, u sâm suton carske dinastije, kada uvaženi draguljar Faberže pravi ovu monumentalnu činiju za elitni carski puk. Tokom XX veka, premeštan po evropskom kontinentu, kovš menja vrednost i namenu. Krajem veka pronalazi ga Momir, Beograđanin koji se odselio u Beč u potrazi za boljim životom. Ova saga je i putopis koji traje sto godina, koliko je ova glamurozna činija učestvovala u različitim fenomenima i kontradiktornostima. Predstavlja i hroniku čiji je tok isprepletan i ispresecan, ilustrujući paradokse veka iza nas, u kome su se na neprirodne i grube načine mešali aristokratija i puk, visoka umetnost i kič i prizemno ponašanje. Na kraju, putopis i put kovša se završavaju, krug se zatvara. Restauriran, kovš je vraćen na mesto odakle je i potekao ‒ u Rusiju, piše Đenadić.
“Razdori i svađe, otvorena i nerešena pitanja i dalje ostaju takva, što je najbolje iskazano transponovanim govorom pripovedača: „ne umemo mirno da se ne slažemo“ ‒ što su nauk, pouka i poruka ovog istorijskog romana. Pitanje je samo koliko želimo i koliko smo spremni da ih usvojimo i primenimo?”, zaključuje Đenadić.
„Momir leži u krevetu i gleda u mrak. Razmišlja na šta je naleteo: Šta li se sve sa tom divnom činijom događalo? Eheeej, sto godina! Neki ruski general ga je poručio, kupio… Sigurno su Rusi pili votku iz njega, ili možda nešto drugo, finije? Kako je tako skupocen predmet stigao u Niš? Da li ga je doneo jedan od onih hiljada ruskih izbeglica koji su bežali od Crvenih u Srbiju, dvadesetih? Kako ga je taj jadnik nosio, kako ga je sačuvao? Da li je kovš možda njega sačuvao? Kakve li sve tajne nosi tih deset kila srebra?“
Iz romana “Kovš”
O piscu
Peđa Ristić je rođen u Beogradu 1953. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu. Još kao mlad je imao širok dijapazon interesovanja i pored osnovne struke, se bavio komponovanjem, pisanjem, organizacijom zabavnih događaja, glumom i pevanjem u Klubu Studenata Tehnike.
Otišavši iz Jugoslavije pri njenom raspadu, objavio je roman “Pijanino u blatu” (Prometej, Novi Sad 1998.) o beogradskim intelektualcima koji su 90-ih masovno napuštali domovinu.
Roman “Srećan čovek” objavio je 2017. (Čigoja), o makedonskom jevrejinu koji, zahvaljujući pozitivnoj energiji, veseloj prirodi i inteligenciji uspeva da prevaziđe sve prepreke koje mu XX vek postavlja.
Foto: Promo
