“Postoji samo lepota, a ona ima samo jedan savršen izraz – poeziju”, smatrao je Stefan Malarme, francuski pesnik.
Za razliku od drugih pesnika svoga vremena, Malarme je bio marljiv i u svemu stilizovan čovek.
Kao pesnik prvo je bio parsonovac, a potom jedan od vodećih simbolista u francuskoj i evropskoj poeziji. Bio je na čelu pesničke simbolističke škole.
Zalagao se za čistu poeziju u kojoj su sugestija i asocijacija iznad direktnog imenovanja. Njegova poetika sastoji se u bekstvu od konkretnog predmeta u pesmi, u shvatanju da predmet treba isterati iz poezije.
Objavio je zbirke pesama “Pesme” (1887), “Knjiga” (1897) i “Pesme i proza”(1891).
Labud
Devičansko Danas, živahno i krasno
zanesenim krilom da l` razbiti smede
jezero sleđeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.
Negdašnji se Labud seća, ali kasno:
divan je, no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu čamom strasno.
Vratom srtešće belu tu smrt što je steče
prostorom kažnjena tica kog poreče,
al` na užas tla što perje joj sputava.
Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukočen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud, izgnan beskorisno.
(prepevao Vladeta Košutić)
Piše: Ksenija Stojiljković
Foto: Wikimedia Commons
