Postoji verovanje da dešnjaci žive duže od levorukih ljudi. Na celom svetu postoji oko 10% ljudi koji piše levom rukom, a u Evropi za procenat više. I biće sve više levorukih jer se sve više napuštaju razne tradicije. Vekovima unazad smatralo se da je pisanje levom rukom pogrešno. U devetnaestom veku je levorukima bilo zabranjeno da se venčavaju i imaju potomstvo.
Same reči u nekim jezicima (engleski – right, nemački – recht, francuski – droit) kazuju da ono što je desno – to je ispravno. Ono što je levo, ne baš.
Istraživanja pokazuju da su male šanse da će oba roditelja imati dete koje je – levoruko. Ta verovatnoća raste do 50% kada su oba roditelja levoruka. Češće će žene nego muškarci biti levoruke.
Za levoruke se smatra da su kreativniji, da se bolje snalaze u muzici i umetnosti, da imaju veći IQ nego dešnjaci, da su bolji u multitaskingu – da rade više stvari u isto vreme. Smatra se da su levoruki bolji u tenisu i u boksu.
Levoruki su sa druge strane skloniji povredama jer koriste stvari namenjene dešnjacima, kasnije ulaze u pubertet, češće pate od alergija, astme, epilepsije. Mnogo su veće šanse da postanu alkoholičari. Neodlučniji su i plašljiviji.
Brojne istorijske ličnosti su bile levoruke – Napoleon, Cezar, Mikelanđelo, Da Vinči, Njutn, Ajnštajn, Tesla, Aleksandar Makedonski, Čarli Čaplin, Merilin Monro, Betoven, Mocart, Paganini, Moris Ravel, Mark Tven, Kafka, Gete, Hans Kristijan Andersen, Jurij Gagarin, Nil Armstrong, Fredi Merkjuri, Kurt Kobejn,…
Neka od danas poznatih lica kao što su Džulija Roberts i Tom Kruz su takođe levoruki.
U Velikoj Britaniji postoji udruženje, a u Pensilvaniji koledž za levoruke.
Svakog 13. avgusta obeležava se Međunarodni dan levorukih.
Piše: Miljana Miletić
