Šarl Bodler je jedan od najvećih “ukletih pesnika”. U evropsku poeziju uveo je do tada nezamislive sadržaje.

Prvu knjigu pesama “Cveće zla” objavio je 1857. godine. Objavljivanje ove zbirke pesama bilo je revolucionarno za to doba. Sa njom je počela i nova estetika i novo poimanje lepote u pesništvu. Poezija iz ove knjige je u znaku usamljenosti, razočarenja i klonuća. Živeći život boema i beskućnika, Bodler je dotakao dno života i upoznao sve ponore kroz koje čovek može proči.

Njegova poslednja knjiga – pesme u prozi “Splin Pariza” objavljena je 1869, dve godine nakon Bodlerove smrti.


Magle i kiše

O jeseni pozne i blatna proleća,

volim vas i hvalim, uspavljiva doba!

Jer tad mi se srce ovito oseća

ponjavom maglenom u pustoši groba.

Na toj pustoj ravni, gde severnjak brije

i vetrokaz škripi mrakom dugih noći,

moja duša jače no kad proljet grije

gavranskim će krilom razmahnuti moći.

Ništa slađe srcu – punom grobne zime,

što davno već mrazom pritisnuto bije,

o, bledo podneblje, kralju naše klime

Od tvoje sivoće, stalne i bez nade,

-osim noću katkad, kad meseca nije,

udvoje na logu uspavati jade.

Priredila: Ksenija Stojiljković


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
1
Predivno
Super Super
0
Super
Ksenija Stojiljković
Studentkinja treče godine novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Prava neodlučna vaga koja živi na relaciji između jave i sna.