Šarl Bodler je jedan od najvećih “ukletih pesnika”. U evropsku poeziju uveo je do tada nezamislive sadržaje.
Prvu knjigu pesama “Cveće zla” objavio je 1857. godine. Objavljivanje ove zbirke pesama bilo je revolucionarno za to doba. Sa njom je počela i nova estetika i novo poimanje lepote u pesništvu. Poezija iz ove knjige je u znaku usamljenosti, razočarenja i klonuća. Živeći život boema i beskućnika, Bodler je dotakao dno života i upoznao sve ponore kroz koje čovek može proči.
Njegova poslednja knjiga – pesme u prozi “Splin Pariza” objavljena je 1869, dve godine nakon Bodlerove smrti.
Magle i kiše
O jeseni pozne i blatna proleća,
volim vas i hvalim, uspavljiva doba!
Jer tad mi se srce ovito oseća
ponjavom maglenom u pustoši groba.
Na toj pustoj ravni, gde severnjak brije
i vetrokaz škripi mrakom dugih noći,
moja duša jače no kad proljet grije
gavranskim će krilom razmahnuti moći.
Ništa slađe srcu – punom grobne zime,
što davno već mrazom pritisnuto bije,
o, bledo podneblje, kralju naše klime
Od tvoje sivoće, stalne i bez nade,
-osim noću katkad, kad meseca nije,
udvoje na logu uspavati jade.
Priredila: Ksenija Stojiljković
