Na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), po četvrti put ove godine 24. januara obeležava se Međunarodni dan obrazovanja.

Prema podacima UN iz 2021. godine oko 265 miliona dece i tinejdžera širom sveta nema pristup obrazovanju, ili jednom započeto obrazovanje ne može da privede kraju. Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju je usmeravanje pažnje vlada i javnosti na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva.

Upravo na taj način važnost obrazovanja sagledavaju i mladi u Srbiji, pokazalo je istraživanje „Mladi i Ciljevi održivog razvoja “, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar TOC u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije CEVES. Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve “, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ implementira GIZ.

Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015. godine među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja, a cilj 4. obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti, posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.

“Kada je u pitanju očekivanje od države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja, učesnici ispitivanja sprovedenog sa različitim grupama mladih širom Srbije kao najvažniji cilj istakli su dostupno besplatno i kvalitetno obrazovanje, a nakon toga univerzalnu pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi. Kvalitetu obrazovanja manje značaja pridaju srednjoškolci nego studenti i oni koji su zaposleni bilo sa srednjim ili visokim obrazovanjem. Međutim, svi se svi slažu u jednom, a to je da obrazovanje mora da bude besplatno i dostupno svima, što je jedan odpreduslova za iskorenjivanje gladi i siromaštva širom sveta. Mnogi su ukazali i na to da, iako je osnovno i srednje obrazovanje besplatno, postoje dodatni troškovi koji limitiraju mlade koji ne žive u univerzitetskim centrima da nastave školovanje i steknu više i visoko obrazovanje“, kaže Goran Radisavljević direktor TOC-a.

U istraživanju, čiji je autor Boban Stojanović, kao generalni zaključak na ovu temu navodi se da mladi smatraju da se pre svega mora obezbediti dostupnost obrazovanja, a onda raditi na kvalitetu i uvezivanju sa tržištem rada, sa mnogo više praktičnog obrazovanja koje će pripremati učenike i studente za posao koji sledi. Pojedini učesnici fokus grupa su istakli da su najbogatije i najrazvijenije one zemlje koje najviše ulažu u obrazovanje i u kojima je obrazovanje moderno i primenjivo, U tom smislu ukazali su da bismo kao država morali da naučimo iz ovih primera i novac ulažimo u znanje i obrazovanje.

Pored uvida u stav mladih od 15 do 30 godina o važnosti obrazovanja, istraživanje je pokazalo i da 70.3% mladih u Srbiji uopšte nije upoznato sa Agendom za održivi razvoj do 2030. godine.

“Tek svaka dvadeseta mlada osoba, što je procentualno tek 4,9%, izjasnila se da je u potpunosti upoznata sa Agendom 2030, a samo 11.1% mladih je stava da u potpunosti zna sve ciljeve održivog razvoja. Kada su ciljevi održivog razvoja u pitanju, u odnosu na prioritete grupisanih ciljeva, čak 94,7% ispitanika izjavilo je da im je najvažnija zaštita životne sredine. Prema njihovim odgovorima bilo je primetno da je kod gotovo svih učesnika jako razvijen i strah da je priroda u Srbiji nepovratno uništena i da ćemo se sa posledicama tek suočiti”, zaključuje Radisavljević.

U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi se niz aktivnosti posvećenih promociji, primeni i praćenju sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030. Među tim aktivnostima su i kampanje, radionice i javne debate posvećene informisanju javnosti, organizacija koje rade sa decom i lokalnih i nacionalnih institucija o važnosti veće dostupnosti i inkluzije i kvalitetnog obrazovanja za sve. Tokom ovih aktivnosti ukazano je i da je Kovid-19 izazvao velike poremećaje u obrazovanju, pogodivši čitavu generaciju učenika, a posebno decu sa teškoćama u razvoju.

Foto: GIZ/Dobrosav Bob Živković


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.