Kada vam neko spomene grupu VIS Limunada, možda je prva reč na koju pomislite – retro. Ipak, ovo nije samo retro bend; oni su mnogo više od toga – u to nas uverava Miodrag Ninić, član VIS Limunade, koja sledeće godine slavi 10 godina postojanja. Novom pesmom “Ne tuguj dušo” ova družina nas poziva da ne tugujemo, a u razgovoru za Kulturni kišobran, Miodrag nas bliže upoznaje sa bendom, njihovim vrednostima i kako oni vide svoju muziku. Razgovarala Miljana Miletić.

KK: Novom pesmom “Ne tuguj dušo” osvrćete se na otuđenje i usamljenost, nešto kroz šta mnogi prolaze zbog aktuelne pandemije. Šta za vas predstavlja ova pesma? Kako izgleda biti muzičar u vremenu izolacije?

MN: Za nas kao i za mnoge druge muzičare i umetnike uopšte ovo je doba smanjene koncertno-izvođačke aktivnosti i smanjenog kontakta sa publikom te doba neizvesnosti i izazova na koji način održavati i razvijati svoj rad. Usled nemogućnosti održavanja živih nastupa akcenat je sada više nego ikada ranije na video produkciji i digitalnim medijima i upravo na svemu onome što u muzici i umetnosti uopšte radikalizuje poslovni model velikih brojeva.

Iako na prvi pogled deluje da digitalno okruženje nudi muzičarima produkcijsku nezavisnost i hipotetički pristup veoma širokoj publici na internetu, u stvarnosti međutim izgleda kao da je prednost ipak na strani velikih produkcija masovnih popularnih sadržaja čiji je potencijal da iskoriste karakteristike digitalnog sveta mnogo veći. Na taj način radikalizuje se uloga kapitala u kulturi i umetnosti što, uz redukcionističku racionalizaciju koju takvo poslovanje primenjuje u cilju efikasnosti, može da ima dva negativna efekta: krajnju redukciju kvaliteta sadržaja i kulturnih potreba javnosti, te nestajanje alternativnog kulturno-umetničkog modela i stvaralaštava. Istorijski, ovaj proces nije ništa novo ali deluje da smo na prekretnici kada postaje krajnje radikalan pre svega u osvajanju publike.

Naša aktuelna singl numera “Ne tuguj dušo” iako se obraća ličnim i emotivnim aspektima otuđenja, čini mi se da je svojom suštinskom porukom relevantna i u širem društvenom smislu utoliko što poručuje da ne lamentiramo na našim stanjem već da se trudimo u pravcu onoga čemu težimo, bilo da je u pitanju ljubav, kao u pesmi, ili nešto drugo u životu, te da će onda ispunjenje i doći – što jeste.

KK: Uskoro izlazi vaš EP. Za koju pesmu jedva čekate da ugleda svetlost dana?

MN: Planiramo da uskoro našu dosadašnju diskografiju objavimo na digitalnim servisima te u sklopu toga objavimo jedno EP izdanje na kome će se naći četiri poslednje singl numere među kojima je i “Ne tuguj dušo”. A ono čemu se zaista radujemo i nadamo je da pre leta objavimo drugi studijski album na kome će se naći pomenute numere ali i mnoge druge, koje već duže vreme čekaju na priliku da osvanu pred publikom.

KK: Retro nikada čini se nije izašlo iz mode. Da li se na novom EP-ju može očekivati nešto neočekivano od vas?

MN: Mi se prevashodno inspirišemo kulturnim vrednostima i estetskim dostignućima posleratnog perioda druge polovine 20. veka ali se zanimamo za veoma različite muzičke stilove i žanrove iz veoma različitih epoha od starijih pa sve do najsavremenijih.

Iako su nam interesovanja relativno široka u početku je u našem radu akcenat bio na upoznavanju i formalnom savladavanju klasika svetske popularne muzike iz doba kada je kvalitet takve produkcije bio na veoma visokom nivou. Takva muzika se u opštem smislu naziva retro a čini mi se da ne izlazi iz mode upravo zbog tog visokog stepena kvaliteta.

Međutim mi se ne trudimo da to stvaralaštvo konzerviramo i puristički očuvamo već nam je naprotiv namera da od njega kao kvalitetne konceptualne osnove stvaramo savremu muziku i nadamo se da će predstojeća izdanja upravo to predstaviti publici. 

VIS Limunada / Foto: Vladimir Miladinović RES

KK: VIS Limunada svojim zvukom je poput vremeplova – vraćate nas u vreme igranki u Jugoslaviji. Čak vam je i odevanje specifično, što je još nešto što vas izdvaja. Koliko je i da li je teško pisati pesme u tom stilu? Kako ste pronašli ovaj svoj zvuk?

MN: Zvuk još uvek tražimo i nadam se da ćemo uvek biti u potrazi za novim zvukom, ali načelno pesme pišemo i aranžiramo kao u zamišljenom dijalogu sa kulturnim i umetničkim vrednostima koje cenimo iz perspektive vremena i prostora u kojem živimo. S tim u vezi mislim da naše stvaralaštvo suštinski nije retro već da se veoma odgovorno odnosimo prema kulturno umetničkoj baštini i tradiciji izbegavajući komercijalnu banalnu inovativnost koja obeležava toliko različitih sfera savremenog života. Ovo se odnosi ne samo na muziku nego i na scenski nastup i scensku odeću. I na ovom polju se inspirišemo elegancijom pomenutig perioda ali nastojimo da budemo u dijalogu sa tim vrednostima.

Uvek kada imamo priliku nastojimo da sarađujemo sa mladim domaćim dizajnerima čiju odeću koristimo i promovišemo u spotovima i foto sesijama a ponekad i na nastupima kao prilikom modne revije zamišljene Limunada sport kolekcije na našem koncertu u 25. maja 2018. godine u fontani Mladost u parku ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu. Deo te zaista posebne atmosfere sačuvali smo u video spotu za singl numeru “Kad sunce zađe” koji se može naći na našem YouTube kanalu. 

KK: Sledeće godine ćete, ako se ne varam, obeležiti deceniju rada. Kako gledate sada na te početke? Koliko se VIS Limunada promenila u proteklih 10 godina?

MN: Taj prvi period našeg rada zasnivao se na izvođenju domaćih i stranih klasika, autorskim preprevima na našem jeziku, kao omaž praksi tadašnjih domaćih produkcija, kao i na nekolicini naših autorskih numera, čime smo smo nastojali da upoznamo i savladamo umetnička i tehnička načela koja smatramo vrednim.

Ovaj period u našem radu je, usled opštih okolnosti u kojima radimo, trajao mnogo duže nego što smo želeli pa smo javnosti ostavili utisak retro sastava u žanrovskom smislu, što lično mislim da nismo, iako insistiramo na vokalno instrumentalnoj melodijskoj muzici što je na neki način različito od ritmičke elektronske muzike ali nije samo po sebi vremenski određeno.

Sada smo posebno zainteresovani da iskustvo iz prethodnog perioda prenesemo na našu autorsku muziku, koja svakako crpi inspiraciju iz svega pomenutog ali koja je, bar po mom mišljenju, takođe suštinski savremena. Nadam se da ćemo imati priliku da to sa publikom i podelimo u narednim izdanjima.

KK: Prošle godine ste objavili pesmu “Ti, odakle si ti?” sa Idom Prester. Kako je bilo sarađivati sa Idom u ovoj pesmi koja nas tera na ples? 

MN: Saradnja sa Idom je bila sjajna. Ida je sjajan profesionalac i sjajna osoba. Tokom saradnje smo postali i dobri prijatelji pa se i sada viđamo i družimo kad god imamo priliku. Tako kroz saradnju sa Idom sam se bolje upoznao i sa Majom Uzelac pa je usledila i saradnja sa Majom, koja je sjajno režirala spot za aktuelnu singl numeru “Ne tuguj dušo”.

KK: Svirate i covere; koju pesmu posebno volite da izvodite?

MN: Volimo sve te pesme, zato ih i izvodimo. Lično posebno volim naše autorske prepeve zato što je to na neki način naš omaž počecima nastojanja za stvaranje kvalitetne popularne kulture na našim prostorima. Od prepeva posebno volim “O kato” – prepev numere “Oh Carol” autora Nila Sedake iz 1958. godine, jer je u duhovitom i umereno ironičnom prepevu ostvaren sjajan dijalog nas kao savremenih autora i izvođača sa nasleđem koje cenimo i koje nas inspiriše.   

KK: Odišete pozitivom, čak i nova pesma, iako je sporija, ima ohrabrujuću poruku. Šta osim da ne tuguju možete poručiti vašoj publici?

MN: Naš stav je da načelno govorimo o onome što smatramo da je dobro i da upućujemo pažnju na ono što smatramo da je vrednost pre nego li da osuđujemo ono što ne volimo i sa čime se ne slažemo. To je vid afirmativne kritike koji smo usvojili kao naš umetnički odnos prema izazovima društvenog i individialnog života u našem vremenu.

Ne smatram da je to jedini način kritičkog odnosa, ali sam sklon da bar u domenu popularne kulture, koja može i treba da bude društveno sadržajna i odgovorna, smatram da su se bunt i negativna kritika često pokazali kao trend i komercijalna obaveza ili jednostavno lakši način da se prisvoji društveno kulturološki značaj kojega često i nema, pre nego li stvarno ubeđenje ili stvarno promišljanje problematike kulture, društva i individue.

Foto: Vladimir Miladinović RES


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
1
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
0
Super
Miljana Miletic
Miljana Miletić je glavna i odgovorna urednica Kulturnog kišobrana. Novinarka je po struci, time se i bavi, a u slobodno vreme piše pesme.