Ovo je priča o moje dve prijateljice iz Zagreba. Jednoj je ime Zaštitink, a drugoj Neustrašivost. O našem prvom susretu ovde neću govoriti, to je valjda jedan od onih koje i sama sudbina udesi, jer je bilo potrebno da se dobrano udaljimo od sredina iz kojih smo potekle da bismo se srele u malenom inostranom gradu. Bio je to susret momentalnog poklapanja – horizonata, energija, perspektiva… Nazovite to kako hoćete, meni je bilo dovoljno da se u pravo vreme nađem na pravom mestu i tome posvedočim.

U prvi mah imala sam samo nagoveštaj o njihovim istinskim imenima. Nešto u vezi s tim poznanstvima slutilo je na „dobro“, na prolećnu boju duše. A nakon jednog od naših poslednjih zajedničkih „sleepovera“ u inostranom gradiću na obali jezera, gde vazduh zorom miriše na Alpe i nakon rezimiranja svetlucavih događaja od prethodne večeri, odlučile smo da odigramo igru. Trebalo je opisati onu drugu u samo jednoj reči i na taj način podariti joj „novo“ ime. Nakon šest meseci gotovo neprestanog uživanja u danima sa njima, nisam oklevala ni na trenutak. Tako su „rođene“ kao Zaštitnik i Neustrašivost.

Zašto vam sve ovo pričam? Zato što je u nedelju, 22. marta 2020. Zagreb pogodio najjači zemljotres u poslednjih 140 godina. Mnogo brojeva u rečenici uvek znači samo jedno – da se nešto izuzetno ozbiljno dogodilo. To nešto „ozbiljno“ zove se – iskušenje.

Priroda je po ko zna koji put rešila da iskuša ljudski rod i da to ovoga puta, iz ko zna kog razloga, uradi u gradu Zagrebu. U gradu Zagrebu, gde su u tom trenutku, svaka u svom delu grada, boravile i Neustrašivost i Zaštitnik. Priroda tog dana nije marila što nekome ime počinje Velikim Početnim slovom.

U direktnom suočavanju s potresom, Zaštitnik je, otvorivši ruke u zagrljaj, obuhvatila u njega svoju četvoricu braće i sasvim mirno, gotovo pokorno, pa opet ponosito, istupila iz kuće.

Neustrašivost je na drugom kraju grada odvažno, gotovo po pozivu, prihvatila u naručje malenog psa koji je podrhtavao od šoka, ušuškala brata u najtopliju jaknu koju je u tom trenutku mogla da dohvati i, ne osvrćući se, napustila prostoriju.

Kada sam se tog dana probudila, one su sa svojim porodicama probdele već nekoliko sati, strpljivo iščekujući okončanje situacije. Kada se Beograd tog jutra probudio, Zagreb je već nekoliko sati odolevao iskušenju.

Znate li zašto vam ovo pričam? Zagreb je odolevao, jer su se u njemu, na pravom mestu, u pravo vreme našle Neustrašivost i Zaštitnik. I što su nosile baš ta imena.

Foto: Pixabay


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
2
divno
Predivno Predivno
3
Predivno
Super Super
1
Super
Ivana Dinić

Ivana Dinić je studentkinja treće godine medjunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka, a piše veći deo svog slobodnog vremena. Uživa u otkrivanju novih, inspirativnih muzičara, posećuje pozorišta i putuje kad god ima priliku za to (čak i na male distance). San joj je da jednog dana objavi knjigu, a do tada osluškuje i zapisuje sve one priče za koje joj se učini da žele da budu ispričane.