Bogato i izuzetno luksuzno izdanje velikog formata, od gotovo 700 stranica, od čega je ozbiljan deo u vrednim, retkim i do detalja preciznim fotografijama – monografija “Viminacium urbs et castra legionis” (Viminacijum grad i legijski vojni logor) verovatno je najobimnije štivo o ovom značajnom lokalitetu do sada izdato.
Slobodno možemo reći da je monografija o ovom nekadašnjem rimskom vojnom logoru i gradu kod Starog Kostolca životni projekat Miomira Koraća, direktora Arheološkog instituta u Beogradu.
U knjizi čitalac može da nađe istorijske izvore, kompletan istorijat i hronologiju iskopavanja, najznačajnije pronalaske i razmatranja o njima, kao i naučne metode koje se u tom kompleksnom procesu koriste.
Korać je prošle nedelje, na promociji svoje knjige, istakao da je Viminacijum istražen tek nešto malo više od 3%, kao i da će za pedesetak godina to biti jedan od najznačajnijih lokaliteta na svetu po informacijama koje će davati.
“Za dvadesetak godina prošli smo ogroman put. Istražili smo 14.500 grobova. Napravili smo arheološki park za šest godina, a izgradili smo i naučno-istraživački centar koji je proizašao iz višedecenijskog bivstvovanja arheologa kod seljaka kod kojih smo bili smešteni. Knjiga ima misiju da urađeno prenese, da se ne izgubi.”
Korać je na promociji govorio i o svojoj fascinaciji nevidljivim stvarima i želji da se njima bavi, da ih otkriva.
“Kad sam bio mali, hteo sam da budem nevidljiv. Bez nekog posebnog razloga, možda zadojen bajkama, od onih indonežanskih do ‘Baš čelika’, ‘Čardaka ni na nebu ni na zemljii i slično. Ta želja je vremenom iščezla i odjednom se ponovo pojavila u zrelim godinama, kada sam oformio interdisciplinarni tim u kojem su geofizičari počeli da istražuju sve ono što mi arheolozi nismo mogli da vidimo. Tada sam došao i do jedne Hegelove misli: ‘Saznajno znači učiniti nevidljivo vidljivim’. Tada sam bio jako srećan. Uz pomoć svojih saradnika i savremenih metoda nevidljivo sam učinio vidljivim.”
Podsetimo, dr Korać, koji godinama sa svojim timom radi na popularizaciji arheologije, podsetio je pre nekoliko meseci na važnost negovanja kulturnog nasleđa, ali i finansijske probleme sa kojima se naučnici suočavaju.
“Jako malo novca se izdvaja za arheološka istraživanja, manje nego bilo gde drugde u svetu. Sve što bi se uložilo u nas dobilo bi svoju verifikaciju i vratilo bi se. Mi imamo u proteklih par godina preko 300 zlatnih predmeta koje smo našli na Viminacijumu, koji bi svakako obogatili funduse i države i muzeja, prema tome, mi smo uvek isplativa kategorija.”
Foto: Viminacijum
