„Svako jutro kada se probudim iskusim neizmernu radost – radost zbog toga što sam Salvador Dali – i pitam sebe u zanosu: Kakve čudesne stvari će ovaj Salvador Dali postići danas?”
A postigao je mnogo. Danas, njegovi radovi nalaze se u najvećem nadrealističkom objektu na svetu – Teatro-Museo Dalí. Muzej je otvoren 1974. godine i nalazi se u Figeresu u Kataloniji, rodnom gradu Salvadora Dalija.
Tokom Španskog građanskog rata u požaru uništeno je jedno pozorište. Tu počinje priča o Muzeju. Šezdesete su godine dvadesetog veka. Guardiola, gradonačelnik Figeresa odlučuje da uradi nešto sa izgorelim pozorištem i poziva Dalija. Dali – prihvata. Prema njegovim rečima, radi to iz tri razloga. Bio je pozorišni slikar, pozorište se nalazilo odmah preko puta crkve u kojoj je kršten i treće, upravo je na tom mestu održao svoju prvu izložbu.
Deset godina nakon otvaranja, Muzeju je pripojena kula Gorgot. Za današnji izgled kule je odgovoran sam umetnik. Na vrhu kule nalaze se jaja, a samu kulu je dekorisao tako da izgleda kao da su hlebovi zalepljeni na njoj. Iako je želeo da kuli promeni ime i nazove je u čast svoje žene Gale, to se nikad nije desilo.
Muzej Salvadora Dalija jedan je od najposećenijih u Španiji. U njemu se nalazi veliki deo umetnikovih radova, oko 1500 – to su slike, crteži, skulpture, fotografije, hologrami, razne instalacije, ali i nakit.
Verovao je da je pravi umetnik onaj koji inspiriše druge. „Pravi slikar je onaj koji može naslikati izuzetne prizore u sred prazne pustinje. Pravi slikar je onaj koji može strpljivo da naslika krušku usred nemira istorije.”
Sam je osmislio i dekorisao veliki deo prostorija. Muzej ima nekoliko spratova, pa je vrlo lako da se tokom obilaska nekoliko puta ne hoteći vratite na isto mesto.
Od prvih radova, preko nadrealizma i nukearnog misticizma do Dalijevih poslednjih radova, šetnja muzejom je prava mala avantura za posetioce.
„Očigledno je da drugi svetovi postoje, to je sigurno; ali, kao što sam rekao već nekoliko puta ranije, ti drugi svetovi su unutar našeg, oni žive na zemlji i tačno su u centru kupole Dalijevog muzeja, koji se sastoji od novog, neslućenog i halucinatorskom svetu Nadrealizma”, rekao je Dali jednom prilikom.
Neka od dela koja su izložena u muzeju su Galarina, Naga Gala gleda na more/Abraham Linkoln, Devojka iz Figerasa, Pikasov portret u 21. veku, Nasmejana Venera i mnoga druga.
Levo: Naga Gala gleda na more/Abraham Linkoln; desno: Dali otpozadi slika Galu u ogledalu / Foto: Miljana Miletić
Dok prolazite brojnim hodnicima Muzeja, u samom središtu, na otvorenom, vidi se crni automobil. Na haubi automobila – statua žene. A iza automobila – postolje iz koga se visoko u vazduhu izdiže jedan brod. Sa ovalnih zidova na svakom od prozora su zlatne statue koje gledaju na veliki prozor iza automobila. Upravo u toj prostoriji iza velikog prozora nalazi se jedna od najpoznatijih Dalijevih slika Naga Gala gleda na more/Abraham Linkoln. Umesto plafona, iznad prostorije je velika staklena lopta.
Čuveno lice sa velikim crvenim usnama zapravo su predmeti poređani u jednoj od prostorija. Da biste napravili fotografiju, morate da se popnete uz merdevine na čijem vrhu se nalazi staklo u koje uperite svoj fotoaparat i uslikate nadrealističku skulpturu Sofa u obliku usta Mae Vest. Ova prostorija je možda jedna od najposećenijih, tako da su retki trenuci kada ne morate da čekate.
Slikom na kojoj otpozadi slika Galu koja sebe gleda u ogledalu Dali je hteo da dostigne treću dimenziju što ovo delo čini jednim od najzanimljivijih za posetioce. Inspirisan Galom, naslikao je brona dela. Jedno od njih je i slika na kojoj Dali naslikan otpozadi drži uperen prst na stopalo svoje žene dok ona čita knjigu. Ovo delo ne bi bilo toliko posebno, da to zapravo nisu dve iste slike samo u drugim nijansama postavljene u stakleni pravougaonik sa dva ogledala. Slike su uperene jedna u drugu i kada bolje pogedate, videćete tri slike odjednom.
Izložen nakit u jednoj od prostorija ispod prizemlja mami uzdahe. Neki od komada zaista, iako neuobičajeni, prikazuju ljubav koju je Dali gajio prema Gali.
Možda je i sam umetnik ovom rečenicom objasnio sva svoja dela koja nama, posetiocima, stvaraju konfuziju. „Morate sistematski da stvarate konfuziju, to oslobađa kreativnost. Sve što je kontradiktorno stvara život.”
Pored Dalijevih radova, u muzeju su izožena dela drugih umetnika, poput Pitota, Valjea, El Greka.
Nakon smrti svoje žene, namerno nije pio vodu te je dehidrirao, a veruje se i da je jednom sam izazvao požar koji je zahvatio njegovu spavaću sobu. Umro je 23. januara 1989. godine u 84. godini slušajući omiljen deo „Tristana i Izolde” Ričarda Vagnera. Grob Salvadora Dalija nalazi se u jednoj od soba ispod prizemlja zgrade muzeja.
Piše: Miljana Miletić
