“Ja se ne držim onoga što vidim, nego onoga što mislim”, ispisano je na jednom od zidova Galerije SANU u Knez Mihailovoj ulici. I stajaće tako do 24. februara.
U toku je izložba slika umetnika Marka Čelebonovića kojom Galerija SANU završava proslavu jubileja, 50 godina svog postojanja.
Od autoportreta, preko mrtve prirode, do faze u kojoj dominira bela boja, izložba za posetioce predstavlja pravu malu avanturu.
Predstavljena su najbolja dela Čelebonovića iz kolekcija Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Umetničke zbirke SANU, Galerije Doma vojske Srbije u Beogradu, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu i Narodnog muzeja u Kraljevu. Interesantno je to što ima mnogo eksponata iz porodične zaostavštine umetnika i radova iz privatnih kolekcija.
Nekadašnji profesor Akademije likovnih umetnosti i akademik rođen je 1902. godine u Beogradu. Napustio je prestonicu 1914. godine sa porodicom. Nastanili su se u Atini, kasnije odlaze u Italiju, i na kraju dolaze u Švajcarsku. Upravo je Atina, odnosno Akropolj pobudio u Marku interesovanje za likovno stvaralaštvo. Ipak, upisuje prava u Engleskoj, a na Sorboni nastavlja svoje studije, i završava ih.
Njegov otac, Jakov, bio je među najuglednijim ličnostima tadašnjeg Beograda. Ovaj imućni advokat podigao je zdanje koje se i dan danas nalazi na Topličinom vencu – Palatu Čelebonović.
Iako je, po očevoj želji, studirao prava, pohađao je i časove vajarstva kod Antoana Burdela. Upravo je na Akademiji Grand Šomijer upoznao Freni, svoju buduću suprugu.
Osetio sam odmah osobitu privlačnost boja i njihovih razmaza u različitim gustinama. Mogao sam raditi danju i noću, kad god sam bio slobodan. Mogao sam dati oduška svim svojim snovima i radostima.
Sa Verenom Vajlenman, odnosno Freni, nastanjuje se u ateljeu na Monparnasu. Kako je Freni u atelje donela svoj slikarski materijal, Marko počinje da se bavi i slikarstvom. Godine 1923. odustaje od časova vajarstva i posvećuje se slikarstvu.
Svoje radove je prvi put, i to uspešno, predstavio već 1925. godine na Salonu Tiljeri u Parizu. Svoju prvu samostalnu izložbu Čelebonović je imao iste godine u Parizu.
Čelebonović 1925. godine odlazi sa Freni na medeni mesec u Sen Trope. Tamo im se iste godine rađa ćerka Nikol. U dvedeset i petoj odlučuje da se preseli u Sen Trope. Dve godine kasnije, Marko tamo kupuje imanje Les Orangers i počinje da gradi kuću po sopstvenim nacrtima. Upravo će u ovoj kući nastati gotovo celokupan opus Marka Čelebonovića iz četvrte decenije 20. veka.
Prvu samostalnu izložbu u Beogradu Čelebonović je imao 1937. godine, u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Kada se po početku Drugog svetskog rata vratio u Sen Trope, sa Freni iznajmljuje kuću i imanje Les Pignols. Ovo imanje bilo je stalna adresa Čelebonovića do smrti.
Čelebonović je učestvovao i u Drugom svetskom ratu. Dobrovoljno se priključio francuskom Pokretu otpora i Komunističkoj partiji Francuske. Bio je komandant Mavarske brigade koja se borila za oslobođenje Sen Tropea i juga Francuske. Francuska ga je kasnije odlikovala za angažovanje u oslobodilačkom ratu. Poslednje godine rata, Čelebonović je bio oficir za vezu pri Glavnom štabu savezničkih snaga u Nemačkoj sa zadatkom repatrijacije jugoslovenskih ratnih zarobljenika.
U Beogradu je boravio od 1947. do 1949. godine gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti. Iz Komunističke partije Francuske izbačen je 1948. jer nije želeo da glasa protiv stava Jugoslavije prema Informbirou. Od 1949. do 1952. godine radio je kao savetnik u Ambasadi Jugoslavije u Parizu, kada ponovo počinje da predaje na Akademiji.
Kad dugo posmatram te obične predmete na stolu preda mnom osećam kao da je to operska scena u kojoj svi govore ili pevaju.
Od 1953. do 1954. godine bio je sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a učestvovao je i u osnivanju Međunarodnog udruženja likovnih umetnosti pri UNESKU.
Čelebonović je 1955. u Tokiju i 1957. u Sao Paolu predstavljao Srbiju na Bijenalima. Samostalne izložbe priređivao je u Parizu, Beogradu i Sarajevu.
Penzionisao se kao profesor 1959. godine. Tada je postao i potpredsednik Međunarodnog udruženja likovnih umetnosti. Godine 1960. odlazi u Sen Trope sa Freni i ostaje tamo.
Sada izmišljam forme, odnose boja, što sve odgovara nekom snu ili viziji koja nije vezana za prirodu, nego joj ova služi samo kao povod za simbolički znak. Rekao bih da slikar, u toku života, prvo stanuje u prizemlju, blizu tla, a kasnije se seli na prvi ili drugi sprat, što ga odvaja od materijalne realnosti i uvodi u neopterećeni duhovni svet.
Čelebonović je letnje odmore često provodio na crnogorskom primorju. Slikao je predele iz okoline Budve. Družio se sa umetnicima Milom i Olgom Milunović, Sretenom i Jelom Stojanović, Petrom Lubardom.
Izlagao je svoje radove u Cirihu, Ženevi, Parizu, a u Jugoslaviji u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Skoplju, Budvi, Sarajevu, Zagrebu, Splitu, Osijeku, Ljubljani.
Nekoliko puta je izlagao i na Oktobarskom salonu i Trijenalu jugoslovenske likovne umetnosti u Beogradu.
Prva retrospektivna izložba u njegovu čast održana je u Beogradu 1966. godine. Dve godine kasnije izabran je za redovnog člana SANU.
Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima i nagrade AVNOJ 1974. godine.
Godine 1977. održana je još jedna retrospektivna izložba u čast Marka Čelebonovića u Beogradu.
Nekoliko godina pred kraj života, Čelebonović je odlikovan Ordenom Republike sa zlatnim vencem. Preminuo je 1986. u Sen Tropeu. Sahranjen je pored supruge.
Priredila: Miljana Miletić
Foto: Miljana Miletić
