Mlada si,
Kažu svet je tvoj,
Ma sad je tvoje vreme, sad se živi,
Samo napred idi, glavu gore i za svoje suze,
nekakva potonuća, nesigurnosti nikoga ne krivi.
Jer u ćutanju je spas,
Кo još protiv dobročinitelja diže glas?!
Deca su blago,
pa misliš možeš sa njima da činiš šta ti je drago.
Uzimaš ih kao vreće da malo svojoj šizofreniji podariš sreće.
A ti upadneš u vrtlog manipulativnog ponašanja njega
kao žrtva koja bez pogovora predatoru se preda
i ne trepneš okom,
već te ima samo jednim potezom,
tvojim najvećim porazom.
Ideš tako, a glava ti luta,
boriš se za malo olakšanja,
za parče karijernog puta.
Misliš tako treba i sve je u redu,
dok ne dođes u tu jednu sredu.
Pa ne znaš dal si bliži početku ili kraju,
dal i drugi vide to, samo važnosti ne pridaju.
I dok ti misliš, taj neko luta
i skreće mnoge druge sa pravog puta.
Oni isto kao ti misle da se kreću baš onako kako treba,
a ne znaju da kobac,
drtina stara ispod kaputa osmehutim brkom hara,
jer za to tobože ima dara.
Skupiš i hrabrost, izboriš se sa sobom,
ali to nosi veliku cenu,
svi su pametni jako i svi onda traže režima takvog smenu.
A ti jedna digla glas za sve dame, za sistem, za nas.
Još se pitaju i za glavu hvataju
kako si mogla da ćutiš do sad,
mislim oni sigurno ne bi,
jednostavno i praznoglavo ništa pod milim Bogom ne shvataju.
Ali diži ti lutko glas, oslušnuće ljudi, ima nade dok je i nas.
Pa neće moći tuđa ruka da vreba
i zavlači svoje prste iza svake suknje iza svakog kutka,
koristeći nemoćno tvoje bivstvovanje datog trenutka.
Nekakav zakon mora nadvladati
i spasiti tebi i drugima u istoj situaciji glavu,
pa da slobodno možeš da kažeš
skinuta je maska neka na lice pravde i sve slične lažne padnu!
Foto: Canva
