Podeli sa mnom svoje muke;
Zagrli me, pruži umorne ruke.
Šta god kažeš, to ostaće muk,
Kraj mene siguran taj je zvuk.
Zaplači, hrabri se plača ne boje;
Niko saznati neće za rane tvoje.
Poveri se, bez srama, bez dodira.
Pričaj, otarasi se prokletog okvira.
Kad srce drhti, nemoj da reči ćute;
Pričaj mi, sate brojaću kao minute.
Niko ove bedne noći ne sluša nas,
Večeras sam ti uteha, a ti moj spas.
Pojavi se, sada, u ovaj prokleti čas;
Želim ove noći da slušam tvoj glas.
Trebaš mi, ovog trenutka, ove noći,
Ovde i sada da gledam te tvoje oči.
Opevaj mi tuge, izvrišti svoje sreće;
Tvoj bol, sem mene niko znati neće.
Daj mi se dušom, ne krivinama tela,
Želim dušu tvoju, tada moja je cela.
Ne plaši se ljubavi, ona prava je večna;
Nasmej se bez razloga, budi mi srećna.
Obećaj, da ćemo umesto da se kajemo,
Zaželeti da volimo, probati da trajemo.
Piše: Deda Markoni
Foto: Pixabay
