Noć veštica je daleko više od komercijalnog praznika zapadne kulture koji se danas obeležava širom sveta. Kako ovaj praznik ima i svoju istoriju, tako su se njegovi običaji menjali kroz vekove.

Samhain

Sve počinje od drevnog keltskog festivala Samhain. Kelti su, pre dve hiljade godina, živeli na prostoru današnje Irske, Velike Britanije i severne Francuske. Novu godinu su slavili 1. novembra. Izborom tog datuma za početak nove kalendarske godine su proslavljali kraj leta i žetve a početak zime koja je simbolizovala smrt.

Foto: Pexels

Kelti su verovali da se veče pred početak zime otvara granica između svetova živih i mrtvih. Prestrašeni mogućnošću susreta sa mrtvima, ljudi su šarali lica, pravili strašne maske uglavnom od životinjskih glava i kože u nadi da će tako odbiti duhove od svojih domova. Keltski sveštenici druidi bi te noći palili velike lomače oko kojih bi se okupljali seljani i prinosili žrtve paganskim božanstvima.

Feralia

Dolaskom Rimljana na Keltske teritorije ovaj praznik nastavlja da živi ali sa nešto drugačijim verovanjem. Postaje to praznik koji slavi mrtve. Verovalo se da je tada bog tame ubio boga svetlosti a boginju prirode odveo u podzemlje gde će tokom zime paziti na duše mrtvih.

Kako bi grešne duše uplašili i odbili od svoga doma a izgubljenima pomogli da pronađu svoj put, stari Rimljani bi ispred vrata ostavljali hranu i izdubljene repe u koje bi stavljali sveće.

Zanimljiva je i činjenica da su Grci ovaj praznik zvali – Feralia.

Legenda o Džeku O’Lanternu

Glavni simbol praznika Noć veštica je izdubljena bundeva. Običaj izdubljivanja ovog povrća zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku O’Lanternu. On je bio poznat po svojoj domišljatosti kao i škrtosti.

Jedna od legendi govori kako je nasamario đavola. Naime, pogodio se sa đavolom da mu da svoju dušu u zamenu za jedno piće. Nakon što se đavo pretvorio u novčić kojim bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u svoj džep u kom je držao krst zbog kog se đavo nije mogao vratiti u prvobitan oblik. Tek nakon što je obećao Džeku da mu dušu neće uzeti još deset godina on ga je izvadio iz džepa.

Foto: Pexels

Nakon što je prošlo tih deset godina, đavo se vratio po Džeka. Međutim tu nije bio kraj Džekovim smicalicama te je i ovog puta nadmudrio đavola.

Njegova poslednja želja bila je da mu đavo ubere jabuku na čije stablo je pre izrezbario krst, tako da đavo posle nije mogao da ga uhvati.

Kada je Džek umro u raj nije primljen zbog svog grešnog života. Na vratima pakla ga je dočekao đavo koji ga je poslao u večni mrak. Da bi ga se rešio dao mu je komad uglja. Džek je u džepu imao repu koju je izdubio i u nju stavio ugalj.

Od tada Džek večno luta mrakom sa repom u ruci tražeći svoj mir. Tako je Džek (fenjer) postao simbol izgubljene duše između dva sveta koja večno luta.

Svi sveti

Noć veštica ili kako crkva naziva ovaj praznik Svi sveti ostao je duboko ukorenjen u svest naroda. Ni hrišćanstvo nije uspelo da mu odoli i da ga zabrani te ga je crkva samo prilagodila. Poslednji dan oktobra postao je trodnevni praznik posvećen sećanju na sve preminule svece, mučenike i vernike. Tako je ovaj praznik dobio novo ime Svi sveti a noć paganskih bogova je nazvana Noć veštica.

Kako je nastao običaj “Trick or treat”

Crkva bi slala svoje horove da pevaju na pragovima domova vernika i u zamenu za hranu bi im pevali molitve za sve preminule članove iz tog doma.

Foto: Pexels

Vremenom je taj običaj dobio sasvim novi oblik. Deca danas maskirana idu od vrata do vrata tražeći slatkiše uz slogan “smicalica ili slatkiš” (“Trick or treat”).

Foto: Pexels


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
1
divno
Predivno Predivno
3
Predivno
Super Super
2
Super