Iz izdavačke kuće Dereta stiže pet novih izdanja: „Mengeleov zoo-vrt“, Gert Nigorshaug, „Pesme iz šume i drvene kuće“, Mihael Kriger, „Grimizna bašta“, Nenad Karan, „Stvarni život Sebastijana Najta“, Vladimir Nabokov i „Nismo na istom brodu“, Biljana Willimon.

„Mengeleov zoo-vrt“, Gert Nigorshaug

Mino je rođen u prašumama Južne Amerike. Zaljubljen je u mirise, zvukove, zelenilo i svu raznovrsnost živog sveta u njoj. Dečak zarađuje za život tako što sa svojim ocem lovi najređe vrste leptirova. Mir u njihovoj zajednici narušava velika naftna kompanija koja namerava da započne eksploataciju u prašumi. Jednog dana, po povratku iz lova, Mino zatiče svoju porodicu i prijatelje masakrirane od strane vojske koja je na platnom spisku tih istih kompanija. U strahu, beži dublje, u neispitane predele prašume. Isidoro, putujući mađioničar, nalazi ga i usvaja, te ga podučava mađioničarskim veštinama. Njih dvojica organizuju spektakularnu predstavu sa kojom obilaze sela na južnoameričkom kontinentu. Godinama kasnije, Mino kreće na fakultet, posebno zainteresovan za biologiju i eko-filozofiju. Tamo nalazi svoje istomišljenike i zajedno s njima osniva pokret „Mariposa” u želji da skrenu pažnju svetske javnosti na uništavanje prirodnih resursa. Počinju sistematski da ubijaju lidere kompanija koje su uništavale čovekovu okolinu i počinile zločine protiv stanovništva u nerazvijenim zemljama.

Gert Nigorshaug vešto kombinuje napetu i nadasve zanimljivu priču, izvrstan pripovedački stil i ekološki angažovani pristup, dočaravajući nam tako surovu realnost Latinske Amerike i teško breme kolonijalizma koje još uvek vuče za sobom, a sve to na osnovu sopstvenog iskustva u tamošnjim prašumama.

Prevod sa norveškog: Jelena Loma

„Snažna i uznemirujuća knjiga.“ RTL Radio France

„Sa izuzetnim osećajem za triler, Nigorshaug uspeva da stvori roman koji na izvanredan način meša narativ sa sposobnošću da skrene pažnju na međunarodni, politički izazov.“ Satisfiction, Italy

„Nigorshaug daje prvom delu svog romana oreol bajke, naglašavajući san naspram sirovog realizma. Drugi deo knjige je moćan. To je krik osvete za Majku Zemlju protiv beskrupuloznih postupaka čoveka.“ Transfuge, France

„Nigorshaug usredsređuje pažnju na globalni problem, i priču o eksploataciji, ubistvima i osveti, unosi elemente fantastike i promišljanja upotrebe prirodnih resursa.“ Le Temps, France

„Pesme iz šume i drvene kuće“, Mihael Kriger

Poema o snazi duha i uma

Nesumnjivo je da je Mihael Kriger jedan od najautentičnijih modernih pesničkih glasova u nemačkoj poeziji s kraja dvadesetog veka. On je, čini se, najsmelije prekinuo s tradicijom i pokušao da svoja osećanja iskaže drugačije od ostalih, da se oslobodi taktiziranja i lažnog idolopoklonstva. Na takvom poetskom postamentu Mihael Kriger je izgradio lucidni hram poezije, koji karakteriše ekspresivna, ironična, pa čak i sarkastična poetika egzistencijalnog straha i potpuno poremećenih vrednosti obolelog sveta.

Između glasova iz „mobilnih pločica“, trenutaka uz predeo ili stakleni šapat vina, koraka i stopa po planinskim stazama ili enterijerima, bilja i imejlova, opojnog praćenja detalja i tajni namerenih lutanja, u duhovito superiornoj prepirci s tegobama, ova poema, nezaustavljiva u nepoštednom intimnom putopisu, nikad monološkom, poetičkim značenjem i obeležjima jača od sopstvene semantike, od tuđe analize, još jedna je radost čitanja velikog pesnika Mihaela Krigera…

„Grimizna bašta“, Nenad Karan

Dramatična priča kakva do sada nije zadesila nijednog moskovskog slikara

Precizan okvir romana „Grimizna bašta“ gotovo da i ne postoji. Ovde nema drugih pitanja sem onoga koje protagonista, u čekaonici aerodroma „Šeremetjevo“, sebi ponavlјa kao mantru: Da li će umetnost spasiti čoveka? Osnov za tako nešto jesu njegovo zgražavanje i očajanje zbog smrtonosnih lјudskih grešaka. Razrešavajući ovo pitanje, Karan poništava uspeh svog junaka, izjednačavajući ga s beskućnikom. Život na Istoku ga je značajno izmenio, do mere koju nije mogao da predvidi. Osećao je svemirsku usamlјenost, maštao je o večnoj lјubavi, koja se nikako nije dala pronaći. Povratili su se u njemu san o atelјeu, o pariskom limenom krovu i čežnja za Đokondinim osmehom… Ne iznenađuje odredište radnje: njegova bašta se sasvim prigodno našla i kao začetak svih onih koji imaju korene. Krunska metafora o njegovom uspehu jeste povratak u volјeni grad na krilima Velikog Maga. Na taj način otkrivena je priča o najčudnijem letu u istoriji letenja. Ovo je mesto gde su uspomene ravne iluziji, i nije primetno u kom se trenu međusobno prestižu. Smrt nije konačna odrednica u grimiznoj bašti, u njoj nećete videti bilјku kao razvoj pupolјka, cveta i ploda, doživećete samo uvid u njenu suštinu, poput aviona koji leti unazad. Prikazujući tako scenu lјudskog života, Karanov Baštovan pohranio je objektivni karakter estetskog sagledavanja ideje i nestao u beskraj. Kao posledica, na kraju, nameće se nerazjašnjena dilema da li smo svi mi ipak samo plodovi grimizne bašte…

„Stvarni život Sebastijana Najta“, Vladimir Nabokov

Posle smrti čuvenog engleskog romanopisca Sebastijana Najta, njegov polubrat V., narator ovog dela, odlučuje da rasvetli sve one misterije koje su obavijale piščev život, ali se pritom suočava sa mnogim preprekama koje ga ometaju u tom naumu. Pred njim iskrsava čitava koprena lažnih, iskrivljenih i nebitnih podataka, koji mu umnogome otežavaju zadatak. Ipak, s vremenom se ispostavlja da je ta priča podjednako zagonetna, podjednako uzbudljiva i intrigantna, ali podjednako (ne)zaokružena kao i sami romani Sebastijana Najta. S jedne strane, V. mora da utvrdi istinsku ulogu ovog autora u društvu koje je neprijateljski nastrojeno prema kreativnim duhovima, a sa druge da dokuči suštinski problem kreacionističke nedorečenosti ljudske prirode. Ali pre svega, mora da rasvetli glavnu misteriju ovog romana i da nam otkrije ko je zaista bio Sebastijan Najt.

„Stvarni život Sebastijana Najta“ prvi je roman koji je veliki majstor napisao na engleskom jeziku, i to tokom 1938. i 1939. u Parizu, da bi ga objavio tek 1941. Danas mnogi stručnjaci smatraju ovu biografsku metafikciju za prethodnicu postmodernizma u književnosti.

„Nismo na istom brodu“, Biljana Willimon

„Ovakvu Biljanu Willimon možete samo poželeti! Duhovitu, ironičnu, zabavnu, nežnu… Satkanu od ljubavi prema jednom čoveku, a opet razuzdanu od života. Kao Fransoaz Sagan u Srbiji, danas.“ Radmila Stanković, novinarka NIN-a

„Ova knjiga je najfiniji proizvod duha Biljane Willimon. Istog onog koji zrači i sa njenih slika, naročito onda kad odluči da bude duhovita. Retka vrlina vrlo inteligentnih ljudi.“ Ivana Hadži Popović, književnica

„Autofikcijska knjiga Biljane Willimon romantični je ljubavni roman. To je dnevnik pisan u doba korone, nostalgična ispovest multimedijalne umetnice, svrstane među srpske „ikone stila“. Duhovit pogled na godine koje su nam pojeli skakavci, intrigantna priča o intimnim doživljajima jednog autentičnog ženskog dendija.“ Prof. dr Neda Todorović

„Roman Biljane Willimon, sa zadovoljstvom će se čitati i kad korona prođe. U njenoj ljubavnoj priči, uz ostale, uživaće i vlasnica knjižare u Berlinu, vajarka iz Valensije, kućevlasnica na Menhetnu, sestra milosnica iz Dubrovnika, rimska novinarka, galeristkinja iz Pariza… Pod uslovom da su večno zaljubljene, ili zaljubljene u Večnog. Strasno, duhovito, (samo)ironično. Bravo!“ Duško Bogdanović, novinar


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
1
Predivno
Super Super
0
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.